Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Javni servis Srbije nije naklonjen manjinama
|
|
|
Objavljeno : 19.10.2012. |
|
|
|
|
|
|
Građani Srbije uskraćeni su za sadržaje koje se očekuju od javnog servisa što je posledica nerazumevanja vlasti nakon demokratskih promena za standarde programa koje promoviše Bi-Bi-Si (BBC), ocenio je 19. oktobra u Beogradu direktor Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) Saša Mirković. Mirković je na prvoj međunarodnoj konferenciji o medijima i ravnopravnosti kazao da "možemo samo da sanjamo kada će servis Srbije pustiti makar 10 odsto sadržaja o manjinskim zajednicama koji se nalaze na BBC-u".
On je rekao da je u domaćem medijskom prostoru malo vesti o diskriminaciji i osobama sa invaliditetom, a interesovanje publike za te teme naglo raste tek kada se problem personalizuje.
"Kad se pusti priča o pojedinačnoj sudbini, pocinju odmah da zovu važni ljudi i biznismeni koji se verovatno sete svojih roditelja ili rođaka i traže adresu da toj osobi pomognu", kazao je Mirković. On je pozvao političare i javni servis da ubuduće podržavaju nekomercijalne događaje u kojima učestvuju manjinske grupe poput Paraolimpijade jer je interesovanje publike bilo veliko.
Dugogodišnja šefica odseka za različitosti u BBC-u Su Karo (Sue Caro) kazala je da oni koji plaćaju pretplatu u Velikoj Britaniji očekuju od BBC-a da zastupa njihove interese u programu.
Ona je ocenila da je BBC napravio veliki pomak u predstavljanju svih aspekata različitosti građana Britanije, ali da su pred tim servisom dodatni izazovi budući da se demografska slika Britanije brzo menja.
Karo je navela da je 40 odsto londonske populacije etnički različito, ali da to nije preslikano u broju zaposlenih i strukturi stanovnika centralnog gradskog jezgra zbog čega "belo" stanovništvo nema nikakvo iskustvo sa azijskim i afrričkim zajedničama.
"Zato se belo stanovništo u dobijanju informacija o drugim etničkim grupama najviše oslanja na medije", kazala je Karo.
Prema podacima koje je iznela, na Ostrvu je 87 odsto populacije bele kože, 5,9 odsto građana je azijskog porekla, 2,8 odsto je "crno" ili crno-britansko stanovništvo, a 0,8 odsto su Kinezi.
Najbrže raste populacija iz mešovitih porodica tako da 22 odsto beba rođenih u Britaniji ima majku rođenu u inostranstvu, kazala je Karo istakavši da su taj trend prepoznali konkurenti BBC-a koji puno ulažu u povezivanje sa različitim zajednicama.
Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da se zbog diskriminacije muslimanske zajednice koja sve više raste u Velikoj Britaniji, mladi Muslimani okreću programu Al Džazire, a ne BBC-u.
"Mladi su siti toga da mediji ne mogu da pokažu džamiju ili druge verske hramove koje se inače nalaze u centru Londona. Oni koji prave vesti moraju da se zapitaju za koga prave vesti", upozorila je Karo.
Ona je naglasila da prioritet britanskog servisa nije samo da odražava stvarnost u svom program, već i u poslovanju. Prema pravilnicima BBC-a, 12,5 odsto svih zaposlenih moraju biti pripadnici svih manjinskih grupa.
Oko 48,9 odsto svih zaposlenih u BBC-u su žene, dok je među menadžerima 36,5 odsto žena što je u poređenju sa drugim britanskim firmama vrlo veliko učešće, ocenila je Su Karo.
Karo je istakla da postoji posebni program za novinare koji podstiče pripadnike azijske i afričke zajednice bez novinarskog iskustva da pohađaju plaćene obuke.
"Oko 95 odsto novinara koji se skoluju na univerzitetu, dolazi iz "bele" zajednice zbog visoke cene školarine. Zato postoji inicjativa BBC da se zapošljava ju novinari koji dolaze iz različitog okruženja",navela je ona.
Međunarodna konferencija o medijima i ravnopravnosti, koja se održava u hotelu Zira, završava se kasnije danas radionicama o diskriminaciji žena u Crnoj Gori i maloletnih osoba.
Izvor: euractiv.rs
Foto: beta
Povezani sadržaj
|
|
|