Negativni vršnjački uticaji, nezaposlenost, siromaštvo, nedostatak prilika za putovanje - sve su to faktori koji otežavaju da se ostvari puno poštovanje različitosti u društvu. U narednih godinu dana Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava Jukom, Centar za pozorišna istraživanja ApsArt i Medijski centar Beta sprovode projekat Otpakivanje 2014/15, koji bi trebalo da omogući povezivanje mladih iz 12 opština u Srbiji, ali i da podigne sposobnost kancelarija za mlade da obogate svoje aktivnosti, uključe što veći broj mladih i pruže im priliku da sami pokreću programe.

"Cilj je da se omogući da što veći broj mladih kreira programe u okviru Kancelarija za mlade, omladinskih centara i domova kulture, a ne da budu samo korisnici programa", rekla je Tanja Azanjac iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Na predstavljanju projekta koji se sprovodi uz finansijsku podršku EU, ona je preporučila kancelarijama da saradnju započetu na projektu nastave da bi svoje aktivnosti podigli na viši nivo.

Savetnica Ministarstva omladine Vesna Vidojević rekla je da projekat Otpakivanje doprinosi ciljevima Kancelarija za mlade, koje moraju biti otvorene za sve mlade, bez obzira na njihova obeležja i pripadnost.

"Ponekad je teško obezbediti poštovnaje različitosti među različitim grupama mladih, od 15 do 30 godina. To su godine kada su vršnjački uticaji veoma jaki, kada se mladi lako povedu za negativnim uticajima kojih ima i u medijima i u okruženju", navela je ona obrazlažući zašto je to Ministarstvo podržalo projekat.

"Lako je na deklarativan način govoriti o pravima i pošotvanju različitosti, ali je teži zadatak da se sprovede to u delo", rekla je ona, dodavši da je "na omladini da se poduhvati teških zadataka".

Kao otežavajuće faktore ona je navela siromaštvo i nezaposlenost, usled kojih se deo mladih zatvara u svoje neposredno okruženje, kao i činjenicu da prema nekim istraživanjima gotovo 90% mladih nikada nije boravilo van zemlje, a da i po Srbiji putuju veoma malo. Otpakivanje svojih i drugih kultura predstavlja mogućnost da vide šta znači različiti pogled na stvari, rekla je Vidojević.

"Dodatna vrednost ovog projekta će biti to što živimo na balkanskom prostoru na kojem se prožimaju kulture. Multikulturalnost je nešto s čim živimo i treba da naučimo da živimo još bolej i produktivnije", zajključila je ona.

Umetnošću do poštovanja i upoznavanja

U prvoj fazi projekta održaće se radionice u 12 odabranih kancelarija za mlade širom Srbije na kojima bi učesnici trebalo da izdvoje sadržaj takozvanih kulturnih paketa, odnosno ono što po njihovom mišljenju čini identitet zajednice, gradske, etničke ili neke druge, rekla je koordinatorka programa Nevena Nikolić.

Navela je da će nakon toga biti napravljeni kulturni paketi, odnosno da će se izdvojeni sadržaj izraziti na kreativan način, poput pozorišta, performansa, fotografija i filmova.

Sadržaji će biti dostupni preko društvene mreže Fejsbuk (Facebook), a vidljivost u javnosti ostvaruje se i zahvaljujući novinskoj agenciji Beta.

Menadžerka projekata u Medijskom centru Beta Jana Zarić rekla je da je taj centar, koji je pokrenula Beta, posvećen negovanju profesionalnih i etičkih standarda izveštavanja i promovisanju pozitivnih trendova i dobre prakse i da je povezivanje mladih jedan od takvih primera.

Uslediće razmena manjeg broja mladih iz Kancelarija, pri čemu će se voditi računa da se spoje različite zajednice, jednoetničke i multinacionalne, kao i one sa razvijenijim aktivnostima i onima gde su aktivnosti u povoju, rečeno je na predstavljanju projekta.

Sadržaj kulturnih paketa će, kako je navela Nikolić, biti pretočen u predstavu za koju će biti zadužen ApsArt i koja će se igrati u šest gradova u Srbiji - Beogradu, Bujanovcu, Novom Pazaru, Subotici i Dimitrovgradu i Jagodini. Projekat se završava u februaru, a na završnom događaju u Beogradu biće izvedena predstava i proglašena najaktivnija kancelarija za mlade.

U projektu učestvuju kancelarije iz Trgovišta, Bujanovca, Vranja, Bosilegrada, Savskog venca, Obrenovca, Priboja, Prijepolja, Bačkog Petrovca, Temerina, Požege i Raške.

Izvršna direktorka  ApsArta Aleksandra Jelić rekla je da je ta organizacija pruža mogućnost izražavanja i igre kroz pozorište među različitim kategorijama stanovništva – mladima, starima, decom, zatvorenicima, HIV pozitivnima, psihijatrijskim pacijentima, osobama sa smetnjama u razvoju...

“Verujemo da treba da donesemo mogućnost bavljenja pozorištem svuda gde suljudi, zato što je drama efikasno sredstvo učenja – iskustveno učenje”, navela je ona. Kao koristi ovakve aktivnosti rekla je da nema razdvajanja tačnog od netačnog I da se iz “zone komfora ulazi u zonu rizika”, kao izvesna proba za realnost. U praksi ove organizacije predstave nastaju od materijala i sadržaja koje učesnici donesu.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom (Yucom) Milan Antonijević rekao je da treba razbijati stereotipe da su ljudska prava i rodna ravnopravnost nova stvar i dodao da postoje tekstovi iz 19. veka kojima se ljudska prava garantuju, kao i oni u kojima se koriste imenice u ženskom rodu za funkcija.

On je kazao da državu stalno treba podsećati da bude odgovorna i koristiti sve mehanizme na raspolaganju da bi se institucije izgradile. To je i jedna od misija Jukoma, koji prati suđenja za korupciju, zastupa oštećene u suđenjima za korupciju i bori se protiv govora mržnje.

Napisao: S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Diskriminacija - problem srpskog društva
  
• 

  Vesti

  : I obrazovanje krivac što su mladi bez posla
  
• 

  Vesti

  : Visoka stopa nezaposlenih do 24 i onih preko 40 godina