Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nastavljene pretnje novinarima u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 26.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
|
Delegacija Evropske federacije novinara (EFJ) preporučila je nakon sastanaka sa predstavnicima vlasti i medija srpskom rukovodstvu da bezuslovno štite slobodu medija, a sve slučajeve ugrožavanja novinara brzo i efikasno procesuiraju. U preporukama EFJ na kraju dvodnevne misije navodi se da socijalni dijalog u medijima mora da bude uspostavljen, novinarima treba da bude omogućen brži pristup informacijama od javnog značaja, Savet za štampu treba da bude ojačan a rad na novoj medijskoj strategiji organizovan na potpuno transparentan način uz učeše novinarskih udruženja.
To su, zapravo, i zahtevi medijskih kuća i asocijajacija koje već duže vreme javno ukazuju na položaj medija i novinara u Srbiji i ugrožavanje njihovih sloboda, kao i pretnje pojedinim novinarima.
Zajednička misija Evropske federacije novinara (EFJ), Međunarodnog instituta za štampu (IPI) i Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) su šest dana nakon završene posete Beogradu donele početne preporuke zbog zabrinutosti za stanje u medijima u Srbiji, a među glavnima su da svi državni organi treba ozbiljno da ispituju napade na novinare i da vlast mora da pokaže poštovanje za medijski pluralizam i nezavisnost.
Na prvom mestu je preporuka koja se odnosi na bezbednost i kojom se traži da svi organi u državi ozbiljno razmatraju slučajeve nasilja i uznemiravanja novinara i da odmah reaguju, dok Vlada Srbije mora da preduzme mere za rešavanje ranijih slučajeva nasilja nad novinarima.
"U principu, snažno preporučujemo zvaničnicima na svim nivoima Vlade Srbije da pošalju jasan signal - bez ikakvih uslova - kojim osuđuju sve napade na novinare", navodi se u saopštenju.
U drugoj preporuci navodi se da zvaničnici moraju da se uzdrže od akcija koje imaju efekat delegitimizacije kritičkih novinara, počev od verbalnih napada i da moraju da pošalju "jasne signale da novinari imaju pravo da istražuju aktivnosti onih koji su na vlasti".
"Zvaničnici treba da usvoje nediskriminatorni pristup interakciji s medijima, angažujući se sa svim medijima na jednakim osnovama", navodi se u preporuci.
Dodaje se da programi za javno finansiranje medija, posebno na lokalnom nivou, moraju da se obavljaju transparentno i nezavisno.
EFJ je ocenio da su pristojni uslovi rada, ostvareni kroz kolektivne ugovore, preduslov su obavljanja novinarskog rada.
U preporukama se navodi i da državni organi moraju da poštuju pravo novinara na pristup javnim informacijama i moraju blagovremeno da reaguju na takve zahteve.
Organizacije su predložile i da se novinari i mediji klasifikuju kao posebno pitanje kod zaštitnika građana.
Organizacije su pozvale i sve medije i novinare da se pridruže Etičkom kodeksu novinarstva Srbije i da poštuju samoregulatorno telo Savet za štampu, uključujući i Žalbenu komisiju Saveta i da objavljuju odluke Saveta u skladu sa svojim propisima.
"Naš je stav da će ispunjavanje ovih preporuka, koje su zajedničke ukoliko nije drugačije naznačeno, doprineti boljem okruženju za novinarstvo u Srbiji, u kojem novinari mogu da obavljaju svoj posao - uključujući i istrage o aktivnostima onih koji su na vlasti – bez uznemiravanja, napada, pretnji i kampanja ocrnjivanja. Demokratija cveta onda kada i slobodno i nezavisno novinarstvo napreduje", navodi se u saopštenju.
Prvobitna agenda sastanka sa predsednikom (EFJ) Mogensom Bliherom Bjeregardom, zamenikom direktora Međunarodnog pres instituta Skotom Grifinom i generalnim sekretarom Jugoistočne evropske medijske organizacije (SEEMO) Oliverom Vujovićem uključivala je poziv premijerki Ani Brnabić i nadležnom ministrom za kulturu i medije.
Delegacija Evropske federacije novinara (EFJ) boravila je u Beogradu 18. i 19. januara.
