Bugarska je prema podacima Fonda Ujedinjenih nacija za decu (Unicef) pre samo dve godine bila najgora u svetu po napuštanju novorođenčadi i ostavljanju u institucije. Novi izveštaj koji je 26. septembra predstavio Helsinški odbor pokazao je da je ostvaren drastičan napredak, pre svega zahvaljujući pomoći koja je pružena porodici, usvajanjima i hraniteljskim porodicama.

U ovoj najsiromašnijoj članici EU, 2012. godine je prema podacima UNICEF-a napuštano najviše dece do tri godine, odnosno 780 na 100.000 rođenja. Ova praksa je legat komunističke prošlosti, a najveći teret snose deca sa hendikepom. Njih najčešće napuštaju i oni imaju najmanje šanse da budu usvojeni ili smešteni u hraniteljsku porodicu.

Prema izveštaju Helsinškog odbora situacija se ipak popravlja. Broj dece koja se smeštaju u institucije opala je sa 2.455 u 2010. na 1.183 u 2013.

Za te tri godine ukupan broj dece koja su boravila u često pretrpanim ustanovama opao je sa 5.695 na 3.819.

UNICEF je nakon analize ovih podataka napredak pripisao reformi iz 2010. godine kojom je dodatna podrška data porodicama sa decom mlađom od tri godine. Reč je o kombinaciji podrške za porodice koje zadrže dete, ili ponovo uzmu napušteno dete i uspostavljanju dnevnih centara za čuvanje dece, dok je za one koje roditelji ipak napuste povećano smeštanje u hraniteljske porodice i usvajanje.

"Sprečavanje napuštanja beba je glavni cilj kako bi se sprečilo da duge godine provode u domovima nauštrb psihičkog i intelektualnog razvoja", objasnila je za AFP Milena Harizanova iz Unicefa Bugarska.

Drug cilj bi trebalo da bude da se za decu sa invaliditetom pronađe porodica, što se najčešće dešava u inostranstvu.

Potencijalne porodice su u Bugarskoj obeshrabrene zbog siromaštva, predrasuda i zapuštenosti zdravstvenog sistema. Kako je rekla Harizanova, lekari i sami često majkama dece sa hendikepom preporučuju da ih napuste.

Decu iz Bugarske najčešće usvajaju porodice u Italiji, SAD i Francuskoj. Od 2010. do 2013. godine u inostranstvu je usvojeno 1.377 bugarske dece, od čega trećina sa hendikepom, pokazuju podaci Ministarstva pravde.

Helsinški odbor u izveštaju izdvaja primer devojčice sa Daunovim sindromom koja je sa 9 godina bila teška samo pet kilograma i nije mogla da stoji. Usvojila ju je američka porodica, i nakon toga je započeo njen fizički i intelektualni razvoj.

Bugarska je najzad odlučla da zatvori najgore domove. Međutim, čak i u jednom domu koji se smatra veoma dobrim u Sofiji misija Unicefa je 2012. utvrdila da se ne odgovara na emotivne potrebe dece, koja leže u krevetima, nezaokupljena aktivnostima.

Helsinški odbor ukazuje na primere nemara birokratskog aparata, zbog kojeg se dešavalo da deca do adolescencije rastu u domovima, iako se porodice nikada nisu interesovale za njih i mogli su biti usvojeni.

Vlastima Stare Zagore je, kako se navodi u izveštaju, trebalo 12 godina da na listu dece za usvajanje upišu dva dečaka sa invaliditetom koja su napuštena odmah po rođenju. Na kraju ih je usvojila jedna američka porodica.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Osobe sa invaliditetom teže do posla
  
• 

  Vesti

  : Za pomoć porodici i deci 57 milijardi dinara
  
• 

  Dosije

  : Diskriminacija - problem srpskog društva
  
• 

  Vesti

  : Decu ima oko 70% porodica u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : U svetu svako treće dete nije prijavljeno po rođenju