U Francuskoj od 2005. roditelji mogu da odaberu da li će detetu dati prezime majke, oca ili oba. Za sada se tradicija davanja prezimena po ocu čvrsto drži, pa je u 2014. majčino prezime imalo 6,5% dece, a taj udeo pada na gotovo neznatnih 0,2% kod venčanih parova. Razlozi za davanje majčinog imena ne svode se na afirmaciju ženskih prava i jednakosti. Ponekad se takva odluka donosi da bi se detetu dalo prezime za koje roditelji smatraju da je prihvatljivije u društvu, ali i da bi se očuvalo porodično ime žene, ili uspomena na težak period kroz koji je porodica prošla. Oba prezimena najčešće dobijaju deca čije su majke iz zemalja u kojima je to uobičajeno, poput Španije i Portugalije.

U Francuskoj je u 2014. rođeno 818.565 beba, a od 2005. svaki dan se rađa više od 2.200. Od toga prema podacima francuskog Državnog instituta za statistiku i ekonomska istraživanja (INSEE) 83,1% dobija prezime oca, 6,5% majčino prezime, a nešto više od svakog desetog ima oba prezimena.

Zakon koji je omogućio Francuzima ovakvu fleksibilnost donet je 2005.

U Srbiji je Porodičnim zakonom data mogućnost da se prezime deteta da po majci, ocu ili oba, s tim što dva deteta istog roditelja ne mogu imati različita prezimena.

Međutim, tumačenje Ministarstva za rad bilo je da je i majčino i očevo moguće dati samo u slučaju da su ona ista, jer u suprotnom deca imaju različito prezime od roditelja, i matičari su dvostruka prezimena sprečavali. Zbog ovoga je u avgustu 2014. poverenica za ravnopravnost na pritužbu jednog građanina dala preporuku da se dvostruko prezime, predviđeno zakonom, omogući u praksi bez izuzetka.

Faktor koji najviše utiče na davanje prezimena majke u Francuskoj je bračna situacija – među parovima u braku 95,2% dece ima očevo prezime, 0,2% majčino, a 4,5% oba. I van braka se tradicija patronima, očevog prezimena, dobro drži, pa skoro tri od četiri deteta dobija očevo prezime, skoro 11 majčino, a više od 14% oba.

Gde su uobičajena dva prezimena

„Zakon je donet pre samo 10 godina, to je malo! Ljudi i ne znaju da imaju izbor, nema reklame za ove mehanizme, na primer letaka u opštini“, navodi sociolog Viržini Dekutir (Virginie Descoutures), koja je specijalizovana za prezimena, za francuski list Parizijen (Le Parisien).

Ona dvostuka prezimena povezuje sa visokim obrazovanjem i višom srednjom klasom, kao i sa željom za jednakošću između žena i muškaraca.

Podaci francuskog instituta ukazuju na neke druge pravilnosti. Tako među decom čije su majke rođene u Španiji i Portugaliji nešto više od svakog trećeg deteta ima samo očevo prezime, a preovlađuju oba prezimena, majke i oca, jer je to uobičajeno u ove dve zemlje.

Među decom čija je majka rođena u Španiji 56,7% dece ima dva prezimena, pri čemu je prvo očevo a drugo majčino, dok 3,7% ima oba prezimena u obrnutom redosledu. Među decom sa majkama rođenim u Portugaliji 45,9% dece ima dva prezimena pri čemu je prvo mačino, dok dodatnih 8,7% ima obrnuti redosled. Visok udeo dvostrukih prezimena beleži se i u porodicama u kojima je majka iz Latinske Amerike, Kolumbije (53,5%), i Brazila (48,8%).

Udeo dvostrukih prezimena još je veći u porodicama gde su oba roditelja iz Španije (82% u redosledu očevo-majčino prezime) i Portugalije (62% u redosledu majčino-očevo).

Očevo prezime dominira u porodicama gde je majka iz Japana (76,3%), Švajcarske (78,3%) i Velike Britanije (81,5%).

Majčino prezime: rezultat bunta, sentimentalnosti ili pragmatičnosti

Samo majčino prezime dobija 6,5% dece, odnosno svako 15, a to su najčešće deca koja nisu rođena u braku, od kojih svako 10. ima samo majčino prezime.

Među decom roditelja u braku tek 0,2%, odnosno jedno u 5.000, dobije majčino prezime. Razlozi za takav neuobičajen korak su raznorodni, a prema ispovestima porodica za francuski dnevnik Mond (Le Monde), afirmacija žene u porodici i društvu samo je jedan od razloga.

Sagovornik Nikola G, koji je sa suprugom doneo takvu odluku, navodi da je njena porodica došla u Francusku tokom Frankove diktature u Španiji, i da je ona poslednja u porodici koja bi mogla da prenese prezime deci.

Očuvanje sećanja na teške trenutke navodi i Mihael Topen (Michael Taupin) čiji sin nosi ime njegove žene. Topenov deda po ocu je bio nemački vojnik koji je tokom rata zarobljen i zaljubio se u Francuskinju.

„Dosta su propatili zbog svega što je značilo biti Nemac na kraju Drguog svetskog rata. Želeli smo da očuvamo sećanje na tu porodicu“, naveo je on.

Pragmatičan razlog navela je Ana G, koja je rekla da njen muž nosi arapsko prezime i da nije želela da dete izloži riziku da doživi diskriminaciju.

Želja da odbaci trag porodice koja ga je odbacila navela je Bertrana da detetu da prezime svoke žene. Njegov otac je, kako navodi za Mond, napustio porodični om kada je on imao 9 meseci, a nije ga video dve deccenije. Bertran zato nije želeo svom detetu da prenese prezime „porodice za koju ne postojimo“.

Napisala: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Državna pomoć nije odlučujuća za rađanje deteta