Donji dom francuskog parlamenta usvojio je 4. decembra zakon o kažnjavanju klijenata prostitutki koji predviđa kaznu od 1.500 evra za one koji zatraže njihove usluge. Ovo pitanje podelilo je kako poslanike tako i javnost, pa su tokom skupštinske rasprave 29. novembra ispred parlamenta održana dva skupa - sindikata seksualnih radnika koji se protivi ovakvoj meri i feminističkih organizacija koje to podržavaju. U Evropi propisi o prostituciji nisu ujednačeni, i kreću se od kažnjavanja klijenata do potpunog uređenja ove delatnosti.

Predlog zakona o kažnjavanju klijenata prostitutki usvojen je u Nacionalnoj skupštini sa 268 glasova za i 138 protiv, dok je 79 poslanika bilo uzdržano. Zakon je podržala većina socijalista, ali i poslanici stranka centra i opozicione desnice. Većina konzervativaca i poslanika ekološke grupe koji su koalicioni partneri socijalista, glasali su protiv.

Da bi zakon stupio na snagu, potrebno je da ga usvoji i Senat što bi gornji dom francuskog parlamenta trebalo da učini do kraja juna.

Zakon predviđa novčanu kaznu od 1.500 evra za one koji traže usluge prostitutki, a kazna se udvostručuje ako je reč o ponovljenom delu. Kao alternativa ili dopuna kazne, predviđena je i "senzibilizacija o borbi protiv kupovine seksualnih usluga", odnosno upoznavanje sa problemima prostitucije.

Zakon predviđa i mere socijalne podrške za one koje žele da napuste prostituciju. Reč je uglavnom o strankinjama - u 80 do 90% slučajeva prema podacima Ministarstva untrašnjih poslova. Njima bi bio omogućena pomoć za izlazak iz ovog zanimanja, a mogle bi da dobiju i dozvolu boravka na šest meseci uz mogućost produženja.

Vlada je obećala da će godišnje izdvojiti 20 miliona evra za pomoć ženama koje odluče da prestanu da se bave prostitucijom.

Procenjuje se da u Francuskoj ima između 20.000 i 40.000 prostitutki, uglavnom žena iz istočnoevropskih zemalja (Rumunije i Bugarske), afričkih zemalja (Nigerije i Kameruna), kao i Kine i Južne Amerike.

"Korak koji smo napravili danas je izuzetno dragocen. Omogućava nam da pošaljemo signal o tome šta društvo smatra prihvatljivim a šta ne. To je takođe i signal mrežama (za prostituciju)", rekla je francuska ministarka za prava žena Naža Valo-Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem).

Ovo pitanje je izbilo u prvi plan posle afere sa bivšim direktorom Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kanom o kojoj se mnogo pisalo. Kao glavne teme debate iskristalisale su se legitimnost vlasti da donose propise o temama koje zalaze u domen privatnog života, ali i ideja da su prostitutke žrtve nasilnih mafijaških krugova.

Moguće kažnjavanje klijenata prostitutki ponovo je raspirilo strasti u francuskom društvu koje tek što je prevazišlo podele o pravu homoseksualaca na brak. Sada su ukrštena pera i reči o temi koja je aktuelna od kada je sveta, i kojoj se u Francuskoj pristupalo na različite načine u različitim vremenima: od legalizacije bordela 1804. godine, do zatvaranja javnih kuća pre 70 godina.

Prema istraživanju firme CSA 68% Francuza se protivi sudskom gonjenju klijenata.

Predlog zakona se ugleda na primer Švedske, gde se klijenti od 1999. godine kažnjavaju što je prepolovilo uličnu prostituciju za 10 godine, mada to nije sprečilo porast ponude na internetu.

Stav poslanice socijalista i jedne od inicijatora zakona Mod Olivije je da prostitucija predstavlja nasilje nad ženama. Ona je predložila i da se za slučaj ponovljenog prekršaja predvidi kazna zatvora, ali su socijalisti to odbacili.

Deo socijalista, ali i same prostitutke i udruženja koja im pomažu, poput Lekara sveta, ukazali su da bi nadzor klijenata mogao da gurne pristitutke u ilegalu, što povećava rizik od nasilja.

Same prostitutke se plaše pada zarada. Takav je slučaj platinaste plavuše Prisilije od četrdesetak godina, koja radi u Parizu i tvrdi da je izgubila "80% prihoda jer se klijenti više ne usuđuju da dođu".

