Nakon niza neuspelih privatizacija lokalnih medija, lokalne i republičke vlasti u Srbiji su počele prećutno da podržavaju "tiho vraćanje" tih medija pod okrilje države, uprkos činjenici da Zakon o javnom informisanju i medijima takvu mogućnost isključuje. Televizija Kragujevac obavestila je 25. avgusta gledaoce da je posle pauze od osam meseci ponovo počela da emituje program preko kablovske mreže SBB. Istovremeno je raskinuta privatizacija Radio Valjeva čiji su zaposleni takođe naplaćivali potraživanja sudskim putem.

RTV Kragujevac je prekinula rad u decembru 2016. godine, kada je počela prodaja opreme nakon tužbi radnika zbog neisplaćenih zarada za period u kome je vlasnik ove medijske kuće bio biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević. Milosavljević je bio najveći kupac medija u Srbiji koji je u procesu privatizacije osam medija kupio za ukupno 281.280 evra.

Privatizacija RTV Kragujevac, koja je ranje bila u vlasništvu gradskih vlasti, poništena je krajem januara 2017. godine zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, a kapital je vraćen u državni registar udela i akcija. Odlukom Skupštine grada Kragujevca, RTV Kragujevac je u julu ponovo preuzeo grad Kragujevac, privremeno, do nove privatizacije.

Na TV Kragujevac od 24. avgusta emituju se prilozi koji podsećaju građane na probleme zbog kojih je televizija prekinula rad, ankete o očekivanjiima i podršci građana, izjave predstavnika institucija i najave nove televizijske šeme.

Direktorka RTV Kragujevac Jelena Vuković je u obraćanju gledaocima zahvalila građanima i zaposlenima koji su pokrenuli inicijativu za opstanak te medijske kuće a koju je podržala i lokalna samouprava posle poništenja neuspešne privatizacije.

Ona je podsetila da su građani Kragujevca sa više od 10.000 potpisa u peticiji tražili da RTK nastavi rad.

"Ova medijska kuća je otvorena apsolutno za sve, pre svega za ljude koji žele da se bave novinarskim poslom, da budu novinari istraživači. Nezavisno od političke opredeljenosti ovde će prostor imati apsolutno svi građani Kragujevca i svi oni koji su u ovom trenutku ili opozicija ili vlast, onako kako to građani budu zahtevali i kako bude primereno da im se plasira informacija", rekla je Vukovićeva.

Urednica Televizije Kragujevac Bojana Krstić rekla je da će okosnicu programa ove TV činiti, kao i do sada dnevne informativne emisije "Vesti" i  "Hronika", popodne je kolažni program "Mozaik", a večernji termini će biti rezervisani za autorske emisije.

Prema njenim rečima, u programskoj šemi će se naći i dokumentarni program kao i sadržaji za najmlađe.

Preduslov za preuzimanje bila je realizacija državnog socijalnog programa po kome je preduzeće od 59 napustilo 35 zaposlenih. Sva dugovanja prema zaposlenima za zarade od juna, prošle godine isplatio je Grad Kragujevac.

Od ponedeljka 28. avgusta program RTV Kragujevac moći će da je prate i korisnici set top boks uređaja.

Povlačenje države iz medija predviđeno je medijskom strategijom a privatizacija medija u Srbiji  pokrenuta u jesen 2014. i završena u oktobru 2015.

Od 73 medija koja je trebalo privatizovati, za 50 je bio oglašen javni poziv za prodaju, a privatizovana su 34 medija.

Tokom privatizacije je ugašeno 20 medija, uključujući novinsku agenciju Tanjug koja međutim i danas radi koristeći državne resure – prostorije i opremu, uz nejasne procedure finansiranja.

Poništena privatizacija Radio Valjeva

Ministarstvo privrede Srbije odlučilo da raskine ugovor o privatizaciji Radio Valjeva, javile su 24. avgusta nezavisne internet novine Kolubarske.rs.

Kako se precizira, Ministarstvo privrede je 8. avgusta raskinulo ugovor o privatizaciji, a postupak poništenja privatizacije sproveden je u Agenciji za privredne registre Srbije (APR) 22. avgusta.

Na sajtu APR objavljeno je da je "Registrator registra privrednih subjekata pokrenuo postupak registracije po službenoj dužnosti i u skladu s tim doneo rešenje kojim se za Informativno preduzeće Radio Valjevo, umesto Doris Aćimović u Registar privrednih subjekata upisuje Registar akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije".

Radio Valjevo je početkom oktobra 2015. godine kupila Doris Aćimović iz Beograda, koja je izlicitirala 17.400 evra, odnosno 15 puta višu cenu od početne od 1.200 evra za 100% kapitala koji je bio u vlasništvu Grada Valjeva.

Ubrzo po privatizaciji, svi zaposleni, njih 16, napustilo je tu medijsku kuću, a neki od njih su svoja potraživanja naplaćivali sudskim putem.

Kada se Radio Valjevo, po odluci Gradske uprave, iseljavao iz zgrade u Ulici vojvode Mišića 21, u strogom centru grada, gde je bio od osnivanja, njegovi kupci su skinuli sve, od radijatora i cevi za grejanje do električnih utičnica.

Nejasno je šta se desilo sa "Študerovom" opremom iz tri studija za koju se pretpostavlja da je prodata.

Radio Valjevo je osnovano 27. novembra 1967. godine kao najstarija elektronska medijska kuća u Kolubarskom okrugu (zapadna Srbija).

Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pogoršano stanje medija u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Vlast u Kragujevcu tri godine nije raspisala konkurs za sufinansiranje
  
• 

  Vesti

  : Tanjug kao dokaz da se medijski zakoni ne primenjuju
  
• 

  Vesti

  : EK: Privatizacija nije donela veću transparentnost vlasništva medija
  
• 

  Vesti

  : Radio-televizija Kragujevac možda ostane bez dozvole za emitovanje