Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stupili na snagu medijski zakoni
|
|
|
|
Objavljeno : 13.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi medijski zakoni, koje je Skupština Srbije usvojila 2. avgusta, stupili su na snagu 13. avgusta. Glavne izmene koje su njima predviđene su izlazak države iz medija u narednih godinu dana, prelazak na projektno finansiranje medija državnim novcem, ukidanje TV pretplate i njena zamena taksom u iznosu do 500 dinara i transformacija regulatornog tela za elektronske medije RRA. Ovim bi trebalo da se izjednači položaj medija na tržištu i da se uspostavi kontrola nad finansiranjem medija državnim novcem, tako da se finansiraju projekti od javnog interesa. Prema najavi Agencije za privatizaciju, za neke medije poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti će biti objavljen već 15. avgusta.
Usvajanje medijskih zakona, predviđeno Medijskom strategijom iz 2011. godine, odlagano je godinama. Razlog za to može se tražiti i u nedostatku političke volje da se država suoči sa tim problemom, ali i odrekne uticaja koji pruža finansijska kontrola nad medijima.
Zakoni su usvojeni nakon pozitivne ocene Brisela, što je značajno u kontekstu evropskih integracija Srbije s obzirom na to da su mediji među prioritetima u Strategiji proširenja EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je međutim neposredno nakon usvajanja zakona ovo ocenio kao pozitivan korak, ali i upozorio da će dosledna primena biti od ključnog značaja.
Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji često dobra primena zakona izostane ili kasni, ovo upozorenje dobija na značaju.
Medijima u Srbiji novi zakoni bi trebalo da donesu predvidivost i mogućnost da rade pod jednakim uslovima i uz jasne standarde,
Finansiranje kao ključan element
Sadašnja situacija je takva da privatizaciju čeka 81 medijska kuća, na čije funkcionisanje se izdvaja oko 25 miliona evra.
Za medijsko tržište u Srbiji to je veliki iznos, čija dodela bez jasnih pravila dovodi medije u neravnopravan položaj i omogućava uticaj države na sadržaj medija koji dobijaju novac.
Drastičan primer je tržište novinskih agencija, na kojem radi državna agencija Tanjug, koja od države dobija 1,9 miliona evra godišnje, i dve privatne agencije Beta i FoNet, bez takve podrške.
Izlazak države iz svih medija, izuzev javnih servisa RTS i RTV, predviđeno je do jula 2015. godine. Ukoliko se kupac ne nađe, kapital će biti ponuđen zaposlenima.
Mediji u narednih 30 dana treba da podnesu inicijativu za privatizaciju, a onda teče rok od skoro tri meseca za odlučivanje o matodu privatizacije.
Državni novac će se koristiti za projekte, i to u iznosu do 80% potrebnog novca za projekte.
Udruženje novinara Srbije tražilo je da se zakonom propiše da lokalne samouprave moraju najmanje 2% novca da koriste za finansiranje medijskih projekata, ali je taj zahtev odbačen. U ovom udruženju zato smatraju da bi lokalni mediji mogli biti ugroženi.
Bez TV pretplate
Budžetsko finansiranje će do 2016. imati javni servisi RTS i RTV. Od te godine predviđeno je njihovo finansiranje iz takse u iznosu do 500 dinara mesečno.
Neka udruženja i stručnjaci smatrali su da je dobro zadržati i lokalne javne servise, ali je stav države bio da za to nema novca.
Javnim servisima će kao i do sada upravljati tri tela: Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet.
Zakon o elektronskim medijima je preduslov za proces digitalizacije koji treba da se sprovede do 17. juna 2015. godine.
Najvažnija novina je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije.
Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružiocima medijskih usluga, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije.
Dozvolu za emitovanje programa će Regulatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme, ako utvrdi neregularnosti.
Transparentnost
Zakonima su predviđene i izmene u registru medija, koji vodi Agencija za privredne registre.
Predviđena je transparentnost vlasništva, što znači da će biti registrovani i dokumenti koji sadrže podatke o pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu.
Pored toga, javnost bi trebalo da dobije uvid i u novac koji su mediji dobili od države, jer će i to biti upisano u registar.
U ovoj oblasti takođe je bilo zahteva udruženja da se registruje i novac iz drugih izvora poput donacija.
Zakonima je predviđena i zabrana cenzure, pravila kojima se sprečava prekomerna koncentracija, kao i veća tolerancija nosilaca javnih funkcija na medijske kritike.
Napisao: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
