Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Informisanje manjina nezadovoljavajuće posle privatizacije medija
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je 9. decembra da nisu zadovoljavajući rezultati Posebnog izveštaja o informisanju na jezicima nacionalnih manjina posle privatizacije medija. Podaci REM-a pokazuju da je samo 13 privatizovanih medija u elaboratima planiralo i programske sadržaje na jezicima manjina. U izveštaju se ističe i da je RTV ispunjavala obaveze o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i da program emituje na više jezika, dok RTS emituje samo programske celine na romskom. Navode se i preporuke radi otklanjanja uočenih problema.
"Informisani pripadnici nacionalnih manjina integrisani su u društvo", rekao je Janković i dodao da je potrebno informisanje pripadnika većine o onome što "pripadnici manjina rade, misle, žele, osećaju" a da samo ravnoteža te vrste doprinosi boljim odnosima među građanima.
On je rekao da su poslednji događaji "na neki način ugrozili postojanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina", pre svega zbog toga što su se reformski zakoni najviše ticali lokalnih medija, koji su se uglavnom bavili informisanjem nacionalnih manjina.
Janković je pozvao vlasti da sa posebnom pažnjom pročita izveštaj.
Izveštaj pokazuje da je informisanje na jezicima nacionalnih manjina zastupljeno kroz sve modele - kroz programe javnih servisa, kroz redovne emisije, članke u prvatnim medijima, postojanja manjinskih štampanih i elektronskih medija, kao i kroz korišćenje interneta, televizije i kroz pristup medijima matičnih zemalja.
Po podacima REM-a, samo 13 privatizovanih medija je u elaboratima planiralo i programske sadržaje na jezicima manjina.
Radio-televizija Vojvodine (RTV) ispunjavala je svoje obaveze o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i program emituje na više jezika, dok Radio-televizija Srbije (RTS) emituje samo programske celine na romskom.
"Dve godine od usvajanja Zakona o javnim medijskim servisima, RTS nije ispunila svoju obavezu da omogući nacionalnim manjinama da prate određene programske celine na svom maternjem jeziku i pismu. S druge strane RTV uspešno ispunjava svoju obavezu", piše u izveštaju.
Preporuke izveštaja su da RTS treba bez odlaganja omogući informisanje na jezicima nacionalnih manjina.
U preporukama se navodi i da bi Ministarstvo kulture i informisanja trebalo da donese odluku koja bi sprečila da lokalna samouprava odluči da bez objektivnih razloga smanji sredstva za konkurse u oblasti informisanja.
Preporuka je i da Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave usaglašenim zakonskim odredbama urede delatnosti nacionalnih saveta koje regulišu finansiranje novinsko-izdavačkih ustanova čiji su osnivači nacionalni saveti, i da se regulišu kriterijumi na osnovu kojih se sufinansiraju elektronski mediji nacionalnih saveta.
Traže se i odluke kojima bi za dobijanje dozvole bilo potrebno da mediji u određenom procentu planiraju program na jezicima manjina.
U izveštaju se navodi da u cilju otklanjanja uočenih problema Minstarstvo informisanja treba da razmotri važeća merila kako bi se izmenama propisa obezbedila veća transparentnost postupka donošenja odluka članova konkursnih komisija o izboru medijskih projekata.
Javni servisi i prava nacionalnih manjina
Kako se navodi, dve godine od usvajanja Zakona o javnim medijskim servisima, RTS nije ispunila obavezu da omogući nacionalnim manjinama da prate određene programske celine na maternjem jeziku i pismu dok RTV istovremeno emituje raznovrsan program na velikom broju jezika nacionalnih manina.
RTS odlaganje veće zastupljenosti programa na jezicima manjina objašnjava finansijskim i tehničkim (ne)mogućnostima, što, kako se navodi u Izveštaju, nije prihvatljivo jer po zakonu to nije stvar slobodne uređivačke politike već, od pre dve godine, obaveza.
Jedino je romskoj zajednici omogućeno da prati programe na svom jeziku a, prema dopisu upućenom Zaštitniku građana, RTS je planirao uvođenje više medijskih sadržaja na jezicima manjina - albanskom, bugarskom i rumunskom, koji bi se od oktobra 2016. emitovali svakodnevno u jutarnjem i večernjem terminu. Međutim, to se nije desilo.
S druge strne, RTV, iako ima slične finansijske probleme kao i RTS, u proteklih godinu dana je čak značajno povećala udeo programa na jezicima manjina.
Navodi se i podatak da je u prvoj polovini 2016. godine udeo programa na mađarskom jeziku na Drugom programa RTV bio 21%, programa na srpskom 20,5%, romskom, rusinskom i slovačkom po 7%, rumunskom 6% a hrvatskom 3%.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Freeimages.com
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
