Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da će borba da se u Srbiji iskorene sva diskriminatorna ponašanja i netolerancija biti dugotrajna i teška, ali da ona niti sme da prestane niti sme da se odugovlači. Navodeći da je Srbija daleko od tolerantnog društva, ona je u intervjuu agenciji Beta rekla da se efekti teških godina rata i tranzicije i te kako osećaju po svim pitanjima u Srbiji, pa i kada je reč o toleranciji.
"Poljuljane su i obezvređene mnogo moralne vrednosti i svedoci smo pojave nekih ponašanja koja hitno moraju biti promenjena i koja zahtevaju hitno institucionalno delovanje svih nadležnih organa", rekla je poverenica i dodala da misli pre svega na nasilje koje je eskaliralo proteklih dana protiv žena, dece i pripadnika LGBT populacije.
"O tome mora konstantno javno da se govori i moraju da budu upotrebljeni svi mehanizmi da dođe do promene - pre svega, edukacija, preventiva, dosledna primenu svih zakona, ali i javni dijalog o svim problemima da bi se ta situacija promenila", rekla je poverenica.
Ona je dodala da mora da se menja odnos građana jednih prema drugima i da se prihvataju različitosti.
"Moramo da promenimo našu kolektivnu svest, da uspostavimo novu duhovnu, intelektualnu i ljudsku vertikalu gde će biti potpuno jasno da biti različit ne znači biti manje čovek".
Upitana dokle se stiglo u sprovođenju preporuka iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije - obezbediti adekvatne prostorije za rad poverenika i izmeniti neke odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, ona je rekla da je početkom sedmice počela da radi na pronalaženju novih prostorija, ali da to ne može da se reši preko noći.
"Može da zvuči neskromno ili konformistički da sada poverenik traži prostor. Građani i mediji koji su bili u ovom prostoru znaju da nije adekvatan. Sigurna sam da će to biti i jedan od zaključaka koji će usvojiti Skupština na osnovu predloga poverenika", rekla je Brankica Janković
Ona je kazala da će raditi dok to pitanje ne reši jer će poverenik tako sigurno biti dostupniji građanima.
Što se tiče izmene Zakona, ona je rekla da kancelarija poverenika treba prvo da sagleda efekte dosadašnje primene zakona i koje su manjkavosti i da se tu naprave izmene i dopune i da se vidi da li je potrebno ojačati ulogu i nadležnosti poverenika.
Potrebni veći kapaciteti, u toku razgovori sa NVO
Osim toga, ona je kao prioritete u radu navela i praćenje sprovođenja odluka poverenika, jačanje institucije, pre svega u ljudstvu, kako bi poverenik imao mogućnosti da efikasno postupa po svim pritužbama, odnosno da građani steknu poverenje u sve institucije sistema, pa i tu.
"Samo kada imate odluku nadležnog organa, pa i suda, samo se tako podiže svest građana da institucije sistema funkcionišu i tako možemo da postanemo demokratsko, tolerantno i otvoreno društvo u kome se svaki građanin oseća sigurno i u kome se poštuju njegova ljudska prava koja su zajamčena Ustavnom i zakonom", rekla je poverenica.
Govoreći o nevladinim organizacija sa kojima je počela seriju sastanaka, poverenica je kazala da državni organi i nezavisne institucije treba bolje koriste kapacitete i znanja civilnog sektora.
Ona je rekla da je ove nedelje razgovarala sa desetak nevladinih organizacija, među kojima su Jukom, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Emiti, Egal, Gej strejt alijansa.
Brankica Janković je kazala da je sa Jukom razgovarala o proširenju saradnje u praćenju poštovanja odluka poverenika na terenu i o tome koje aktivnosti treba preduzeti za što brže donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Na sastanku sa Građanskim inicijativama, kako je navela, bilo je reči o inkluzivnom obrazovanju i kako da Ministarstva prosvete brže deluje po preporukama poverenika koji se odnose na diskriminatorne sadržaje u udžbenicima, kao i o modelima da se Ministarstvu pomogne u izradi udžbenika.
"U razgovoru sa Egalom smo posebno posvetili pažnju problemima transrodnih osoba", rekla je Brankica Jankovića i dodala da su predstavnici Egala ukazali na ozbiljan problem nasilja nad tim građanima i na potrebu što bržeg rešavanja pitanja pravnih posledica promene pola i rodnog identiteta.
Stigla prijava protiv Martinovića
Poverenica je rekla da je u tu instituciju stigla pritužba protiv poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića zbog diskriminatornog govora u Skupštini Srbije, kada se raspravljalo o njenom izboru na to mesto.
"Pritužba je stigla u našu instituciju i naravno da ćemo postupiti u propisanom roku i u skladu sa zakonom, kao i na sve pritužbe do sada", rekla je Brankica Janković u intervjuu agenciji Beta. Pritužbu su podneli organizacija za lezbejska ljudska prava Labris i još nekoliko nevladinih organizacija.
Kada je Skupština 26. maja raspravljala o predlogu da Brankica Janković bude izabrana za novu poverenicu, njenu kandidaturu je obrazlagao Martinović, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. On je rekao da LGBT osobe treba da imaju sva zakonom predviđena prava, ali da on kao otac ne može da razume potrebu za javnim prikazivanjem drugačije seksualne orijentacije na Paradi ponosa, kao i da Parada provocira ljude koji su drugačijih ubeđenja.
Brankica Janković je rekla da bi Srbija mnogo lakše i brže postala tolerantno društvo kada bi političari bili svesniji uticaja svojih reči.
Podsetivši da prošlogodišnji izveštaj poverenika pokazuje da je najveći broj diskriminatornog ponašanja zabeležen kod državnih organa, ona je rekla da nosioci vlasti i političari često nemaju svest o tome da krše Zakon o zabrani diskriminacije, kao i da je i njima potrebna edukacija.
"Često političari nemaju nameru da uvrede neku društvenu grupu kojoj se obrate. Međutim, kada pogledate zakonsku odredbu to ne ispadne tako i posle se izvinjavaju. Dobro je da se izvinjavaju zato što u trenutku želeći da kažu nešto ispadne drugo, ali to ih ne opravdava", rekla je poverenica.
Brankica Janković je istakla da političari treba prvi da nauče govor tolerancije i da budu prvi koji se drže odredaba svih zakona i vode računa o značaju javne reči.
EurActiv Srbija
Brankica Janković: Biti različit ne znači biti manje čovek 