Oko 200 prostitutki je protestovalo u blizini parlamenta uzvikujući parole "ne dirajte mog klijenta" i "Belkasemova, ovo je rat".

Raznolik pejžaž prodaje ljubavi u Evropi

U Evropi su propisi o prostituciji prilično raznovrsni, od zemalja poput Švedske i Norveške u kojima se prostitucija kažnjava, do Grčke, Nemačke i Holandije koje su u ovu delatnost uvele neka pravila i oporezovale je.

Švedska je pionir u zabranama i 1999. godine je donela propise o zatvorskom kažnjavanju klijenata, uz finansijska kazne u zavisnosti od prihoda. Ovakav stav više se ne dovodi u pitanje u javnosti, ali se postavlja pitanje da li policija može da obezbedi poštovanje zakona budući da je oglašavanje na internetu povećano.

Primer Švedske sledila je Norveška deset godina kasnije, uvodeći zatvorsku kaznu od najviše šest meseci, ili godinu dana ukoliko je seksualni čin posebno ponižavajući. Prostitutke se međutim sada ponovo vraćaju na ulice, uprkos kažnjavanju. Na Islandu su takođe predviđene zatvorske kazne, ali nikada nisu izrečene, a klijenti, ali ne i prostitutke, mogu se kazniti i u Slovačkoj.

U Velikoj Britaniji se mogu kazniti i klijent i makro i sama prostitutka za privlačenje klijenata na javnim mestima. Međutim, prostitucija nije prekršaj ukoliko prostutka radi sama, nezavisno i ima lokal u kojem radi tako da ne narušava javni red.

U Španiji se prostitucija toleriše i dozvoljene su javne kuće, poput one u pograničnom gradu sa Francuskom La Hunkera, koja je čuvena po seksualnom turizmu. Međutim, na nivou pojedinih gradova se donose zabrane, pa je tako Barselona u avgustu 2012. donela odluku da uvede kazne do 3.000 evra za klijente i između 300 i 750 era za pristututke na javno mmestu. U Madridu su u pripremi slični propisi, kojima međutim same prostitutke neće biti kažnjene.

Danska je legalizovala prostituciju 1999. godine. Prostitutke moraju da prijave prihode i plate poreze. Postojao je plan da se uvedu zabrane slične švedskim, ali se od toga oduslao 2012. jer je odbor stručnjaka procenio da ne postoje velike šanse da će to dovesti do pada rasprostranjenosti prostitucije.

"Najstarije zanimanje" regulisano je i u Nemačkoj od 2002. godine, pa prostitutke imaju status nezavisnih radnica, ili pak zaposlenih ukoliko rade u javnim kućama. Imaju osiguranje za nezaposlenost i zdravstvenu zaštitu. Nasilno podvođenje je ilegalno.

Holandija je 2000. godine legalizovala dobrovoljnu pristutuciju odraslih osoba. Prostitutke koje rade u ustanovama imaju status zaposlenih sa ugovorom o radu, socijalnom zaštitom, osiguranjem za slučaj nezaposlenosti i pravom na penziju. U slučaju da nemaju poslodavce, imaju status sličan liberalnim profesijama.

Švajcarska tretira prostituciju kao bilo koju drugu ekonomsku delatnost pod uslovom da nema prinude. Donja starosna granica za prostituciju je 16 godina. U Cirihu je u avgustu čak pokrenut seksualni "drive-in" da bi se uveo dodatni red u prostituciju najvećeg grada u zemlji.

U Grčkoj je prostitucija dozvoljena u javnim kućama koje su registrovane.

Ostale zemlje nalaze se između legalziacije i zabrane. U nekima, poput Finske i Rumunije, prostitucija je zabranjena, ali se klijenti ne kažnjavaju, dok neke zemlje, poput Italije, Portugalije, Poljske i Estonije, tolerišu ili dozvoljavaju prostituciju, ali ne i podvođenje i privlačenje klijenata.

U Belgiji prostitutke mogu da dobiju status nezvisnog radnika, a u nekim gradovima su dozvoljene javne kuće i izlozi prostitutki. Tako je za 2016. planirana izgradnja "Eros centra" blizu Liježa. U Letoniji se prostitutke mogu prijaviti i onda imaju obavezu da idu na zdravstvene kontrole svakog meseca i da plaćaju poreze.

Izvor: AFP

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Raste broj žrtava trgovine ljudima u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Obrezivanje žena dovoljan razlog za azil u EU