Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francuska ministarka želi jednake šanse za sve u školi
|
|
|
|
Objavljeno : 23.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska ministarka prosvete Nažat Valo-Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem) zvezda je u usponu u francuskoj vladi i primer uspeha, koliko retkog toliko izuzetnog za dete doseljenika, odraslo u predgrađu. Ona je krenula u borbu protiv nejednakosti sa kojom se i sama suočavala tokom školovanja. Između ostalog, najavila je nove reforme koje treba da spreče "društvenu segregaciju" u srednjem obrazovanju.
"Sistem u Francuskoj, to vam je kao da trčite 100 metara i neki kreću sa 30 metara prednosti, a drugi dodatnih 30 metara zaostatka", rekla je Nažat Valo-Belkasem za AFP.
Reč "jednakost" stoji na pročeljima škola u Francuskoj, ali istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da su razlike među đacima sve izraženije u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.
Za razliku od većine pripadnika političke elite francuska ministarka prosvete, koja potiče iz skromne porodice marokanskih imigranata nastanjenih u Amjenu, može da govori o ovom problemu iz prve ruke.
Nažat Valo-Belkasem (38) stekla je političko iskustvo prvo u regionalnim vlastima a zatim u predizbornim štabovima u kampanjama kandidata socijalista na predsedničkim izborima 2007. i 2012.
Kao ministarka u sadašnjoj vladi postala je omiljena meta desnice, pre svega zbog svoje borbe protiv stereotipa u školi. Prvo je imenovana za ministarku za rodnu ranvopravnost a zatim ministarku obrazovanja i mnogi su joj proricali još sjajniju budućnost.
Većina njenih drugova iz srednje škole "nisu imali put posut uspesima", rekla je ona. "Mnogima je put bio haotičan, težak, ne treba idealizovati prošlost shvatanjem škole kao sredstva za društveni uspon za nekog ko dolazi iz naroda", kaže ona.
Nažat Valo-Belkasem osuđuje "društvenu predodređenost" koja nije nova pojava, ali postaje sve izraženija i izaziva zavrinutost u pogledu kohezije u društvu pogođenom krizom.
"Mnogo me brine razočaranost koja je možda izraženija nego u moje vreme", rekla je ona. "Kada dođem u Amjen, viđam porodice u istom socio-ekonomskom položaju kao što je bila moja, ali ljudi ne veruju da je to moguće prevazići i ostvariti uspeh", rekla je ona.
Paradoksalno, neki stručnjaci i prosvetni radnici smatraju da je koren svega u insistiranju francuskih institucija na jednakosti.
"Ideja je bila dobra u početku: program je bio isti za sve škole", kaže direktor srednje škole u četvrti Sen Deni, na sever Pariza, u kojoj žive doseljenici prve i druge generacije, a pogađaju nezaposlenost i ilegalna trgovina. "Nažalost, ni đaci nisu više isti", rekao je on.
Direktor škole navodi da "veoma mali broj prosvetnih radnika dolazi iz tih četvrti" a da mnogi koji su se opredelili za taj posao kako bi "preneli znanje" a ne igrali obrazovanu ulogu, doživljavjau šok u sudaru sa stvarnošću.
Ministarka obrazovanja je obećala je da će obezbediti više nastavnika, kao i novca za škole u problematičnim četvrtima. Obećala je i bolju obuku za nastavnike i poželjniji profesiolani put.
Nedavno je najavila korake koji treba da podstaknu društvena kretanja i povezivanja, uključujući pilot-projekat u sistemu takozvanih koledža, nižih srednjih škola koje pohađaju deca od 11. do 15. godine.
Do sada, tinejdžeri su obično morali da idu u školu u četvrti u kojoj žive, a ubuduće bi trebalo da im na raspolaganju bude više ustanova različitih profila, što će roditeljima omogućiti izbor. Dobrostojeće porodice koje žive u problematičnim četvrti su do sada mogle da izbegnu upis u lokalnu školu samo ako bi dete upisali u privatne škole, obično katoličke ustanove.
Prema podacima Ministarstva prosvete, u 70 od 7.000 nižih srednjih škola ide 82% dece iz porodica u lošoj socijlanoj istuaciji kojih je u boljim koledžima samo 3%.
"Ne spremam revoluciju", kaže Nažat Valo-Belkasem, svesna da je reč o vrlo osetljivom pitanju.
Zemlje koje su do sada pokušavale da primene takav program, naišle su na otpor dobrostojećih i povlašćenih porodica.
"Neće joj to poći za rukom", kaže Rodrigo Munjos, predsednik udruženja roditelja đaka u Sen Deniju. "Bogati su već otišli i neće se vratiti", kaže on.
U međuvremenu, istraživanja OECD obrazovnog sistema PISA pokazalo je da francuski đaci nazaduju: u periodu od 2000. do 2012. broj bodova opao je za 6% kada je reč o istoriji, geografiji i matematici a 4% kad aje reč o razumevanju pisanih tekstova.
"Zato teba bika uhvatiti za rogove i delovati", kaže Nažat Valo-Belkasem.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
