Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novinari regiona traže od EU da više učini na zaštiti medijskih sloboda
|
|
|
|
Objavljeno : 09.11.2017. | Ažurirano : 13.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski komesar zadužen za proširenje Johanes Han izjavio je 9. novembra u Tirani da su medijske slobode uslov o kome se ne može pregovarati ni s jednom državom Zapadnog Balkana i da Evropska komisija u kontinuitetu prati izazove s kojima se suočavaju mediji regiona. Istovremeno su novinari koji učestvuju na međunarodnoj konferenciji "EU-Zapadni Balkan medijski dani" zatražili od Brisela da učini više na zaštiti slobode medija. Predsednik NDNV rekao je skupu da medijsku sliku Srbije kreiraju oni koji su devedesetih sejali mržnju u medijima i dodao da u Srbiji postoje "dva i po medija" koji se bave važnim temama.
Han je otvarajući skup kazao da su "uslovi" za istraživačko novinarstvo "značajno opali" i da Evropska komisija prati izazove i prepreke s kojima se suočavaju mediji u regionu.
"Slučajevi nasilja i zastrašivanja uvek su izazivali našu zabrinutost i manjak napretka u ovoj oblasti biće predmet naše pažnje. Evropska komisija će insistirati da se ukine praksa nekažnjivosti", kazao je Han na skupu koji je okupio medijske profesionalce iz regiona i predstavnike Evropske komisije.
On je ocenio da su političari u državama kandidatima za članstvo odgovorni za medijske slobode, kao i za bezbednost i pristojne uslove za rad novinara, ali i podvukao da su mediji sa svoje strane odgovorni da "kritički, odgovorno i profesionalno izveštavaju".
Novinar BIRN-a Srbija Slobodan Georgiev je kazao da je medijima i novinarima u Srbiji potrebna "veća i jasnija podrška" Evropske komisije.
"Nije naš problem biznis model nego nedostatak sloboda i vladavine prava i to mora uvek da se kaže", rekao je Georgiev, držeci u rukama majicu s porukom "EU uradi više za medijske slobode".
Majicu su u znak podrške nosili brojni novinari, učesnici skupa.
Pojedini novinari su rekli da postoje različiti standardi EU kada je u pitanju reakcija na nasilje i pritiske na medije u regionu u odnosu na ostale delove Evrope.
U tom svetlu kao poređenje su naveli nedavno ubistvo novinarke na Malti i oštru reakciju Brisela čiji su se predstavnici pojavili na sahrani uticajne novinarke koja je istraživala slučajeve korupcije i kriminala.
Konferenciju je zajedno s evropskim komesarom Hanom otvorio albanski premijer Edi Rama koji je govor mržnje označio kao problem s kojim se suočavaju društva regiona.
"Ne smemo da dozvolimo da se sloboda izražavanja degradira", rekao je Rama.
Medijsku sliku Srbije kreiraju ratni huškači
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Sejdinović izjavio je 10. novembra da medijsku sliku Srbije kreiraju isti oni koji su devedesetih godina prošlog veka sejali mržnju u medijima, koja se potom "pretvarala u metke i granate" i dodao da u Srbiji postoje "dva i po medija" koji se bave temama kao što su odgovornost za ratne zločine, pljačku nacionalnog bogatstva i za nacionalističku histeriju.
"Oni koji su sejali mržnju devedesetih ne samo da nisu odgovarali, ne samo da su prebogati ’ugledni’ građani, nego danas ponovo kreiraju medijsku sliku Srbije, u kojoj ponovo dominira narativ devedesetih, možda i gori nego za vreme rata", rekao je Sejdinović na skupu.
Sejdinović je podsetio da je NDNV pre 28 godina osnovalo 300 novinara u znak protesta zbog političke instrumentalizacije medija i njihove zloupotrebe u ratnohuškačke svrhe i ocenio da je danas teško i zamisliti takav visok vid svesti i organizovanog protesta novinarske profesije kao što su postojali u tom trenutku, još uvek, jednopartijskom sistemu. NDNV je najstarije nezavisno udruženje novinara na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"Danas u Srbiji imamo otprilike dva i po medija koja se bave ovim teškim temama, dok sa druge strane imamo celokupnu medijsku mejnstrim scenu i stotine raznoraznih portala koji reprodukuju politički i kulturni obrazac temeljno stvaran od polovine osamdesetih", kazao je Sejdinović.
Prema njegovim rečima, mediji iz celog regiona, koji su otvarali teme odgovornosti za ratove devedesetih, ili su nestali, ili su izmenili uređivačku politiku ili su i dalje duboko marginalizovani, na ivici opstanka i pod udarima lokalnih režima.
"Treba da se upitamo zašto su novinari devedesetih, u užasnom ratnom okruženju, bili spremniji da pokreću ove tabuizirane teme nego mi danas, skoro tri decenije posle", naveo je Sejdinović.