Zamena teza
Novinarska udruženja koja su tražila sastanak nisu predložila da se delegacija EFJ vidi i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem jer su pošli od stava da regulisanje medijske scene nije u nadležnosti šefa države nego u nadležnosti vlade. Premijerka je rekla da je zauzeta, a Vučićev kabinet je protestovao, što je delegacija uvažila i izrazila, naravno, želju da se sretne i sa predsednikom. Ali i pored toga što je iznenedni zahtev predsednikovog kabineta prihvaćen, iz krugova vlasti su stizale optužbe da srpska novinarska udruženja, kao domaćini međunarodnoj delegaciji, namerno isključuju Vučića.
Razlog insistiranja Vučićevog kabineta na sastanku, na koji prvobitno nije pozvan, treba tražiti u činjenici da srpski vladajući blok odbacuje navode o pritiscima na medije i novinare a Vučiću je to bila prilika da lično objasni stanje medijskih i ličnih sloboda u Srbiji i - posebno - kako bi govorio o pritiscima na njega lično, što je očigledan pokušaj zamene tema. To se može razumeti samo kao pokušaj Vučićevog pariranja optužbama medijskih asocijacija i udruženja i nevladinog sketora, kako bi sebe predstavio kao žrtvu. Sudeći po onome što su Bjeregard i ostali članovi delegacije rekli na konferencji za medije posle tog sastanka, nisu bili preterano impresionirani tvrdnjama o novinarskom ugrožavanju šefa države.
Uostalom, zahtev iz Vučićevog kabineta je i uključivao stav da on sastanak traži zbog navodnih napada i pritisaka kojima je izložen u medijima. Zbog toga Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i još nekoliko udruženja i asocijacija nisu slali predstavnike na sastanak, dok su neki to ipak učinili. Bojkot je dobrim delom motivisan strahom od mogućnosti da predsednik uvuče novinare u nastojanja da međunardnim organizacijama dokazuje da su, zapravo, on i vlasti ti koji su ucenjivani od strane medija i novinara.
U saopštenju Vučićevog kabineta rečeno je da je predsednik "na konkretan način odgovorio na sve primedbe koje su izneli predstavnici Misije Evropske federacije novinara i istakao da će učiniti sve na promociji slobode izražavanja i medija".
Bjeregard je vreme provedeno sa predsednikom Srbije ovako sažeo: "Rekao (Vučić) je da će svake nedelje braniti slobodu medija, ja sam dodao bezuslovno, a on je potom rekao bezuslovno".
Formalna briga
Razlog zahteva za sastanak sa međunarodnim predstavnicima je taj što novinarska udruženja i asocijacije i civilni sektor smatraju da je jedan od ključnih problema to što vlasti intenzivno nastoje da brigu države o slobodi medija i slobodi javne reči svedu samo na formu, te su tu bojazan preneli Bjeregardu.
Vlasti su, na primer, formirale zajedničku radnu grupu sastavljenu od predstavnika medijske scene, Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva koja treba da podstakne jačanje bezbednosti novinara. Većina medijskih udruženja, asocijacija i predstavnika nevladinog sektora počela ja da bojkotuje rad te grupe nezadovoljna njenim učinkom i odnosom nadležnih državnih organa prema ovim problemima. Nebriga državnih organa dovela je do rasta broja pretnji novinarima i medijima koji imaju iole kritičan stav prema potezima vlasti i - posebno -prema aktivnostima predsednika Republike.
Slično je i sa radnom grupom koja radi na izradi nove medijske strategije, a koju većina predstavnika medijske scene takođe bojkotuje. Bjeregard je, tim povodom, rekao da EFJ preporučuje da širom zemlje budu organizovane javne konsultacije na pristojan i transprentan način, kao i da se obezbedi dovoljno vremena "za pristojnu debatu" o toj strategiji. Ocenio je, takođe, da bi bilo dobro da se uspostavi "napredak u dijalogu" kada je reč o radnoj grupi koja se bavi bezbednošću novinara. Razgovori predstavnika medijske zajednice sa vlastima o povratku u radnu grupu su, inače, u toku, ali se veoma sporo ide ka rešenjima koja bi bila prihvatljiva i za vlast i za medije.
Vi ćete znati najbolje
"Uzeli smo u obzir sve što smo čuli", rekao je Bjeregard, koji se sastao sa predstavnicima praktično svih medijskih udruženja i asocijacija, civlinog sektora, kao i predstavnicima vlasti.
Jedan detalj sa konferencije za štampu Bjeregarda možda najbolje ilustruje jaz koji postoji između medija i medijskih organizacija koje se bore za punu slobodu štampe i izražavanja i vlasti i predsednika Republike. Tačnije između deklarativnog zalaganja vlasti za slobodu medija i novinara i stanja u realnosti postoji veliki jaz.
