Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Gej brakovi uskoro zabranjeni hrvatskim ustavom
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Ustav Hrvatske biće uneta definicija braka kao zajednice muškarca i žene pošto je tako danas na referendumu odlučila većina hrvatskih građana koji su izašli na birališta. Iako je ova vest naišla na veliki odjek u evropskim medijima, kao i na kritiku organizacija za zaštitu prava homoseksualaca, Hrvatska neće biti jedina zemlja u Evropi sa ovakvim ustavnim rešenjem. Prema podacima francuskog portala NDF, još pet zemalja ima slične odredbe u ustavu.
Evropski ogranak međunarodne oganizacije za zaštitu homoseksualaca, transseksualaca i interseksualaca ILGA saopštio je da je "razočaran" rezultatima rederenduma, ali i time što su je većina poslanika odobrila ideju se referendum održi. Stav ove organizacije je da se na referendum ne mogu iznositi pitanja zaštita manjina.
"U demokratiji izabrani zvaničnici imaju jasnu obavezu da čuvaju lsvačija ljudska prava i da ne dozvole da se demokrarska sredstva zloupotrebljavaju u cilju smanjenja prava manjinskih grupa", navodi se u saopštenju koje je ILGA izdala 2. decembra.
Reakcije EU nije bilo. Doduše, Hrvatska nije prva zemlja koja je ovakve odredbe unela u Ustav, a i evropski propisi ne traže od članica da se omogući brak homoseksualaca, već da ne budu diskriminisani. y istvarivanju svojih prava.
Prema podacima francuskog portala NDF, slične odredbe postoje u Bugarskoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.
Propisi EU ne nalažu da se brak otvori za homoseksualce. Međutim, svaki vid diskriminacije je zabranjen, a ukoliko zemlja ima takozvano registrovano partnerstvo kao lakšu alternativu braku, ono se mora otvoriti i za homoseksualce.
Osobe istog pola mogu sklapati brakove u sedam zemalja članica EU - Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od 2010. godine, Danskoj i Francuskoj od 2012. godine. Registrovana partnerstva nisu priznata u samo 10 zemalja.
U Hrvatskoj za sada postoji neki oblik priznatog zajedničkog života homoseksualaca, a vlasti su nakon referenduma potvrdile da će, kao što su najavljivale u predizbornoj kampanji, otvoriti mogućnosti registrovanog patnerstva za istopolne parove.
Zagreb i Split protiv istopolnih brakova
Background Srbija, iako nema ustavnu zabranu istopolnih brakova, ima daleko lošiji položaj od Hrvatske na listi međunarodne organizacije za zaštitu prava homoseksualaca, biseksualaca, transeksualaca i interseksualnih osoba ILGA. Hrvatska se u prošlogodišnjem izveštaju našla na 13. mestu na listi od 49 država, sa 48% poena u različitim obliastima šrava homoseksualaca, dok je Srbija zauela 28. mesto sa 25%.
U Srbiji nema ni ozbiljen rasprave u javnosti o unapređenju prava homoseksualnih parova, a prilikom pokušaja organizacije gej parada iz godine u godinu se beleži nasilje ili zabrane okupljanja, zbog čega Srbija dobija kritike i iz Brisela.
Na osnovu prebrojanih više od 99% glasova, za ustavnu definiciju braka glasalo je 65,75% izašlih, dok ih je protiv bilo 33,63%, objavila je 1. decembra uveče Državna izborna komisija.
Pravo glasa na referendumu imalo je 3,8 miliona birača, ali je na birališta izašlo svega njih oko 38%. Za uspeh referenduma nije bilo potrebno da glasa više od 50% jer je prag ukinut pre referenduma o pristupanju EU, na koji je izašlo oko 43%.
Zanimljivo je da su jedine županije u kojima je više glasača bilo protiv ustavne definicije braka Primorsko-goranska i Istarska. Od većih gradova, većina je bila "za" u Zagrebu, Splitu i Osijeku, dok je u Rijeci više onih koji su bili "protiv".
Referendum je raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa "U ime obitelji", uz podršku Katoličke crkve u Hrvatskoj i desno orijentisanih političkih stranaka. Oni žele da unapred onemoguće izjednačavanje prava homoseksualnih i heteroseksualnih zajednica.
Premijer Zoran Milanović najavio je, međutim, posle glasanja da će vlada za nedelju ili dve predložiti zakon o partnerstvu koji će dati određena prava homoseksualnim zajednicama, što je njegova Socijaldemokratska partija i obećala u predizbornoj kampanji.
Milanović je, kao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, bio protiv ustavne definicije braka kao zajednice muškarca i žene.
Predstavnici LGBT zajednica i civilnog društva, okupljeni u kampanji "Glasaj protiv" upozorili su da referendum predstavlja nastavak diskriminacije prema ionako obespravljenoj društvenoj grupi i da očekuju od Vlade da uskoro donese zakon o partnerstvu.
Šefica diplomatije Vesna Pusić rekla je ranije da će ukoliko se na referendumu većina birača odluči "za" to biti prvi put da se Ustav unosi diskriminacija.
Autor: S.V. i Mirjana Vujović Đurak, dopisnica agencije Beta iz Zagreba
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
