Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Potrebno umrežavanje nerežimskih medija
|
|
|
Objavljeno : 11.07.2017. | Ažurirano : 13.07.2017. |
|
|
|
|
|
|
Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je 11. jula da se u Srbiji mora raditi na umrežavanju medija koji nisu režimski i koji profesionalno obavljaju svoj posao. On se na jednom skupu u Sarajevu založio i za jačanje savezništva organizacija civilnog društva i medija.
"Samo umreženi će moći da pariraju mejnstrim režimskim medijima. Samo umreženi, moći će da dopru do većine građana", rekao je Gruhonjić na šestom forumu civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana u Sarajevu.
Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji koji nisu režimski plaćaju skupu cenu zbog toga, ali uprkos tome ostaju dosledni, o čemu svedoče brojna međunarodna priznanja koja dobijaju.
On se založio i za jačanje savezništva organizacija civilnog društva i medija, kao i za promovisanje uloge medija civilnog društva, koji ne samo da već postoje, već su neretko i najprofesionalniji i najhrabriji.
Gruhonjić je rekao da je država odlučila da ne poštuje medijske zakone koje je sama usvojila 2014. godine, te da iako se zakonima obavezala, država nije izašla iz vlasništva u medijima, kao što su dnevni listovi "Politika" i "Večernje novosti".
"Privatizacija medija sprovedena je nakaradno i postoje jasne indicije da je u njoj korišten novac iz budžeta lokalnih samouprava za kupovinu medija, a da su medije kupovale osobe bliske vladajućim partijama", naveo je Gruhonjić.
Ocenio je da je najplastičniji primer Novinske agencije Tanjug, koja je zvanično ugašena u novembru 2015. godine, ali i danas - 20 meseci kasnije - i dalje emituje vesti i naplaćuje usluge.
Kako je objasnio, time se u potpuno neravnopravan položaj dovode preostale dve privatne novinske agencije Beta i Fonet.
"To je još jedan dokaz da u Srbiji medijsko tržište suštinski ne postoji", poručio je Gruhonjić.
Ocenio je da je finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u lokalnim sredinama u Vojvodini kroz medijske projekte "potpuno izvrgnuto ruglu i pretvorilo se u udruženi kriminalni poduhvat".
"Novac dodeljuju samima sebi, zahvaljujući konkursnim komisijama. Iste te komisije budžetski novac dodeljuju i opskurnim nacionalnim tabloidima koji svakodnevno na najgrublje moguće načine krše novinarski kodeks", naveo je Gruhonjić.
Gruhonjić je ocenio i da se Sporazum o podizanju nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem 2016. potpisali Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko tužilaštvo i novinarska i medijska udruženja i asocijacije, ne poštuje, već da se situacija iz meseca u mesec pogoršava.
"Opravdano sumnjamo da su ga državne institucije potpisale samo da bi ispunile birokratski zahtev na putu evropskih integracija, a ne s namerom da ga sprovode", rekao je Gruhonjić.
U Sarajevu se održava 6. Forum civilnog društva Zapadnog Balkana u organizaciji Evropskog ekonomsko-socijalnog odbora (EESC) u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju (RCC).
Najvažnije teme skupa su organizacije civilnog društva u promovisanju održivog rasta i zapošljavanja, migracije, sloboda izražavanja i medija, kao i prava i osnaživanje žena.
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|