Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bez većih pomaka ali i razmirica na skupu UN o klimi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Godišnja konferencija UN o klimi u Marakešu (COP22), posvećena primeni Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, nije donela neke konkretne pomake, ali ni veće razmirice. Skup je obeležila i neizvesnost zbog pobede kandidata republikanaca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, koji je tokom predizborne kampanje rekao da su klimatske promene "obmana". U međuvremenu, Američka agencija za atmosferska i okeanska istraživanja (NOAA) je saopštila da sve ukazuje da će 2016. biti najtoplija godina na planeti.
"Pariskim sporazumom smo utvrdili šta treba činiti, dok su razgovori na COP22 bili usmereni na to kako da se to i uradi", rekao je za AFP neimenovani evropski pregovarač. "Međutim, niko ovde nije hteo da se suprotstavlja, rasprave su bile konstruktivne ali i pomalo haotične i ostaje još mnogo toga da se uradi", rekao je on.
Pred zemljama su mnoga otvorena pitanja, uključujući i to kako ostvariti obećanje da se od 2020. godišnje daje 100 milijardi dolara zemljama u razvoju kako bi smanjile emisije sa efektom staklene bašte i prilagodile se klimatskim promenama. Treba utvrditi i kako pripremiti konferenciju UN o klimi 2018. na kojoj će biti predstavljeni prvi bilans aktivnosti zemalja, kao i to koje informacije zemlje treba da daju o svojom klimatskim poltikama da bi taj proces bio što transparentniji.
"Nije bilo spektakularnog napretka ali nije bilo ni blokada", rekao je predstavnik Grenade koji je govorio u ime ostrvskih zemalja.
Organizator sledeće, 23. konferencije UN o klimi (COP23) biće Fidži, ali će se skup biti održati u Bonu, u Nemačkoj, u novembru 2017. U Bonu se nalazi sediše Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, u okviru koje više od 190 zemalja razgovora o borbi protiv klimatskih promena.
Pariskim sporazumom, koji je sklopljen u decembru 2015, međunarodna zajednica je kao cilj postavila da se rast temperature u svetu ograniči na ispod 2 stepena Celzijusa, kao i da zemlje revidiraju i povećavaju svoje obaveze koje za sada nisu dovoljne da bi se ostvario ovaj cilj.
Razvijene zemlje su obećale da će pomoći zemljama u razvoju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i bolje se prilagode posledicama zagrevanja, kao što su suše, poplave ili rast nivoa okeana. Ta pomoć će biti finansijska a podrazumevaće i prenos tehnologija i znanja.
Pitanje finansija je i dalje vrlo osetljivo i na skupu su se mogla čuti neslaganja zemalja u razvoju i razvijenih zemalja, dok sastancima koji su na ministarskom nivou održani ove nedelje nisu doneli napredak.
Predstavnica nevladine organizaicje 3G Liz Galager je rekla da neće biti dovoljno da se da 20 milijardi dolara u 2020. za prilagođavanje na klimatske promene, što podrazumeva i razvoj sistema za uzbunjivanja na nepogode i sistema navodnjavanja, pristup vodi za piće, izgradnju nasipa.
Zemlje u razvoju su se pozivale na najnovije procene Programa UN za životnu sredinu da će za prilagođavanje na klimatske promene biti potrebno između 140 i 300 milijardi godišnje do 2030.
"U suštini, bogate zemlje su došle na ovaj COP praznih ruku", rekao je portparol Fondacija "Nikola Ilo" Deni Voazan.
U završnoj izjavi sa skupa, objavljenoj 17. novembra, koju su podržale sve zemlje, poziva se na "povećanje iznosa i pristup finansijama za klimatske projekte".
Neizvesnost zbog Trampa
Izjava predstavlja i odgovor na pobedu Trama na američkim izborima, kao kandidata koji je skeptičan prema tvrdnjama o globalnom zagrevanju. "Šefovi država i vlada pozivaju na maksimalni politički angažman u borbi protiv klimatskih promena", navodi se u zajednickoj deklaraciji sa skupa.
Samo što je skup u Marakešu počeo 7. novembra, sve je iznenadila pobeda kandidata na američkim izborima koji je skeptičan prema klimatksim promenama. Vest da je Tramp pobedio šokirala je pregovarače koji su želli da skup protekne u znaku stupanja na snagu Pariskog sporazuma 4. novembra. Ipak,e nakon prvobitne neverice i zbunjenosti prevladala je želja da se i dalje odlučno deluje.
Kineski pregovarač Sje Žebhua je rekao da se politika Kine neće promeniti i da ta zemlja želi da sa drugim zemljama nastavi da radi a da on veruje da će "mudar vođa slediti svetski i istorijski put" borbe protiv klimatskih promena.
Podstrek su, s druge strane, pružile vesit o tome da su još neke zemlje ratifikovale sporazum, čiji se broj povećao na 111 zemalja, uključujući Veliku Britaniju koja ratifikovala sporazum 17. novembra.
"Pošto smo preživeli šok posle američkih izbora, podrška najstarijih i najmoćnijih zemalja saveznica SAD pokazuje da će se u globalnom delovanju protiv zagrevanju istrajati", rekao je predstavnik nevladine orgamizacije Krišcan ejd (Christian Aid) Muhamed Adov.
Američka agencija za atmosferska i okeanska istrživanja (NOAA) saopštila je 17. novembra da je temperatura površine kopna i mora koja je izmerena u oktobru ove godine, bila za 0,72 stepena Celzijusa veća od proseka za 20. veku koji je iznosio 13,9 stepeni.
U prvih 10 meseci 2016. procešna temperatura je bila za 0,97 stepeni viša od proseka za 20. vek koji je bio 14,11 stepen, a rekordna temperatura za isti period prošle godine premašena je za 0,1 stepen.
NOAA navodi da sve ukazuje da će 2016. biti najtoplija godina na planeti.
Izvor: AFP
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