Prema njegovim rečima, novonastalim državama i skoro celokupnim nacionalnim bogatstvom vlada elita stvorena devedesetih, koja bi najradije da ove teme večno ostanu zatvorene, dok su se istovremeno strani donatori povukli iz medija i ostavili ih na divljem tržištu.
"Ako mislimo da će nam pomirenje doneti zajednički nastupi novokomponovanih pevača i pevačica ili susreti estradnih političara koji će ponavljati besmislene floskule, dok se na sve strane gomilaju stereotipi i širi mržnja – mi duboko grešimo", rekao je Sejdinović.
Upozorio je da, iako se danas političari susreću i "zajedno slikaju", u stvarnosti mržnja, razlike i nerazumevanje bukte, pa ako se promene okolnosti, Balkan preko noći ponovo može biti veoma ozbiljno krizno žarište.
"Nerazumno je da se podržava i održava takvo stanje zarad nekih 'viših političkih interesa', koji nikada neće ni biti ostvareni", rekao je Sejdinović.
Sejdinović je učestvovao na panelu "Reči koje bole: Mediji i pomirenje", na kojem je zaključeno da medijski profesionalci imaju ključnu ulogu u procesu pomirenja u regionu, kroz promovisanje objektivnog izveštavanja i suprotstavaljanje zapaljivoj retorici i senzacionalizmu, koji produžavaju stereotipe i stara osećanja mržnje.
EU povećava podršku nezavisnim medijima na Zapadnom Balkanu
Evropska komisija je na konferenciji u Tirani najavila da će investirati u nove inicijative da podrži nezavisno novinarstvo, održive medijske kuće i da podstakne saradnju između medija javnog servisa.
"Nova EU sredstva omogućiće obuku za mlade novinare i novinare u sredini karijere širom regiona, čime će podstaći istraživačko novinarstvo koje doprinosi pomirenju", navodi se u saopštenju EK i podseća da je sloboda medija jedno od političkih kriterijuma za pristupanje Uniji, neophodnost za zemlje koje žele da uđu u EU.
Kako se navodi, novi program za tehničku pomoć za radio televizije javnih servisa podržaće regionalnu kooprodukciju istraživačkog novinarstva, medijske sadržaje za mlade i digitalizaciju.
Uz to će za podršku nezavisnim medijima biti pokrenute nove akcije zajedno sa Evropskim fondom za demokratiju da podrže startap nezavisne medijske kuće (outlet) i "inicijative manjih razmera", navodi se u saopštenju.
"Sloboda izražavanja je osnovna vrednost Evropske unije i neodvojivo povezana sa daljim napretkom na putu za EU", rekao je u saopštenju evropski komesar za proširenje.
Han je dodao da "EU-Zapadni Balkan medijski dani" utiru put ka sveobuhvatnijem pristupu podrške nezavisnim medijima, pomažu u širenju medijske pismenosti u regionu, pomažu digitalizaciju i transfer znanja.
"Živ, ekonomski održiv i pluralističan medijski sektor jednako je važan za sprovođenje slobode izražavanja kao što su pravni, političko i pravosudki uslovi koji ga garantuju", rekao je Han.
EU je za regionalni program obuke i podrške za poboljšanje kvaliteta i profesionalizma u novinarstvu izdvojila dva miliona evra a program će biti pokrenut u prvoj polovini 2018. godine.
Za program tehničke pomoći za medije javnog servisa na Zapadnom Balkanu izdvojeno je 1,5 miliona evra i program treba da počne početkom 2018, dok je za sprovođenje plana za podršku organizacija civilnog društva i medija na Zapadnom Balkanu izdvojeno je četiri miliona evra, a projekat počine početkom 2018.
Han: Ideja o 2% budžeta za lokalne medije logična
Evropski komesar za pregovore o proširenju rekao je 10. novembra da je ideja o izdvajanju 2% godišnjih budžeta lokalnih samouprava za javno informisanje logična odgovarajući na pitanje predsednika Udruženja novinara Srbije da li je Evropska komisija spremna da podrži inicijative tog udruženja o garantovanom minimalnom izdavanju sredstava za lokalne medije u Srbiji, saopštio je UNS.
Han je u Tirani kazao da će proveriti da li je izvodljivo da se ovaj model finansiranja primeni i da mu je posebno stalo do decentralizacije i uloge medija u razvijanju demokratskog društva, jer je ranije bio evropski komesar za regionalnu politiku, naveo je UNS.
Evropski komesar je takođe rekao da će se lično postarati da na sledeću konferenciju budu pozvani predstavnici glavnih srpskih medija, koji ovoga puta nisu bili pozvani, na šta je ukazao predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.
Medijske konferencije će se ubuduće održavati svake godine, rekao je Han, umesto svake druge godine, što je do sada bio slučaj.
Izvor: Beta
Foto: Freeimages.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
