Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Digitalna era: novi izazovi za medije
|
|
|
|
Objavljeno : 07.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Digitalno doba nameće nove izazove sferi medija, jer pored pozitivnih strana otvara put i kontroli, govoru mržnje ili neprofesionalnosti, ocenjeno je 7. novembra na otvaranju ministarske konferencije Saveta Evrope u Beogradu o slobodi izražavanja u digitalnoj eri. Konstatovano je da nedostaju propisi kojima se reguliše rad digitalnih medija, kao i da se ta oblast mora urediti tako da se zaštite ljudska prava. Od Srbije kao kandidata za prijem u EU očekuje se da primeni najviše demokratske standarde u sferi medija, rečeno je na skupu. Premijer Srbije Ivica Dačić je rekao da je interes države da mediji budu slobodni, nezavisni i odgovorni, a novinari "dostojanstveni i bezbedni".
"Interes Vlade je da osnaži medije, da novinarima vrati dostojanstvo i osigura bezbednost jer javnost je namoćniji kontrolor vlasti", rekao je premijer na otvaranju dvodnevne ministarske konferencije "Sloboda izražavanja i demokratija u digitalnoj eri - mogućnosti, prava, odgovrnosti".
Dačić je ukazao da su novinari slabo plaćeni, izloženi pritiscima, zbog čega ima autocnezure i senzacionalizma.
Dodao je da država "sprovodi široku akciju" kako bi identifikovala ubice novinara.
Govoreći o funkcionisanju medija u sadašnje doba digitalizacije, Dačić je ukazao da nedostaju propisi kojima se reguliše rad digitalnih medija, a ta oblat se mora urediti tako da se zaštite ljudska prava.
"Regulacija, bez ograničavanja slobode izražavanja", poručio je Dačić i dodao da država nastoji da set medijskih zakona koji će se uskoro naći pred poslanicima, uskladi sa evropskim propisima.
Domaćin skupa, generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland ukazao je da je zbog neograničene sloboda izražavanja u digitalnim medijima, neophodno propisima štititi slobodu javne reči od govora mržnje i neprofesionalnosti.
"Postoji i ta tamna strana digitalizacije. Diktatori mogu da kontrolišu medije ne samo kroz mito i brutalne mere, već i putem interneta. Zato je neophodno za zaštitimo medije i osiguramo slobodu izražavanja jer bez toga nema demokratskog društva", rekao je Jagland.
Generalni sekreta Saveta Evrope je naveo da je "borba protiv govora mržnje isto što i borba za slobodu govora" i podsetio da balkanske zemlje imaju iskustva s tim problemom. "Moramo da uspostavimo standarde. Budućnost će biti oblikovana onako kako građani, političari i institucije rade i koliko su odgovorni", rekao je on.
Jagland je izneo zabrinutost za bezbednost novinara i blogera, ali i zbog prisluškivanja u ime nacionalne bezbednosti: "To može da dovode do uništavanja demokratije, nephodna je ravnoteža bezbednosti i privatnosti. Moj odgovor je: Nikad ne davati ustupke kada su ljudska prava u pitanju", poručio je Jagland.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport je rekao da se od Srbija kao kandidata za prijem u EU očekuje da primeni najviše demorkatske standarde u sferi medija. "Srbija treba da, kao i sve zemlje-kandidati, primeni najviše demokratske standarde, da osigura slobodu medija i da obezbedi transparentnost vlasništva", konstatovao je Devenport.
On je rekao da će Evropska unija pružiti svu neophodnu pomoć Srbiji da napravi dobre medijske zakone (nacrt Zakona o javnim servisima, Zakona o elektronskim medijima).
Devenport je podsetio da je EU početkom ove godine formirala grupu za analiziranje medijskog prostora zemalja-članica i za unapređenje kvaliteta profesionalnosti u novinarstvu.
Devenprot je rekao da se ta grupa zalaže za transprentnije vlasništvo u medijima, za ograničavanje političkog uticaja i sprege "krupnog kriminala i medija".
"Izazov neograničenog pristupa internetu zahteva i zaštitu od štetnih sadržaja, naročito kada su u pitanju deca. EU je posvećena tome da internet bude bezbedan", rekao je on.
Uloga EU je i u tome da stvori regulatorno telo koje će imati nadležnost i u državama-članicama i zemljama-kandidatima, a cilj treba da joj bude zaštita osnovnih prava u "virtuelnom svetu", rekao je Devenport, ocenivši da bi to bila "građanska kontrola, a ne cenzura".
I Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižneks (Muizneks) je ukazao na ugrožavanje slobode prisluškivanjem pojedinaca od strane službi u SAD i Velikoj Britaniji, ali i drugih zemalja, što se, kako se ispostavlja, radi svakodnevno."Sloboda izražavanja je time ugrožena, a podstiče se i zastrašivanje", rekao je on.
S druge strane, neograničena sloboda izražavanja koja se otvara na internetu stvara potrebu uspostavljanja standarda i obuke da bi se suzbile zloupotrebe. "Malo je sudija spremno da se sa takvim slučajevima uhvati u koštac i malo ih je obučeno za to", ocenio je on.
Muižneks je rekao da je uloga evropskih regulatornioh tela i u tome da spreče proizvljno blokiranje sadržaja na internetu i ukazao na takve najnovije slučajeve državne intervencije u Azarbejdžanu, Španiji i Turskoj.
Posebno je apelovao za dekriminalizaciju uvrede i klevete i zatražio da evropske institucije pozovu sve države da to učine.
Komesar EU za ljudska prava je ukazao na to da nisu samo državne institucije instrumenti represije nad slobodom izražavanja, jer to važi i za privatne kompanije koje na internetu uživaju potpunu slobodu.
"Ne znamo šta oni rade iza zavese", rekao je Muižneks ocenivši da je van dometa javnosti i moguća veza privatnih operatera i obaveštajnih službi.
Konferenciju ministara zaduženih za medije i informaciono društvo iz 47 zemalja članica SE, organizovali su Ministarstvo kulutre i informisanja i Savet evrope. Drugog dana skupa tema će biti govor mržnje na internetu.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
