Borba protiv zagrevanja planete može biti ugrožena oslobađanjem metana, gasa koji ima mnogo jači uticaj na klimu nego ugljen-dioksid, i čije ispuštanje se za poslednjih 10 godina drastično povećalo, upozorili su istraživači 12. decembra. Istraživači koji su koordinirali svetsku procenu emisija, u kojoj je učestvovalo 80 naučnika iz 15 zemalja, upozorili su da je neophodno hitno se posvetiti proceni količine emisije metana i njihovom smanjenju.

Nakon blagog usporavanja između 2000. i 2006. godine, koncentracija metana u atmosferi je u deceniji koja je usledila porasla za 10 puta, pokazalo je istraživanje objavljeno u žurnalu Ert sistem sajens data (Earth System Science Data).

"Zadržavanje zagrevanja klime na manje od dva stepena Celzijusa već predstavlja osetan izazov", istakli su istraživači u biltenu "Environmental riserč leters" (Environmental Research Letters) povodom ciljeva koje je međunarodna zajednica postavila Pariskim sporazumom 2015. godine.

Upozorili su da će taj cilj postati još teže ostvariv ukoliko se osetno i brzo ne smanji emisija metana. Problem je što istraživači imaju više pretpstavki o razlozima dramatičnog rasta količine tog gasa u atmosferi - od korišćenja fosilnog goriva, preko topljenja zamrznutog tla subpolarnog permafrosta, do poljoprivrede što je najverovatnija opcija.

Koncentracija metana u atmosferi u sve bržem je porastu od 2007. godine, uz posebno osetan rast 2014. i 2015. godine, a takav trend rasta nije predviđen nijednim srednjim scenariom svetskog referentnog izveštaja o klimi Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

"Zabrinjavajuće je što se tempo povećanja približava najpesimističnijem sčenariju", ukazala je Marijela Sonoa (Marielle Saunois) sa Univerziteta Versaj Sen Kenten (UVSQ).

Zagonetka zvana metan

Metan je drugi po značaju gas sa efektom staklene bašte koji je proizvod ljudske delatnosti, doprinosi zagrevanju sa 20%, ima 28 puta jači efekat na globalno zagrevanje nego ugljen-dioksid, iako se manje zadržava u vazduhu, oko 10 godina.

Mere protiv zagrevanja do sada su uglavnom bile usmerene na ugljen-dioksid koji je posledica sagorevanja fosilnog goriva - uglja, nafte i gasa, i čini 70% gasova sa efektom staklene bašte.

Izvore metana je i teže utvrditi, jer ih je više, i dobrim delom dolazi iz takozvanih prirodnih izvora, vlažnih zona i geoloških formacija. Istraživanje pokazuje da je 60% emsija vezano za ljudsku delatnost, pri čemu 36% dolazi od poljoprivrede, pre svega od gasova koje tokom varenja ispuštaju goveda i drugi preživari, kao i od gajenja riže, i prerade otpada.

Istraživači smatraju da ne treba zanemariti ni ulogu fosilnih goriva u tom porastu, budući da je 21% emisija metana posledica korišćenja ugla, nafte i gasa jer je curenje metana veoma često u raznim fazama, od vađenja do distribucije ovih goriva.

"Od 2000-ih godina ugalj je u Kini veoma mnogo korišćen, a i korišćenje gasa u SAD je povećano", navode naučnici.

Metan se može oslobađati i topljenjem permafrosta - zamrznutog sloja tla blizu polova, i to je jedan od velikih strahova klimatologa, mada po rečima jednog od autora istraživanja, istraživača Filipa Buskea (Philippe Bousquet), za sada nema neuobičajenog povećanja koncentracija.

Buske upozorava da postoji opasnost da se emisije povećaju vremenom, ali smatra da se tu govori o decenijama.

Dobra vest - lakše smanjiti emisije metana nego CO2

Naučnici još ne mogu da objasne razloge drastičnog povećanja zabeleženog u dve prethodne godine.

"Može biti da je reč o prirodnim izvorima. Ali, ukoliko se to produži na preko tri ili četiri godine, to će biti znak sigurne veze sa ljudskom delatnošću", naveo je Buske.

Konkretne mere za smanjenje emisija metana već sada su moguće, ukazuju naučnici, i kao rešenja navode "metanizere" - postrojenja za proizvodnju energije od organskih izvora na imanjima, traže i izmenu protokola o navodnjavanju polja pirinča, i lov na nekontrolisanu emisiju metana.

"Emisije metana je moguće smanjiti lakše i uz manje prinude, nego u slučaju ugljen-dioksida, i to uz podsticaje inovacijama i razvoju. Ne treba da se toga lišimo", insistira Filip Buske.

Izvor: AFP

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Srbija što pre da ratifikuje Pariski sporazum o klimi
  
• 

  Vesti

  : Pariski sporazum o klimi stupio na snagu
  
• 

  Vesti

  : Bez većih pomaka ali i razmirica na skupu UN o klimi
  
• 

  Vesti

  : EU ne troši na klimatske akcije koliko je planirala