Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvati glasaju o ustavnoj zabrani gej brakova
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatski Sabor 8. novembra je raspisao referendum o upisivanju zabrane homoseksualnih brakova u ustav. Referendum će se održati 1. decembra, uprkos žestokom protivljenju organizacija za zaštitu prava homoseksualaca, koje ukazuju da većina ne može na referendumu da se izjašnjava o pravu manjina. Hrvatska se na ovaj korak odlučila u trenutku kada Evropa uglavnom ide u drugom pravcu. Broj zemalja koje odobravaju istopolne brakove se povećava, a Evropski sud za ljudska prava, telo Saveta Evrope, donelo je odluku da takozvane građanske unije, kao alternativa braku, ne smeju biti zatvorene za istopolne parove.
Pitanje o održavanju referenduma na dnevni red Sabora je stavljeno na zahtev konzervativne grupe pod nazivom "U ime obitelji". Ova grupa je pre više od četiri meseca podnela potpise oko 740.000 građana koji podržavaju ovu inicijativu.
Konkretno, građani će se na referendumu izjašnjavati o tome da li podržavaju da se brak ustavom definiše kao "životna zajednica muškarca i žene". Održavanje referenduma podržao je 151 poslanik, 13 je bilo protiv, a pet uzdržano.
To će biti treci državni referendum u hrvatskoj istoriji, a prvi koji se raspisuje na osnovu prikupljenih potpisa građana. Odluka će biti doneta većinom izašlih na glasačka mesta, budući da je Hrvatska da bi osigurala uspeh referenduma o ulasku u EU 2010. ukinula obavezu da na izlaznost mora da bude veća od 50%.
Nakon podnošenja inicijative Odbor za Ustav je Saboru predložio donošenje odluke po kojoj bi se građani na referendumu odlučili tek o pokretanju ustavnih promena, što znači da bi o njima na kraju odlučivao Sabor. Međutim, Ustavni sud je dao tumačenje da je referendumska odluka obavezujuća i da ima trenutni pravni učinak, što znači da Sabor o tome više ne može da odlučuje. Takvo mišljenje je i ugrađeno u odluku o referendumu koja je usvojena.
Sa 75 glasova protiv i 39 za Sabor je odbio amandman kojim je Klub nezavisne Jadranke Kosor i HGS-a predložio da Sabor od Ustavnog suda zatraži ocenu ustavnosti referendumskog pitanja.
Podele u društvu
Održavanje referenduma izazvalo je žučnu raspravu u Hrvatskoj između grupa koje podržava katolička crkva i koje se zalažu za izmenu Ustava i aktivista za prava homoseksualaca koji ukazuju da je reč o diskriminaciji.
Background Osobe istog pola mogu sklapati brakove u sedam zemalja članica EU - Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od 2010. godine, Danskoj i Francuskoj od 2012. godine.
Registrovana partnerstva nisu priznata u samo 10 zemalja.
U Srbiji semogućnosti istopolnih brakova ozbiljno ni ne razmatraju, a zemlja od Brisela redovno dobija kritike što ne može da obezbedi održavanje Parade ponosa.
"Referendum se ne bi smeo raspisivati o ljudskim pravima i većina nikada ne bi smela da odlučuje o pravima manjine", rekla je koordinatorka lezbejskog udruženja Kontra Sanja Juras, koja je 5. novembra podnela zahtev za ocenu ustavnosti referendumskog pitanja.
Zaštitnica građana Lora Vidović i poverenica za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić tada su u zajedničkom saopštenju ukazale da je referendumsko pitanje protivustavno, jer dovodi vanbračne i istopolne zajednice u nepovoljni položaj.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je nedavno da smatra da odredba o definisanju braka kao zajednice žene i muškarca ne pripada Ustavu. Dodao je da će izaći na referendum i glasati protiv.
Zvaničnici vladajuće koalicije levog centra koju predvodi Socijaldemokratska partija više puta su ponovili da se ne slažu s referendumskim pitanjem, ali da su ispunjene pretpostavke za održavanje referenduma.
Sa druge strane, HDZ podržava ovu inicijativu. "Nije reč o diskriminaciji ili želji da se nekol iši prava, već o tome da se osigura da se ne promeni ono što je ukorenjeno u hrvatskom društvu", izjavio je Željko Reiner iz HDZ-a
Istopolni brakovi u Hrvatskoj nisu dozvoljeni, ali je 2003. godine istopolnim brakovima koji žive u slobodnoj zajednici priznata ista prava kao i heteroseksualnim, što podrazumeva neku vrstu priznavanje zajedničke imovine.
Prava homoseksualaca su u Hrvatskoj uvek osetljiva tema, pogotovo s obzirom na uticaj katoličke crkve. Prva Parada ponosa organizovana je u Zagrebu 2002. godine i bila je praćena incidentimau kojima su ekstremisti prebili nekoliko desetina učesnika. Od tada se ova manifestacija svake godine održava bez incidenata, ali uvek uz veliko obezbeđenje.
Neven Rauk, 28-godišnji nezaposleni kuvar, ukazao je da se stav društva menja sporije od zakona. On kaže da je bio izložen napadima zbog svog seksualnog opredeljenja i da smatra da se referendumom krši njegovo pravo na različitost i jednakost koje je garantovano Ustavom.
Suprotan trend u Evropi
Prema nedavnom istraživanju oko 54% Hrvata podržava organizaciju referenduma, dok joj se protivi 30%.
"Mi smo konzervativna zemlja i glas većine treba da se čuje", kazala je Marija Janković, koja se deklariše kao katolički vernik.
Nova članica EU ovakve odluke donosi u trenutku kada se Evropa kreće u drugom pravcu. Tako su ove godine istopolni brakovi dozvoljeni u Francuskoj, a prošle godine u Danskoj.
Evropski sud za ljudska prava, telo Saveta Evrope, 7. novembra je presudio da takozvana građanska partnerstva, alternativa braku, moraju biti podjednako otvorena i za istopolne i za heteroseksaualne brakove. Odluka je doneta na zahtev istopolnog para u grčkoj kojem nije bilo dozvoljeno da registruje građansko partnerstvo, pa se se obratio sudu u Strazburu. Podržala su ih još tri para.
Sud ne smatra da zemlje moraju da omoguće istopolnim parovima da se registruju već da, ukoliko ovakva forma registrovanja zajednica postoji, ona mora biti otvorena i za homoseksualne partnere. U odluci se navodi da homoseksualci, bas kao i heteroseksualci, mogu da ulaze u stabile odnose, što znači da imaju sličnu potrebu za praavno priznavanje i zaštitu para.
U odluci je navedeno i da od 19 zemalja koje odobravaju ovaj oblik partnerstva samo Litvanija i Grčka ograničavaju tu mogućnost na heteroseksualce.
Istaknuto je da je u Evropi, iako ne postoji konsenzus o ovom pitanju, ipak primetna tendencija da se uvode neki oblici priznavanja istopolnih partnerstava.
Izvor: Hina, AFP i Beta
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
