Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Procvat pčelarstva u francuskim gradovima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gradski pejzaž u Francuskoj u proteklih nekoliko godina obogatile su košnice pčela, bilo da se nalaze na krovovima srednje škole u Monpeljeu, zgrade Opere u Parizu ili novinske Agencije Frans pres. Gajenje pčela u gradu, međutim, ima svoja ograničenja i gradske pčele nikada neće moći da zamene divilje i pčele čije su košnice postavljene u prirodi, smatraju stručnjaci.
Gradske vlasti Lila, na severu Francuske, postavile su oglednu konstrukciju za košnice iza železnice stanice, što je imalo veliki uspeh. Postoji lista čekanja, a na postavljanje košnica 10-ak košnica čeka se i po dve godine.
Lil koji je 2007. pristupio nacionalnom programu "Pčele, čuvari prirode" jedan je od pionira, zajedno s Monpeljeom, na jugu Francuske, u naporima za očuvanje pčela i njihovog prirodnog staništa. Lil je, između ostalog, hemijske supstance u tretmanima biljaka zamenio prirodnim i gaji biljke sa tog podneblja.
Godinu dana kasnije gradske vlasti Lila su prve u Francuskoj uvele mesto opštinskog savetnika za pitanja pčelarstva u gradskoj sredini.
Od tada je ponovo primećeno 80 divljih vrsta insekata iz porodice pčela koje su ranije nestale sa područja Lila.
"U smislu raznolikosti 2015. je bila dobra godina pošto su otkrivene tri vrste lokalnih divljih pčela, uključujući Andrenu vagu", kaže Liz Dale, ekološkinja koja se bavi životnom sredinom u gradu.
U košnicama na selu se, međutim, beleži velika stopa smrtnosti pčela. "Dok su tokom 1990-tih gubici iznosili 5%, sada su skočili na 35%", kaže Dominik Sena, portparol Nacionalne unije za francusko pčelarstvo (UNAF).
Taj trend se poklapa sa masovnom upotrebom neonikotinoida, insekticida koji deluju na centralni nervni sistem insekta. Ta supstanca će delimično biti zabranjena tek od septembra 2018, dodao je Sena.
U takvim okolnostima gradovi koji su inače zagađeni, mogli bi postati pribežište insekata oprašivača pošto se prilagode gradskoj buci. "Manje umiru a produktivnost im je za trećinu veća", kaže Sena.
I pored svih napora, u urbanoj sredini živi samo 1% pčela.
"To je lep primer koji može da pomogne da se osvesti javnost, ali ta moda neće rešiti problem", rekao je Žan-Mark Bonmaten, stručnjak za neurotoksine, odnosno supstance koje negativno utiču na nervni sistem.
"Šta je 10 košnica na krovu javne zgrade naspram 3.000 košnica profesionalnog pčelara na polju na jugoistoku zemlje", istakao je on.
Takođe, prostor u gradskoj sredini za košnice je ograničen, a propisi su striktni: košnica mora biti postavljena na 3 do 50 metara od zgrade ili javnog puta.
Od 17.000 tona meda koliko je prošle godine proizvedeno u Francuskoj, tek vrlo mali deo je nastao u gradu, navode u UNAF-u. Francuska, u kojoj se godišnje potroši 40.000 tona meda, mora da uvozi znatne količine tog proizvoda.
"Tokom 1990-tih, Francuska je gotovo bila poptuno samostalna. Pčele su desetkovane zbog masovnog i sistematskog korišćenja pesticida, koji se koriste i pre nego što biljka iznikne. To je katastrofa!", rekao je Bonmaten.
On je ukazao da zamah u gradskom pčelarstvu, iako spektakularan, neće ponuditi odgovor na opasnost od urušavanja ekosistema zbog korišćenja pesticida.
Oko 40% oprašivača, uključujući pčele, moglo bi da bude izloženo izumiranju.
"Ovi insekti, koji su osnova našeg života, garant su raznovrsnosti životne sredine zahvaljujući ulozi oprašivača na kojoj počiva poljoprivredna proizvodnja, ali životnjima koji ih jedu i koji će posledično biti pogođeni", dodoa je on.
"Sistematska upotreba pesticida, a Francuska je njihov najveći potrošač u Evropi, dovodi do jačanja otpornošti štetočina, što za sobom povlači još veću upotrebu hemijskih proizvoda", kaže taj istraživač.
"Ja nisam protiv upotrebe pesticida, ali ih treba primenjivati štedljivo. Ali interesi multinacionlnih kompanija danas imaju primat", rekao je Bonmaten.
Izvor: AFP
Foto: Grad Lil (Lille.fr)
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
