Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EFSA: Neonikotinoidi štetni za pčele i na lišću
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pesticidi iz grupe neonikotinoida škodljivi su za pčele i pri prskanju lišća biljaka, zaključila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Time su potvrđeni raniji nalazi o štetnom uticaju tih pesticida na pčele zbog čega je upotreba neonikotinoida ograničena, odnosno zabranjena u EU 2013. Proizvođači pesticida su, međutim, kritikovali pristup EFSA u istraživanju i ocenili da neonikotinoidi nisu štetni ako se pravilno koriste.
EFSA, savetodavno telo u EU u domenu hrane, objavila je 26. avgusta najnovije procene o uticaju klotianidina (clothianidin), imidakloprida (imidacloprid) i tiametoksama (thiamethoxam) na pčele u svim vidovima tretiranja biljaka osim pri tretiranja semena i u formi granula.
"U slučajevima u kojima su procene završene, utvrđeno je da je rizik veliki ili da se ne može isključiti", navela je EFSA na svom sajtu.
Ovi zaključci se podrudaraju sa nalazima EFSA od pre dve godine, kada je ta agencija procenila da je upotreba te tri supstance u tretiranju semena i u granulama štetna za pčele.
Na osnovu tih nalaza Evropska komisija je 1. decembra 2013. uvela ograničenja na upotrebu neonikotinoida i zatražila da se ispita njihov uticaj i u drugim vidovima tretiranja biljaka.
"Ovim je potvrđeno da je Evropska komisija ispravno postupila kada je 2013. preduzela mere predostrožnosti", saopštila je Komisija.
Background Većinu cvetnica, 80%, oprašuju insekti, poput pčela. Pčela u proseku živi leti 27 dana i 27 nedelja zimi, a matica jednu do pet godina.
Broj pčela se znatno smanjuje u proteklih 15-ak godina i od 2007. stopa smrtnosti pčela iznosi oko 30% godišnje.
Program UN za životnu sredinu je 2011. izdvojio 12 faktora koji bi mogli da objasne veću smrtnost pčela, posebno na severnoj hemisferi koja je više industrijalizovana. Kao faktori se, između ostalog, navode zagađenje vazduha, smanjenje broja cvetnica i parazitska grinja varroa.
Drugi stručnjaci smatraju da je problem u širenju određenih kultura jer to umanjuje raznolikost biljnog sveta a ta raznovrsnost biljnog sveta važna je za otpornost pčela.
Upotreba tri sporne supstance u tretiranju semena i tla je zabranjena u EU kod kultura koje privlače pčele i žitarica koje nisu ozime, osim ako se biljke ne gaje u staklenicima.
Takođe, upotreba je zabranjena i u tretiranju lišća biljaka koje privlače pčele i žitarica, osim u ako se gaje u stkalenicima ili posle cvetanja.
Evropska komisija je posle uvođenja ograničenja zatražila da se nakon dve godine urade nove procene, pa je EFSA zatražila od nacionalnih vlasti, instituta, industrije i drugih zainteresovanih strana da dostave informacije do kraja septembra 2015.
Komisija bi, zavisno od tih rezultata, mogla da izmeni propise.
Jedan od proizvođača pesticida iz grupe neonikotinoida, Bajer Kropsajens (Bayer CropScience), saopštio je da naučnici proveravaju nove nalaze EFSA i istakao da je "uveren da su neonikotinoidi bezbedni ako se pravilno i odgovorno upotrebaljaju", piše Rojters.
Evropsko udruženje za zaštitu useva, koje zastupa industriju pesticida, saopštilo je da je pristup EFSA u istraživanju manjkav, odnosno da bi se na taj način do zaključaka o štetnosti moglo doći i u slučaju upotrebe drugih insekticida, uključujući organske preparate.
Aktivisti za zaštitu životne sredine inače smatraju da nije trebalo dozvoliti upotrebu pesticida uopšte. "Treba se zapitati kako su ovi proizvodi uopšte odobreni za upotrebu, kaže Pol de Zilva, aktivista u organizaciji Prijatelji Zemlje (Friend of the Earth).
Jedna nevladina organizacije je u avgustu pravno osporila odluku britanskih vlasti da nekim poljoprivrednicima odobre upotrebu neonikotinoida, pošto je London izdejstvovao izuzeće od propisa kojim se u EU ograničava njihova upotreba.
Pristalice upotrebe neonikotinoida kažu da oni donose velike koristi pošto uništavaju štetočine i time doprinose visokima prinosima, imajući u vidu da broj stanovnika u svetu stalno raste.
Aktivisti za zaštitu pčela, s druge strane, ukazuju na važnu ulogu pčela u poljoprivredi, odnosno ekonomske koristi. Za oko 75% useva kojim se trguje na svetskom tržištu, bitna je uloga oprašivača.
Prema podacima Evropske komisije, procenjuje se da insekti oprašivači doprinose evropskoj poljoprivredi sa najmanje 22 milijardi evra godišnje i da su neophodni za oprašivanje više od 80% poljoprivrendih kultura i divljih biljaka u Evropi.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