Naime, u sali se tokom konferencije za štampu Bjeregarda prolomio smeh, a zatim i aplauz, kada je on rekao da mu je Vučić kazao da nikada nije odbio nijedan intervju. Jer, mediji i novinari koji kritički izveštavaju o vlastima neprekidno ponavljaju da državni i drugi funkcioneri, uključujući i Vučića, odbijaju da govore za njih. Smeh je pokazao šta misle o Vučićevom odgovoru Bjeregardu. On je na to imao kratak komentar: "Vi ćete znati najbolje".
Tokom susreta Bjeregard je ukazao na to da je potrebno da predsednik pokaže koliko je važno da vlasti reše sve slučajeve nasilja nad medijima i ubistva. "To će smanjiti pritiske i nasilje nad medijima, jer nerešeni slučajevi su poziv da se nasilje nastavi", rekao je Bjeregard i dodao da je potrebno poslati signal ministrima i parlamentarcima da učestvuju u debatama na svim televizijama.
Ugroženost
A ko je i koliko ugrožen u Srbiji, najbolje svedoči sledeći primer. Još dok je trajala poseta predstavnika međunarodnih organizacija koje brinu o međskim slobodama, vlasti su ponovo otvoreno demonstrirale prilično nadmen i neodgovoran odnos prema medijima. Naime, u prvim reakcijama na brutalno ubistvo opozicionog srpskog lidera sa Kosova Olivera Ivanovića, nekoliko novinara je na svojim Tviter nalozima ocenilo da je reč o političkom ubistvu, a takav stav odmah su zauzele i opozicione stranke.
Vučić ih je sve na konfrenciji za novinare nazvao ljudima koji rade protiv Srbije, pri tom pominjući njihova imena, a njemu bliski tabloidi su ih praktično optužili za izdaju, postavljajući na naslovne strane njihove fotografije.
Na društvenim mrežama usledile su anonimne pretnje, posebno novinarima, uz oštre osude i harangu i objavljivanje adresa stanovanja ovih novinara. U NUNS-u kažu da su ozbljno zabrinuti jer pretnje dolaze praktično na podsticaj šefa države, koji je svojom "prozivkom" tim novinarima i opoziciji "nacrtao" mete na grudima.
Partijski botovi iz vladajće koalicije po društvenim mrežama i vlastima bliski tabloidi odmah su počeli da "pucaju iz svih oružja" i ponavljaju pretnje. Gotovo nadrealno zvuči činjenica da su glavne mete predsednik i potpredsednik NUNS-a, organizacije koja je bila koorganizator posete međunarodnih novinarskih organizacija Beogradu.
Vučić se povodom tih napada još nije oglašavao.
I još jedan paradoks: povod za ovu priču je Oliver Ivanović, kome su mesecima uoči likvidacije upravo vlasti i tabloidi svakodnevno "crtali mete" na grudima, optužujući ga da radi protiv Srbije, da radi za Albance ili da je izdajnik.... Naravno, te pretnje ne moraju da budu neposredan povod za ubistvo Ivanovića, ali svakako su doprinele stvaranju atmosfere u kojoj je njegovo ubistvo dozvoljeno i čak poželjno. U najnovijem slučaju šef države lično je označio, po njegovom mišljenju, protivnike Srbije, pa novinari s pravom strahuju da bi nakon toga mogli da postanu još lakše mete uvreda, pretnji i fizičkih napada.
Sve to se događalo dok je Bjeregard javnosti rekao: "Uzeli smo u obzir sve što smo čuli", i naveo da se prva preporuka EFJ odnosi na oblast bezbednosti dodajući da je neophodno poslati jasne znake da sloboda medija mora bezuslovno da bude zaštićena.
Kompletan izveštaj EFJ o stanju medijskih sloboda u Srbiji se tek očekuje, ali je teško poverovati da će u ovakvoj situaciji u zemlji imati neki bitniji uticaj na odnos vlasti i novinara, za koji se mnogi slažu da je najlošiji do sada.
Ovaj tekst je napisan u okviru partnerstva sa Osservatorio Balcani e Caucaso za potrebe Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), a koji sufinansira Evropska komisija. Sadržaj ovog članka je isključivo odgovornost Bete i ni na koji način se ne može interpretirati kao stav Evropske unije.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
