Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Privatizacija medija: neizvesnosti uoči isteka roka
|
|
|
|
Objavljeno : 28.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rok za privatizaciju medija na javnim nadmetanjima ističe u subotu 31. oktobra, a uoči isteka tog roka rastu neizvesnost u pogledu sudbine medija koji još nisu prodati, ali i sumnje u regularnost nekih od privatizacija. Do sada je kupce našlo 35 medija od 50 predviđenih za prodaju na javnim nadmetanjima, što su u Ministarstvu kulture nedavno okarakterisali kao veliki uspeh. Međutim, deo medija poput radio stanica Subotice, Sečnja i Bača nije dobio priliku za treći krug, uprkos tome što je on tražen početkom oktobra. Ishod trećeg kruga za jedini medij koji je dobio tu mogućnost, Dnevnik iz Novog Sada, loš je jer je i treći pokušaj prodaje tog lista bio neuspešan. Istovremeno se dovodi u pitanje regularnost prodaje Niške televizije koju je kupio medij koji se većinski finansira javnim novcem.
Agencija za privatizaciju proglasila je neuspešnim i treći pokušaj prodaje Dnevnika a.d. tako da će ta novosadska medijska kuća biti privatizovana prenosom kapitala bez naknade bivšim i sadašnjim zaposlenima, saopštilo je 28. oktobra Udruženje novinara Srbije (UNS).
Dnevnik je jedini medij u dosadašnjem procesu privatizacije za koji je objavljen javni poziv za treći krug prodaje po početnoj ceni od 2,47 miliona evra, što je trećina prvobitne cene koja je iznosila 7,4 miliona evra.
"Sada čekamo da nam Agencija za privatizaciju dostavi rešenje kako bismo objavili javni poziv za upis akcija. Postoji određeni broj bivših i sadašnjih zaposlenih koji imaju pravo na akcije pa Dnevnik AD ide u njihove ruke", izjavio je za UNS direktor Dnevnika Svetozar Karanović.
Kako je UNS nezvanično saznao, jedan potencijalni kupac otkupio je privatizacionu dokumentaciju za Dnevnik ali je odustao od kupovine.
Ugovore o privatizaciji do sada je potpisalo 19 medija, od toga je dva kablovsko-televizijski operater Kopernikus, koji se povezuje sa SNS-om, a 7 biznismen Radoica Milosavljević, član SPS-a iz Kruševca, koji tvrdi da medije kupuje iz svojiih poslovnih interesa.
Međutim, samo 10 dana nakon što je Milosavljević potpisao ugovor o kupovini RTV Kragujevac, na dnevni red gradske skupštine stavljena je odluka o izdvajanju 30 miliona dinara iz budžeta, van konkursa, za ovu medijsku kuću, što se direktno kosi sa načelom povlačenja države iz medija. Kako su prenele Kragujevačke novine, to je učinjeno kroz izmenu odluke o programu poslovanja RTV Kragujevac za 2015. iz jula ove godine.
Portal Južne vesti postavio je i pitanje regularnosti privatizacije Niške televizije, budući da su taj medij kupile Narodne novine koje su u 2014. 70% prihoda dobile od države. Istovremeno, kako se navodi, potencijalni kupci u privatizaciji moraju da dostave i izjavu da se ponuđač ne finansira ni delom ni u celosti iz javnih prihoda. Iako direktor Narodnih novina navodi da je medij kojim rukovodi za taj novac pružao usluge, u Koaliciji za nadzor javnih finansija smatraju da bi prodaja morala biti poništena budući da udeo javnog novca u poslovanju Narodnih novina premašuje 50%. Još nije potpisan ovaj ugovor o prodaji.
Koalicija za nadzor javnih finansija u oktobru je ukazala i da Uputstvo za ponuđače u privatizaciji medija nije smeo biti tajan dokument, već je morao da bude dostupan javnosti. Uputstvo je bilo dostupno samo potencijalnim kupcima koji uplate depozit, zbog oznake tajnosti koja se, kako navodi Koalicija, može staviti samo u slučaju da se podaci odnose na nacionalnu bezbednost, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, odnose Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima. Dodatni argument Koalicije je da je reč o privatizaciji medijskih preduzeća koja su decenijama održavana novcem poreskih obveznika, koji imaju pravo da znaju i pravila prodaje.
U delu lokalnih medija koji nisu našli kupce na javnim nadmetanjima, posebno u Vojvodini, raste neizvesnost, pa i nezadovoljstvo s približavanjem isteka roka. Treći krug prodaje omogućen je samo za novosadski list Dnevnik, i njegov ishod još nije objavljen. Poslednji rok za treći krug bio je 16. oktobar, ali tu šansu prema pisanju Udruženja novinara Srbije nije dobilo nekoliko zainteresovanih medija, poput Radio Subotice, Radio Sečnja i Radio Bačke.
UNS navodi da je iz Sečnja zahtev Agenciji za privatizaciju za treći krug poslat 1. oktobra, iz Subotice 5, a iz Bača nekoliko dana uoči tog poslednjeg roka 16. oktobra. Međutim, Agencija je mišljenje Miistarstva kulture tražila 15. i 16. oktobra, a odgovor je bio da raspisivanje ne bi bilo celishodno zbog rokova. Zašto se sa ovim pitanjem toliko čekalo, nije jasno. Ovi mediji emituju program na manjinskim jezicima, kojeg sada neće biti. Pored toga, u Radio Bačkoj tvrde da imaju zainteresovanog kupca, a za spas radio Subotice organizovana je peticija, preneli su vojvođanski mediji.
Neizvesna je i sudbina Tanjuga, koji od preostalih medija ima najveći broj zaposlenih i koristi najviše novca za finansiranje. Kako je drugi pokušaj prodaje propao 7. okobra, u Ministarstvu navode da je sledeći korak za Tanjug podela akcija. Konkretizacije ovoga još nema, što u javnosti podstiče špekulacije da će se u poslednji čas naći neko rešenje da se za ovaj medij ipak nađe drugo, makar privremeno rešenje. Tanjug ima pravo korišćenja zgrade u centru Beograda u kojoj radi, a bogata arhiva agencije je izdvojena.
Napisala: S.V.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
