Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Loše stanje u oblasti medija u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 03.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Promene u oblasti medija su i dalje simbolične u Srbiji, ključna sistemska pitanja nisu rešena, a novinari nikada nisu bili u težem ekonomskom položaju, upozorila su novinarska udruženja i sindikati povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja. Prema godišnjem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom house) o slobodi medija u svetu, Srbija spada u grupu delimično slobodnih zemalja, iako je na listi napredovala za jedno mesto, a kao glavni problemi se navode netransparentnost vlasništva i autocenzura.
Srbija se, prema izveštaju Fridom hausa, spada u grupu "delimično slobodnih" zemalja i nalazi se na 74. mestu, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodni izveštaj. To mesto Srbija deli sa Mađarskom i Crnom Gorom. Slovenija, na 40. mestu, jedina je zemlja regiona koja je u ocenjena kao slobodna, a najniže rangirana zemlja regiona je Makedonija koja je na 120. mestu.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je 2. maja agenciji Beta da se ne može govoriti o boljoj situaciji u medijima, dok se ne reši pitanje vlasništva, način finasiranja i obezbede jednki uslovi za poslovanje. "Mislim da se situacija u Srbiji promenila u onoj meri u kojoj možemo da vidimo i u izveštaju Fridom hausa, a to je jedan simbolički uspeh - povećana je dostupnost interneta građanima", ocenio je Obradović.
On je rekao da je organizacija Fridom haus u izveštaju o slobodi medija navela da su osnovni problemi u Srbiji netransparentno vlasništvo i autocenzura. "Iz sistemskog položaja medija potiče autocenzura. Sve dok se položaj medija sistemski ne reši, a tu mislim na transparentnost vlasništva i mogućnost da svi mediju posluju u jednakim uslovima i okolnostima, ne možemo da govorimo o napretku na polju medija", rekao je Obrdović.
On je ocenio da je situacija u javnim servisima "bitno pogrošna", pošto se, kako je naveo, "preko nerešenog načina finasiranja vrši dodatni pritisak na javne servise".
Kao pozitvnu stvar, Obradović je naveo predloge medijskih zakona, ali je istakao da se o njima ne može dati definitivna ocena, dok se ne vidi konačna verzija zakona. Predsednik NUNS-a je kazao da ga "plaši doza političkog voluntarizma", odnosno da nije siguran da će zakonima biti poštovani zahtevi Medijske zajednice.
"Imam dozu rezerve, jer dovoljno je da (prvi potpredsednik Vlade) Aleksandar Vučić kaže da će se javni servisi finanisrati iz budžeta i da to bude prihvaćeno, iako je stav stručnjaka, radne grupe da je to najloši način finansiranja, što je pokazala i evropska praksa", kazao je Obradović.
Udruženje novinara Srbije je u svom proglasu istaklo da je sloboda medija u Srbiji ugrožena, iako je Srbija protekle godine napredovala na svetskoj rang listi političkih sloboda i građanskih prava. "Novinari i novinarstvo u Srbiji su u najtežem ekonomskom položaju u svojoj novijoj istoriji", navodi se u Proglasu.
To udruženje je pozvalo elektronske medije da povodom Svetskog dana slobode medija 3. maja akcijom "Pet minuta gromoglasne tišine" prekinu na pet minuta program i pročitaju Proglas tog udruženja.
UNS je zatražio da "retoričku spremnost" nove vlasti da se država povuče iz vlasništva u medijima prate i zakonske garancija da će novac iz budžeta ostati i dalje dostupan medijima kroz nezavisno projektno finanasiranje.
To novinarsko udruženja pohvalilo je dekriminalizaciju klevete i istaklo da "političke gazde" besprizorno koriste medije, a naročito tabloide, kao glavno oruđe političkih obračuna.
UNS je dao podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara i zatražio od Specijalnog tužilaštva za ratne zločine da pokrene istrage ubistava i kidnapovanja novinara srpskih redakcija u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas, povodom Svetskog dana slobode medija da u Srbiji postoje pomaci na bolje kada je u pitanju poštovanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ali da je još uvek mnogo problema. On je dodao da proklamovani princip javnosti rada vlasti, uključujući i pristupanje Srbije međunarodnim inicijativama kao što je Otvorena vlada, ne smeju ostajati na nivou proklamacija.
Šabić je podsetio na još nerešena ubistva novinara RadislaveVujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, i ocenio da država novinarima duguje i ličnu bezbednost, što podrazumeva i obavezu da kazni one koji tu bezbednost ugroze. "Izuzetno je važno da ti slučajevi budu konačno rešeni. I zbog prošlosti, a pogotovo zbog budućnosti, kao garancija da se ništa slično u Srbiji više nikad ne sme i neće ponoviti", naveo je on.
