Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ugrožavanje medijskih sloboda u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 21.09.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gašenje nedeljnika Vranjske, dvodecenijskog izdanja smatranog jednim, ako ne i najboljim lokalnim medijem, novi je udarac na slobode u toj oblasti u Srbiji, slažu se novinari, novinarska udruženja i analitičari. Za to optužuju Vladu i njen odnos prema nezavisnim medijima – posebno onim koji su kritički nastrojeni – zbog njihovog prepuštanja isključivo tržišnim mehanizmima.
Osnivač i glavni urednik Vranjskih, bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Vukašin Obradović počeo je štrajk glađu, ali je nakon lekarske intervencije i saveta štrajk – koji je počeo jer mu, kako je rekao, kao dostojanstvenom i očajnom čoveku ništa drugo nije preostalo – prekinuo.
Nezavisni novinari, intelektualci i opozicioni političari protestvovali su ispred zgrade Vlade Srbije koja im je poručila da je izašla iz medija i da gašenje Vranjskih nema nikakve veze s njom. Premijerka Ana Brnabić je tim povodom, osim izjave da nije najpozvanija da govori o tom slučaju, dodala: "Ja sam o finansiranju i održivosti medija, koji su važni, razgovarala i sa predstavnicima Evropskog parlamenta i složili smo se da je to svuda problem."
Ali, da li je situacija, osim možda delom finansijske, baš za poređenje? Niz primera – od javnog i nekažnjenog vređanja novinara, do pretnji pojedincima iz profesije, do napada na pojedine izveštače, do optužbi za narkomaniju, rad protiv interesa države i dobijanje stranih sredstava za takav rad – predstavnici vlasti na svim nivoima dnevno atakuju na slobodu medija u zemlji.
Govor mržnje i pretnji je svakodnevica koja se sa političke scene prenela na medijsku, posebno na one medije koji se bave istraživačkim novinarstvom i ukazuju na neregularnosti u primeni zakona i na ljude koji iza takvih stvari nekažnjeno stoje.
U aprilu 2017, u izveštaju Reportera bez granica (RSF) se kaže da je "Srbija ove godine pala za sedam mesta i oduzeto joj je 0,45 bodova u odnosu na prethodnu godinu, s ukupnom ocenom 28,05". RSF je u obrazloženju naveo da je sloboda medija u Srbiji od 2014. u opadanju.
"Od dolaska na vlast Aleksandra Vučića, bivšeg ministra za informisanje Slobodana Miloševića, u maju 2014, nivo slobode medija opada. Pritisci na medije su finansijske i uredničke prirode. Mete napada u javnosti su mediji koji najviše kritikuju vlasti", navodi se u objavljenom izveštaju u odeljku o Srbiji.
Istog meseca, objavljen je sličan izveštaj Fridom hausa (Freedom House) u kojem se kaže da je među državama sa najvećim padom u slobodi medija u svetu u 2016, od četiri poena, i Srbija.
Fridom haus navodi da je (tada) premijer Aleksandar Vučić " iskoristio predizbornu kampanju da preko provladinog tabloida Informer diskredituje medije koji mu nisu naklonjeni, neosnovano otužujući kritički orijentisane novinare za veze sa mafijom ili dosluh sa stranim obavještajnim službama".
Takođe se navodi kako je Srbija pala na listi i zbog pojačane vladine kampanje diskreditovanja medija koji je kritikuju i čistke osoblja Radio-televizije Vojvodine nakon što je vladajuća nacionalna stranka (Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića) pobedila na izborima u ovoj pokrajini.
Prepuštanje nezavisnih medija isključivo tržištu i projektnom finansiranju u zemlji u kojoj dobar deo stanovništva živi na ivici siromaštva i u kojoj je marketing politički diktiran, a lokalni projekti takođe u mnogome zavise od onih koji ih raspisuju (nadležni lokalni, gradski i republički organi), koji, doduše, imaju stroga pravila pri odlučivanju o dodeli sredstava, od kojih je jedno – koje se ne poštuje u svim slučajevima – da medij koji konkuriše u toj godini nije kršio kodeks novinarstva i važeći Zakon o informisanju, što najčešće čine mediji naklonjeni vlastima, sigurno ne doprinosi slobodi javne reči u zemlji.
Zato su NUNS i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenili da je gašenje nedeljnika Vranjske, koji su nazvali jednim od najboljih i najuglednijih lokalnih listova u Srbiji, direktna posledica dugotrajnih političkih pritisaka na medijske slobode i zastrašujuća vest za medijske profesionalce.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da prestanak izlaženja Vranjskih pokazuje potrebu da se preispita koncept u kojem su mediji dominantno tržišna stvar.
"Nažalost, veoma je mali broj medija u zemlji koji profesionalno izveštavaju u interesu građana a ne vlasti, i upravo su ti mediji izloženi dramatičnim pritiscima i kampanjama gušenja, pri čemu se vlast ne libi da otvoreno instrumentalizuje državne institucije u tu svrhu – od raznih inspekcijskih službi do pravosuđa", navodi se u saopštenju NUNS i NDNV.
Kako se dodaje, mediji koji nisu pod kontrolom vlasti izloženi su konstantnim pritiscima, pretnjama, kampanjama, ucenama, iscrpljujućim posetama raznih inspekcija, sudskim odlukama koje su u suprotnosti sa konceptom medijskih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i da im je skoro u potpunosti onemogućen pristup novcu građana namenjenom javnom interesu.
Sa druge strane, "režimski mediji troše enormne količine novca poreskih obveznika, opraštaju im se poreski dugovi i omogućavaju brojne druge olakšice i stimulacije".
U saopštenju se, osim ostalog, apeluje i na "međunarodne organizacije da prestanu da ignorišu veoma ozbiljne probleme koje novinari i mediji u Srbiji imaju, i aktivnije se uključe u zaštitu demokratskih vrednosti za koje se zalažu".
Za sada, borba za opstanak nezavisnih medija u Srbiji izgleda kao borba sa vetrenjačama. Bez pomoći međunarodnih NVO i novinarskih udruženja spolja i pritiska na vlasti u Srbiji koji bi trebalo da dođe od onih koji ocenjuju njeno prilagođavanje standardima EU kojoj teži, Srbija se uskoro može probuditi u medijskom mraku u kojem se više neće ni nazirati svetlost na kraju tunela.
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Izvor: Julijana Mojsilović
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
