Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Strukturne slabosti uzrok problema tržišta rada na Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stope nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana među najvišim su u Evropi a stope zaposlenosti među najnižim, upozorava se u novom radnom dokumentu MMF. Dugotrajno loše stanje tržišta rada u regionu ima strukturne korene - institucionalno uređenje, troškove rada i, posebno, nedovršenu tranziciju, ukazuju analitičari koji istovremeno daju preporuke za podsticanje otvaranja radnih mesta. Kada je reč o Srbiji, u dokumentu se predlažu izmena formule isplate otpremnina, reforma sistema socijalne zaštite i smanjenje opterećenja rada porezima i doprinosima, kao i minimalnih zarada.
U dokumentu, koji nužno ne odražava zvaničan stav Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), analizirano je loše stanje tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana u poređenju sa stanjem u novim članicama Evropske unije (koje su u EU ušle 2004.) i naprednijim evropskim ekonomijama.
Uočene su brojne sličnosti u uslovima i razvoju tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana i situacija na tim tržištima je generalno gora nego u većini ostalih evropskih zemalja.
Jedan od problema je veoma mala stopa zaposlenosti odnosno procenat zaposlenih u ukupnoj radno sposobnoj populaciji koji je u 2012. godini na Zapadnom Balkanu bio 46% prema 64% u zemljama zone evra i 63% među novim članicama EU. Tako niska stopa odražava nisku stopu aktivnosti i visoku stopu nezaposlenosti.
Stope nezaposlenosti mladih i stope dugotrajno nezaposlenih u balkanskim zemljama takođe su među najvišim u Evropi, ističe se u dokumentu "Podsticanje rasta zaposlenosti na Zapadnom Balkanu".
Ocenjuje se da su loše performanse tržišta rada u balkanskim zemljama ključni društveni problem koji potkopava ekonomski rast na srednji i dugi rok predstavljajući istovremeno vodeći izazov za kreatore politike.
Niska stopa zaposlenosti znači i izlazak iz proizvodnje uz rizik da nezaposleni vremenom izgube veštine potrebne u radu i u budućnosti im bude još teže da dođu do posla, upozorava se u dokumentu.
S druge strane, tako se povećava prirodna stopa nezaposlenosti i veoma niska stopa zaposlenosti mladih može da umanji dugoročni potencijal rasta zemlje.
Konačno, visoke stope nezaposlenosti predstavljaju teret za javne finansije u vidu većih socijalnih beneficija za nezaposlene i mogu da podriju socijalnu koheziju.
Visoke stope nezaposlenosti morile su inače balkanske zemlje i u godinama privrednog "buma" početkom ovog veka. U dokumentu se podseća da su zemlje Zapadnog Balkana beležile visoke stope nezaposlenosti i između 2004. i 2008. godine, kada su imale realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5,5% godšnje u proseku.
Kako iz nezavidne situacije?
Većina balakanskih zemalja pati od ukorenjenih strukturnih problema povezanih sa odlaganjem tranzicije, lošom investicionom klimom i, kao posledica, malim prilivom direktnih stranih ulaganja. U izveštaju se navodi da je stanje bolje samo u Makedoniji, što se u najvećoj meri pripisuje unapređenju poslovne klime u poslednje vreme.
Ocenjuje se da su institucionalni faktori tržišta rada u regionu Balkana uglavnom u skladu sa onim u novim članicama EU pa verovatno ne stoje iza relativno lošeg stanja tržišta rada u regionu.
Ipak, primetne su razlike među zemljama - Makedonija i Albanija pozabavile su se krutim institucijama tržišta rada a u ostalim balkanskim zemljama taj problem je ostao i doprinosi strukturnim slabostima i pogoršava stanje.
Faktor troškova na tržištu rada je pak zajednički za balkanske zemlje i nove članice EU i čini se da predstavlja problem za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu (BiH). Podseća se da je u vreme brzog privrednog rasta problem bio maskiran velikim prilivom kapitala ali je kriza uzela danak.
Troškovi rada uključuju zarade radnika i beneficije, kao i socijalne doprinose i poreze.
Strukturni faktori, kako se ocenjuje u dokumentu, ipak su dominantan uzrok lošeg stanja na tržištima rada u balkanskim zemljama jer oblikuju "prirodu i održivost ekonomija".
"Stoga, da bi se ublažili problemi tržišta rada, prioritet treba dati reformama koje nose strukturne promene, pomaganju privlačenja direktnih stranih ulaganja i smanjenju prirodne stope nezaposlenosti a na taj način unapređuje se otvaranje radnih mesta", navodi se u radnom dokumentu MMF.
Reforme uključuju one za jačanje makroekonomske stabilnosti i poboljšanje poslovne klime jer će bez njih svako unapređenje institucionalne osnove tržišta rada ili faktora cene samo ograničeno delovati na otvaranje radnih mesta.
Stručnjaci ističu da treba rešiti problem institucionalnih rigidnosti jer pojačava uticaj strukturnih problema na tržištu rada.
U tom pogledu, u Srbiji ima mesta za promenu formule za isplatu otpremina, u Albaniji za smanjenje troškova za otpremnine i izmenu pravila o otpremninama a u Srbiji i BiH potrebna je i reforma sistema socijalne zaštite u cilju boljeg korišćenja beneficija.
Potreba za smanjenjem rigidnosti tržišta rada i unapređenjem troškovne konkurentnosti ukazuje na to da pregovaranje o platama treba izmestiti ka kompanijskom nivou u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, takođe u Srbiji i Albaniji treba da budu smanjene minimalne zarade a u Srbiji i tzv. poreski klin (opterećenje rada porezima i doprinosima). Pored toga, sprovođenje politika za unapređenje veština radne snage pozitivno će uticati na produktivnost rada.
Najvažznije je da se na široke probleme na tržištu rada odgovori isto tako širokim rešenjima jer fokusiranje na jedan problem neće doneti značajniji uspeh. Takođe reforme moraju da se održe da bi donele osetnije poboljšanje stanja na tržištu rada, zaključuje se u radnom dokumentu MMF.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