Povodom Svetskog dana slobode medija Sindikat novinare Srbije i koalicija zaposlenih u medijima, saopštila je da su "mediji u Srbiji nikad manje slobodni".
"Jedan cilj imamo - da mediji u Srbiji budu istinski slobodni. Pre toga moramo da ih branimo. Da ih branimo i odbranimo od ljudi koji su poželeli da budu medijski šeici u Srbiji, od ljudi koji govore o privatizaciji medija, a misle na sopstvene interese, od ljudi koji na sav glas pricaju o slobodi medija, a misle na profit", navodi se u
saopštenju.
"Izlazak države iz medija, pod nepromenjenim uslovima, značiće otkaz za 5.000 nasih kolega i otvoriti put tajkunizaciji i tabloidizaciji", piše u saopštenju i traži od Ministarstva za kulturu i informisanje da im omogući ravnopravno učešće u formulisanju medijskih zakona.
Fridom haus: Smanjena sloboda medija u svetu
U svetu je tokom protekle godine zabeležen pad medijske slobode, a procenat svetske populacije koji živi u zemaljama s potpuno slobodnim medijima opao je na najniži
nivo u poslednjih 16 godina, ocenjeno je u izveštaju organizacije Fridom haus. Na to su najviše uticali kriza u Maliju, situacija u Grčkoj i veća medijska kontrola u zemljama Latinske Amerike, navodi se u ovogodišnjem izveštaju koji je danas objavljen.
Zemlje s najvećom slobodom medija su Norveška i Švedska, koje dele prvo mesto, zatim Belgija, Finska i Holandija. Među prvih 10 najslobodnijih su Danska, Luksemburg, Švajcarska, Andora, Island i Lihenštajn. Među državama sa slobodnim medijima su Nemačka, Portugal (19), SAD (23), Češka (27), Australija, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo (31), Francuska, Slovačka (35), Španija (52).
Italija se, kao delimično slobodna, našla na 68. mestu, dok su među državama s neslobodnim medijima Rusija (176), Kina (179) i Belorusija (193). Poslednje, 196. mesto, dele Severna Koreja i Turkmenistan.
Bugarska je na 77. mestu, Hrvatska na 81, Grčka na 83, Rumunija 86, a Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo na 96. mestu. Makedonija je najniže rangirana zemlja regiona, na 120. mestu, na kojem je i Turska.
Od ukupno 197 zemalja i teritorija u kojima je Fridom haus vršio procenu tokom 2012. godine, 63 države su ocenjene kao slobodne, 70 kao delimično slobodne i 64 kao neslobodne.
Manje od 14% svetskog stanovništva živi u zemljama sa slobodnim medijima, što je pola procenta manje nego prethodne godine, i najniži nivo od 1996. Delimično slobodne medije ima 43% stanovništva, a isto toliko živi u okruženju bez medijske slobode, što je 2,5% više nego lane. Na taj procenat u znatnoj meri utiče status Kine kao neslobodne, i Indije kao delimično slobodne zemlje, pošto u njima živi više od trećine svetskog stanovništva.
Kada je reč o regionu centralne i istočne Evrope i Evroazije, sedam zemalja imaju potpuno slobodne medije, 13 delimično, dok mediji u devet država nisu slobodni, navodi se u izveštaju.Međutim, većina stanovnika u ovom regionu, 56%, živi u neslobodnim zemljama, dok je samo 15% imalo pristup slobodnim medijima, što je najmanji procenat tokom protekle decenije. Negativni ekonomski tokovi uticali su na blag pad prosečne situacije u regionu.
Stepen slobode medija i dalje je najniži u regionu Evroazije, gde se nalazi tri od osam najlošije rangiranih zemalja - Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan.
U izveštaju se ističe da medijsko okruženje u Rusiji karakteriše povodljivo pravosuđe u procesima protiv nezavisnih novinara, nekažnjavanje fizičkog uznemiravanja i ubistava novinara, državna kontrola ili uticaj na skoro sve tradicionalne medije.
Prošlogodišnji napredak ostvaren na Bliskom istoku i severnoj Africi ostao je nesiguran, dodaje se u izveštaju, uz ocenu da je Egipat nazadovao, dok u Siriji vlasti i dalje ograničavaju medijsko izveštavanje o sukobima i dezinformišu preko državnih televizija.
U Latinskoj Americi, broj zemalja s neslobodnim medijima je najveći od 1989. godine, pošto Ekvador i Paragvaj nisu više u grupi delimično slobodnih zemalja.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
