Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ropstvo Roma bolna tačka rumunskog društva
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Rumuniji je 20. februara 1856. godine, posle pet vekova, ukinuto robovlasništvo nad Romima. Međutim, 160 godina kasnije ova sramotna stranica istorije koja se prećutkuje u školskim udžbenicima, i dalje predstavlja bolno mesto u rumunskom društvu. Iako se rumunski umetnici u poslednje vreme bave tim istorijskim pitanjem, ropstvo Roma ostaje uglavnom tabu tema u rumunskom društvu.
"Tih 500 godina ropstva tragičan je period u istoriji Rumunije... period tokom koga Romi nisu imali status ljudi", rekla je za AFP etnolog i romska aktivistkinja Delija Grigore.
Romi u rumunskim kneževinama Vlaška i Moldavija prvi put se pominju u dokumentu iz 1385. godine kada je knez Dan "darivao manastiru Tisama 40 porodica Cigana".
Istoričar Viorel Akim navodi da su "Cigani u to vreme imali status robova u celom regionu, tokom Vizantijskog i Otomanskog carstva". Iako su mogli da se slobodno kreću, "Cigani su tretirani kao predmeti koji pripadaju vlasniku" bilo da su to bili država, bojar ili manastir, dodao je Akim.
Akim je naveo da je reč "Ciganin" vremenom postala sinonim za reč "rob", izgubivši etničku konotaciju. Zbog toga su Rumuni, Mađari ili Sloveni koji su bili svedeni na robove nekada nazivani "ciganima", dodao je on.
Romi su najvećim delom tokom polovine 19. veka činili robove u Vlaškoj i Moldaviji kojih je ukupno bilo oko 250.000. Krivični zakon Vlaške je predviđao da se "svi Cigani rađaju kao robovi".
Tokom 1848. godine donet je proglas kojim se "rumunski narod oslobađa sramote držanja robova i objavljuje sloboda za Cigane", što je prvi korak ka njihovom potpuno oslobađanje 1856. godine.
Više umetnika se u poslednje vreme bavi tim istorijskim periodom, poput reditelja Radu Žude čiji je film "Aferim!" dobio Srebrnog medveda na prošlogodišnjem Berlinalu. Ipak, to pitanje je uglavnom tabu tema u rumunskom društvu.
"Ropstvo Roma je stranica istorije koja je nestala. Ne znam kako je moguće da s preko tih 500 godina prelazi ćutke", kaže Alina Serban, koja je diplomirala na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti u Londonu i autorka više pozorišnih predstava.
"To je velika sramota - istorijska, savremena i lična. Sramota za ljude koji su držali robove, sramota za današnje ljudi koji izgleda da boluju od amnezije i sramota za mene jer sam često morala da se suzdržim da kažem da sam ponosna što sam Romkinja", kaže mlada umetnica.
Delija Grigore je rekla da se posledice ropstva i danas osećaju i da se ogledaju u marginalizaciji pripadnika te manjinske zajednice koja, prema podacima istraživača i nevladinih organizacija, broji oko 2 miliona ljudi u Rumuniji.
Mnogi Romi, pošto su oslobođeni, ali nisu imali zemlju niti smeštaj, morali su da žive u "polu ropstvu" kod bivših gazda ili su primorani da se nasele na periferiji sela.
"Romi i dalje nose stigmu iz tog perioda, njihovo samopozudanje je vrlo nisko", kaže Grigoreova.
Ona je kritikovala rumunsku državu jer nije želela da se "pozabavi dvostrukim teretom - ropstvom i Holokaustom" u kome je stradalo 11.000 Roma.
Rumunski predsednik Klaus Johanis je u poruci emitovanoj tokom vikenda ocenio da "oslobađanje Roma nije dovršeno na ekonomskom i socijalnom planu" i osudio nedovoljne rezultate u integraciji Roma u zdravstveni i obrazovni sistem.
Izvinjenje koje je romska zajednica očekivala od rumunske države i pravoslavne crkve nikako da usledi.
Delija Grigore je ocenila da bi vrlo bogata Rumunska pravoslavna crkva, iako Romi ne traže izvinjenje za "zaloupotrebe i zločine koje je počinila", mogla bar da pokuša da "iskupi grehe" tako što će finansirati socijlane programe za Rome.
Alina Serban očekuje takođe od države da preduzme korake kako bi se bar delimično Romima obezbedila pravda. "Želim da za svog života vidim da se u udžbenicima istorije govori o ropstvu Roma".
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
