Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Ministar kulture razgovarao sa predstavnicima EU o Tanjugu
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2016. |
|
|
|
|
|
|
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da su sa predstavnicima Evropske unije obavljeni razgovori u vezi sa radom agencije Tanjug, koja je kao javno preduzeće odlukom Vlade Srbije ukinuta 31. oktobra 2015. godine. On je rekao da Srbija mora da nađe sopstveno rešenje za pitanje agencije, s obzirom da u EU ne postoji jedinstveno rešenje za rad novinskih agencija.Tanjug, iako je zvanično prestao da radi, i dalje emituje vesti.
"Pokušaćemo da primenimo najbolji model. Neke države imaju svoje državne agencije sa izvesnim procentom vlasništva, neke nemaju, tako da Srbija mora da nađe svoje rešenje. Ni zemlje EU nemaju jedinstvena rešenja", rekao je Vukosavljević za izdanje Politike od 4. septembra.
On je rekao da će se propisi u oblasti medija zasnivati na medijskoj strategiji i da će se u tom smislu Srbija ugledati i usvajati principe EU, ali imajući u vidu svoje specifičnosti.
"Nemamo razloga da budemo prezadovoljni svojim sadašnjim medijskim stanjem", rekao je Vukosavljević.
Odluka o ukidanju Tanjuga doneta je posle neuspele prodaje tog preduzeća, u skladu sa medijskom strategijom kojom je predviđen izlazak države iz vlasništva u medijima, kao i uspostavljanje ravnopravnog položaja medija na tržištu.
Tanjug je odlukom Vlade prestao da radi 31. oktobra 2015. godine, primenom Zakona o javnom informisanju i medijima. Ta novinska agencija i dalje emituje vesti, koristeći prostor i opremu koju je koristila i pre odluke o ukidanju.
Od odluke o prestanku rada, država je iz budžeta uplatila Tanjugu nešto više od 76 miliona dinara za otpremnine za 152 zaposlena, kao i za rešavanje pravnih posledica prestanka rada agencije.
Po vladinoj odluci direktor Tanjuga, posle isplate zarada, otpremnina i drugih obaveza, trebalo je da podnese Agenciji za privredne registre prijavu radi brisanja Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.
Prema vladinoj odluci, imovinu Tanjuga, koju čini pravo svojine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, novčana sredstva i druga imovinska prava, treba da preuzme Republička direkcija za imovinu, po brisanju Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.
Direkcija za imovinu popisala je pokretnu i nepokretnu imovinu Tanjuga, uključujući i imovinu koja je data na korišćenje, poput zgrade u centru Beograda u kojoj je sedište redakcije.
Dokumentacija nastala u radu Tanjuga, koja predstavlja arhivsku građu, predata je Arhivu Jugoslavije.
Po brisanju Tanjuga iz Registra privrednih subjekata, Registrator medija će po službenoj dužnosti izbrisati medij čiji je Tanjug izdavač iz Registra medija, piše u odluci.
Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću novinska agencija Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. godine.
Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.
Odluka Vlade Srbije o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga stupila je na snagu 5. novembra 2015. godine.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Povezani sadržaj
|
|
|