Obrezivanje ženskih genitalija se generalno ne sprovodi u EU, ali je na hiljade migrantkinja koje žive u EU bilo žrtva ove prakse u zemljama iz kojih potiču. Iako su mnoge članice uvele posebne zakone koji se bave ovim fenomenom, neophodno je da obrezivanje genitalija bude krivično delo i u drugim zemljama kako bi žene koje putuju van EU bile zaštićene i van granica Unije. Studija Evropskog instituta za ranopravnost polova koja se bavi obrezivanjem ženskih genitalija u EU i Hrvatskoj ukazala je na neujednačenu praksu prijavljivanja tih slučajeva, kao i na mali broj suđena za ovaj oblik nasilja nad mladim ženama, naročito u Velikoj Britaniji i Holandiji.

Uoči Međunarodnog dana žena koji se obeležava 8. marta, potpredsednica Evropske komisije Vivijen Reding (Viviane Reding) i komesarka Sesilija Malmstrom (Cecilia Malmström) su se pridružile aktivistima za ljudska prava u pozivu na nultu toleranciju obrezivanja ženskih genitalija (FGM).

Komisija je 6. februara organizovala okrugli sto na kojem se diskutovalo kako Evropska unija može da pomogne državama članicama da iskorene ovu praksu koja je naudila stotinama hiljada žena u EU.

"To je izuzetno škodljiva praksa koja krši ljudska prava žena i devojaka. Evropska unija će se boriti da okonča obrezivanje genitalija - ne samo uoči Međunarodnog dana žena, več i svih 365 dana u godini ", rekla je potpredsednica Reding, evropska komesarka za pravdu.

Okrugli sto o obrezivanju ženskih genitalija organizovan je posle objavljivanja novog izveštaja Evropskog instituta za ravnopravnost polova (EIGE) o genitalnom obrezivanju u EU, a na zahtev potpredsednice Reding. U Izveštaju se zaključuje da je obrezivanje genitalija po prirodi globalan i transnacionalni fenomen.

izveštaju Evropskog instituta za ravnopravnost polova se navodi da postoje žrtve ili potencijalne žrtve u najmanje 13 evropskih zemalja: Austriji, Belgiji, Danskoj, Nemačka , Španiji, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Izveštaj takođe naglašava potrebu za što tačnijim podacima kao osnovom za rešavanje problema.

Evropska komisija je paralelno pokrenula javnu raspravu (javno savetovanje) o tome kako najbolje da se razviju mere na nivou EU za borbu protiv ovog problema, koja će trajati do 30. maja 2013 godine. Komisija je najavila da će dati 3,7 miliona evra za podršku aktivnostima država članica na podizanju svesti o nasilju nad ženama i dodatnih 11,4 miliona evra za NVO i druge koji rade sa žrtvama.

Iskorenjivanje obrezivanja će zahtevati niz aktivnosti usmerenih na prikupljanje podataka, prevenciju, zaštitu devojaka u riziku, krivičnom gonjenju počinilaca i pružanju usluga žrtvama, navodi se u izveštaju. Žrtve obrezivanja mogu da računaju na zaštitu na osnovu direktive EU o pravima žrtava, usvojene 4. oktobra 2012, koja izričito tretira obrezivanje kao oblik rodno zasnovanog nasilja.

Iako sve zemlje članice EU kao i Hrvatska imaju zakonske odredbe u svrhu gonjenja počinioca obrezivanje, bilo pod opštim ili posebnim krivičnim zakonima, krivični postupci su veoma retki. Ovo je posledica teškoća u otkrivanju slučajeva, prikupljanju dovoljno dokaza, nevoljnosti da se prijavi krivično delo i, iznad svega, nedostatka znanja o obrezivanju ženskih genitalija.

EIGE je takođe navela niz dobrih praksi u borbi protiv obrezivanja iz devet država članica. Izveštaj daje primere uspešnih politika i projekata, među kojima su holanski projekat sprečavanja obrezivanja okupljanjem zdravstvenih profesionalaca, policije, škola, službi za zaštitu dece i migrantskih organizacija, zatim, specijalizovana zdravstvena služba u Velikoj Britaniji sa 15 klinika koje zadovoljavaju specifične potrebe žena žrtava obrezivanja i francuska organizacija koja ima ulogu građanske stranke u suđenjima i na taj način goni počinioce u slučajevima obrezivanja genitalija.

Oko 140 miliona devojaka i žena širom sveta trenutno živi sa posledicama obrezivanja genitalija. Iako nema čvrstih dokaza da se ovo praktikuje u Evropi, hiljade žena i devojaka koje žive u EU su bile žrtva ovog postupka u svojim zemljama porekla pre prelaska u EU ili tokom putovanja izvan EU. Obrezivanje ženskih genitalija je dokumentovano u 28 afričkih zemalja, a praktikuje se i u Jemenu, Iraku i Indoneziji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

"Obrezivanje ženskih genitalija je teško kršenje ljudskih prava. Rizik od podvrgavanja ovoj praksi treba da predstavlja valjan razlog za dodelu azila ili humanitarnu zaštitu. U našim zakonima o azilu, mi posvećujemo posebnu pažnju ženama i devojkama koje traže azil zbog opasnosti od fizičke unakaženosti. Ženama i devojakama koje su u riziku od genitalnog obrezivanja, kao i roditeljima koji strahuju od progona jer odbijaju da njihovo dete prođe ovu praksu, treba dati odgovarajucću zaštitu u Evropi ", rekla je Sesilija Malmstrom, EU komesarka za unutrašnje poslove .

Prema studiji Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) iz 2012. godine, od zemalja koje praktikuju obrezivanje genitalija zatražile su azil u EU uglavnom žene iz Nigerije, Somalije, Eritreje, Gvineje i Obale Slonovače. Studija je procenila da je u 2011. godini 8.809 žena od 14 do 64 godina koje su zatražile azil bilo obrezano ili u riziku od obrezivanja, što čini 61% od ukupnog broja ženskih tražilaca azila iz ove starosne grupe.

Države članice sa najvećim brojem ženskih azilanata - žrtava obrezivanja, prema studiji, su Švedska (1.716), Francuska (1.597), Italija (1.092), Velika Britanija (1.085), Belgija (945), Holandija (798) i Nemačka (733).

Izvor: Eurctiv.rs

Foto: Wikimedia

<

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Žene u EU rade 59 dana besplatno
  
• 

  Vesti

  : Alarmantni podaci o broju ubijenih žena u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Povećao se broj žena u upravnim odborima u EU
  
• 

  Vesti

  : Samo 3% žena obavlja operativne poslove u vojsci
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji vladaju stereotipi o ženama
  
• 

  Vesti

  : Prinudna udaja i među devojkama iz Srbije