Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Norveška iznajmljuje zatvorska mesta
|
|
|
|
Objavljeno : 12.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Norveška namerava da iznajmi zatvorska mesta od Holandije kako bi smanjila problem pretrpanosti zatvorskog sistema. Norveška i Holandija imaju približno isti broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika - malo više od 70 na 100.000 stanovnika, ali Holandija ima znatno veće pritvorske kapacitete. Srbija ima najveći problem prenaseljenosti zatvora u Evropi prema podacima Saveta Evrope i još od 2010. godine ima strategiju za smanjenje preopterećenosti.
"Da bismo u kratkom roku osetno povećali pritvorske kapacitete trenutno sa holandskim vlastima razmatramo mogućnost iznajmljivanja pritvorskog prostora u Holandiji", objavio ne u saopštenju 8. septembra norvrški ministar pravde Anders Anundsen.
U Norveškoj skoro 1.300 osoba čeka na izdržavanje kazne zbog nedostatka prostora. Pored toga, u saopštenju se ukazuje da je moguće privremeno delimično ili potpuno zatvaranje nekih pritvorskih ustanova zbog dugo oglaganih radova na održavanju.
"Potrebno je hitno rešenje", ocenio je Anundsen.
Kanal TV2 Nihetskanalen preneo je da će se od Holandije iznajmiti oko 300 mesta i da je ta zemlja pozitivno odgovorila na zahtev Norveške jer ima višak zatvorskih kapaciteta.
"Holandija i Norveška su sklopile preliminarni sporazum o iznajmljivanju holandskih zatvorskih mesta za nekoliko stotina osoba", saopštilo je holandski ministarstvo bezbdnosti i pravosuđa.
Zatvorenici će kaznu služiti po norveškom pritvorskim režimu, koji se smatra veoma liberalnim, imaće norveškog upravnika zatvora i nakon odsluženja kazne će se vratiti u svoju zemlju.
Postavilo se i pitanje prava zatvorenika na posete rodbine i prijatelja, ali su prema pisanju medija norveške vlasti ocenile da put koji će morati da predu nije duži nego do sada u slučajevima kada su zatvorenici kaznu odsluživali na suprotnom kraju zemlje od svog prebivališta.
Background Prema podacima evropskog statističkog zavoda Erostat u Eu je 2012. bilo 643.000 zatvorenika, a njihov ukupan broj se u odnosu na 2007. povećao za 7%.
U EU ima u proseku 128 zatvorenika na 100.000 stanovnika. Srbija je po ovom pokazatelju iznad proseka sa 142 zatvorenika po stanovniku. Najmanje zatvorenika na 100.000 stanovnika imaju nordijske zemlje i Slovenija - između 60 i 72.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je potrebno poboljšati brigu o zdravlju zatvorenika, budući da je među njima rizik od razvoja ozbiljnih bolesti viši nego u opštoj populaciji.
Tako do 40% zatvorenika pati od mentalnih oboljenja i 7 puta su skloniji da počine samoubistvo, dok su mladi zatvorenici 18 puta izloženiji tom riziku. Mnogi zatvorenici imaju ozbiljan problem zloupotreba droga i učestalije su inficirani virusom HIV-a i hepatitisom C. Takođe, navodi se da je zbog prenaseljenosti i slabe ishrane stopa oboljevanja od tuberkuloze u zatvorima 83 puta viša nego u opštem stanovništvu.
Norveška je 2013. godine imala ideju da iznajmi zatvorska mesta od susedne Švedske, ali je problem predstavljalo što vlasti u Stokholmu nisu želele da menjaju svoje zakone da bi se to omogućilo.
Holandija već iznajmljuje zatvorske kapacitete Belgiji, koja takođe ima problem sa prenaseljenošću zatvora. Belgija ima na raspolaganju čitav zatvor u mestu Tilburg.
Gužva u zatvorima u Srbiji
Prema podacima Saveta Evrope za 2012. godinu Srbija ima 160 zatvorenika na 100 mesta, po čemu je rekorde u Evropi. Ovaj probkem uglavnom muči zemlje istočne i centralne Evrope, mada na njih nisu imune i druge zemlje, pa je tako na drugom mestu Italija sa 145 zatovrenika na 100 mesta, a na petom Belgija sa 132.
U Srbiji je 2010. godine doneta strategija za smanjivanje preopterećenosti zatvora, a osnovne mere su primena alternativnih sankcija, uslovni otpust i prevremeno otupštanje, amnestija, povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje slova u zatvorima, kao i poboljšanje stručnih kapaciteta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Predviđene su i promene koje bi trebalo da omoguće uspešnu primenu tih mera, poput uspostavljanja probacione službe koja bi bila zadužena za elektronski nadzor, kao i jedinstveni informacioni sistem.
Sudeći po izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava iz 2013. godine, većina mera do sada je dala nedovoljne rezultate, ali se očekuje da razvoj alternativnih sankcija može u velkoj meri da doprinese rasterećivanju kapaciteta.
Ističe se da je završena izgradnja Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu od 450 mesta, kao i da se planira izgradnja novih kapaciteta u Pančevu, Kragujevcu i Medveđi i rekonstrukcija nekih postojećih kapaciteta.
U izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu ukazuje se na nedovoljno dobre uslove u zatvorima, a posebno se ističe da se zatvorenicima čak ni u novoizgrađenom zatvoru u Beogradu ne omogućava da vreme provode van spavaonica, u zajedničkim prostorijama sa drugim zatvorenicima.
Autor: AFP i S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
