Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dnevnik RTS-a nije mesto dijaloga
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Centralni Dnevnik Radio-televizije Srbije (RTS) pristrasan je prema vlastima i, iako ne zaobilazi teme, površno ih pokriva bez kritike, rečeno je 16. decembra na predstavljanju istraživanja o odnosu medija i građana. U toj emisiji kao sagovornici dominiraju predstavnici centralne vlasti, znatno je manje žena dok predstavnici manjinskih grupa retko govore, zaključci su istraživanja o odnosu medija i građana. Takođe, ta emisija ne omogućava građanima koji su treći po brojnosti kao sagovornici da zaista govore o aktuelnim temama, među kojima u Dnevniku sada dominira ekonomija, rečeno je na predstavljanju istraživanja u okviru koga je analizirano ko i o čemu govori u informativnim emisijama javnog servisa i učešće građana.
Dnevnik "nije mesto dijaloga o važnim temama i kontrolor vlasti, što se očekuje od javnog servisa, već služi kao transmisija poruka vlasti prema građanima", rekla je Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka koja je vodila istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta "Uticaj građana na medija" Edukacionog centra iz Leskovca.
Matićeva je rekla na predstavljanju istraživanja da je Dnevnik na mnogo načina pristrasan prema vlastima - od toga da su predstavnici centralnih vlasti najčešći sagovornici u toj emsiji i pozitivnog predstavljanja, do dužine njihovog obraćanja.
Kako je navela, najduži prilog je bio intervju u Dnevniku sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem u trajanju od osam minuta što prevazilazi standarde domaćih i stranih javnih servisa.
"Dnevnik ne zaobilazi teme ali ih površno pokriva bez kritike", rekla je ona i navela da je ta emisija žanrovski raznovrsna a da jednu četvtinu priloga čine tematski prilozi sa analitičkim pristupom temi.
Prema istraživanju, svaki peti "subjekat" u Dnevniku je iz državne strukture a trećina "živog govora" otpada na predstavnike vlasti i to najčešće centralnih vlasti.
Pokrajinska vlast je zanemarena i od 166 predstavnika vlasti koji su govorili u Dnevniku troje je bilo iz pokrajinskih vlasti.
Građani su treći po brojnosti kao sagovornici ali govore o temama koje nisu relevatne, retko govore o ekonomiji i veoma retko o politici, a u 72% slučajeva govore neutralno ili bez stava."Dnevnik jako pazi da od građana ne potiče politički govor i usmerava protiv vlasti", rekla je Jovanka Matić.
Udeo žena kao sagovornica je 19%, a diskriminisane se i po udelu u minutaži koji iznosi 14%. Zanemareni su i mladi ljudi i stariji, a dve trećine sagovornika je iz Beograda, iza kojih slede sagovornici iz Novog Sada i Obrenovca.
Ekonomija glavna tema
Istraživanje kojim su obuhvaćene emisije Dnevnika u prvoj nedelji februara, marta, aprila i juna, pokazalo je da se u centralnom Dnevniku RTS-a najviše govorilo o ekonomiji za razliku od pre pet do šest godina kada je dominirala politika, rekla je Jovanka Matić. Ona je dodala da ekonomija, prema istraživanjima, jeste tema koja najviše zanima građane.
Kosovo se izdvaja kao značajna tema samo u Dnevniku ali ne i u drugim informativnim emisijama republičkog javnog servisa, dok su korupcija i kriminal iščezli kao teme, pokazalo je istraživanje kojim su obuhvaćeni i Jutarnji program RTS-a i emisije "Građanin" i "Ovo je Srbija".
Jovanka Matić je rekla i da je analiza pokazala da emisija "Ovo je Srbija" čije je težište na lokalnim informacijama, nije relevantan informativni program, i da je u njoj politika potpuno ignorisana.
Građani više učestvuju kao sagovornici u toj emisiji nego u Dnevniku ali ne iskazuju vrednosne stavove i preovlađuje pozitivan govor, dok se predstavnici lokalnih vlasti "ritualno pojavljuju", dodala je ona.
Pokazalo se i da RTS još nije našao pogodan način da prati predizboronu kampanju na način koji bi imao edukativnu vrednost za građane. "Već 24 godine RTS izbegava da se analitički uključi u izveštavanje o predizbornoj kmapanji", rekla je Matićeva.
Odnos građana i medija iz ugla zakona
U okviru projekta je sprovedena i analiza učešća građana i civilnog društva u radu Saveta Republičke radiodifuzne agencije i Programskog saveta RTS-a, a autor tog dela istraživanja, profesor na Pravnom fakultetu Union Saša Gajin rekao je da "u sudaru sa jezivom medijskom slikom sve što piše u nedavno usvojenim zakonima zvuči kao spisak lepih želja".
On je istakao da novi medijski zakoni definišu javni interes kao i sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa, i da za razliku od ranijih propisa imaju potencijal za razvoj odnosa medija i građana.
"Moje ubeđenje jeste da u najvećoj meri od građana i medija zavisi da li će se taj odnos razviti", rekao je on.
Dodao je i da Zakon o javnim servisima, kao prvi takav u istoriji Srbije, predstavlja pokušaj da se uredi ne samo njihova struktura već i medijski sadržaj i finansiranje i da se javni servis oslobodi političkog uticaja.
Predsednica Odobra za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije Vesna Marjanović ukazala je na značaj pitanja finansiranja javnog servisa i izrazila bojazan u vezi sa novim načinom izbora Pogramskog saveta RTS-a čije članove sada predlaže Upravni odbor te kuće, a bira parlament.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
