Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Proizvođači mesa i mleka imaju veću emisiju od naftnih kompanija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.07.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najveće korporacije u sektorima mleka i mesa - JBS, Tajson, Kargil, Daeri farmers ov Amerika i Fontera, zajedno su odgovorne za veću emisiju gasova sa efektima staklene bašte na godišnjem nivou nego vodeći naftaši poput EksonMobajla, Šela i kompanije BP, upozorava se u novoj studiji. Ukupna emisija 20 vodećih u svetu mesnih kompanija i mlekara premašuje emisije celih država poput Nemačke, Kanade, Australije ili Velike Britanije.
Cilj izveštaja "Nemoguća emisija - kako velike mesne i mlečne kompanije greju planetu", koji su objavili Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku (IATP) i nevladina organizacija Zrno (Grain), jeste da ukaže na efekte industrija mesa i mleka na klimu.
"Za razliku od kompanija u energetskom sektoru, doprinos velikih mesnih i mlečnih kompanija klimatskim promenama nije pod velikom pažnjom javnosti. To je delom posledica nedostatka javnih informacija o njhovom doprinosu emisiji gasova sa efektima staklene bašte", navodi se u izveštaju.
Naime, među 35 najvećih proizvođača govedine, svinjetine, živine i mlečnih proizvoda koji mere svoje emisije gasova sa efektima staklene bašte, samo četiri - NH Fuds (Japan), Nestle (Švajcarska), FrizlendKampina (Holandija) i Danone (Francuska), objavljuju kompletne i kredibilne procene emisije.
Ako se gleda prema oblastima, najveća emisija dolazi od mlečnih i mesnih kompanija iz regiona vodećih izvoznika mesa i mlečnih proizvoda - SAD i Kanade, EU, Brazila i Argentine, Australije i Novog Zelanda.
Ti regioni zaslužni su za 43% svetske emisije iz proizvodnje mesa i mleka iako u njima živi samo 15% globalne populacije, navodi se u izveštaju.
"Ako energetika, transport i drugi sektori uspešno smanjuju emisiju u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma dok kompanije iz mesne i mlečne industrije nastavalju da povećavaju proizvodnju, sektor stočarstva imaće sve veći i veći udeo u svetskom budžetu emisije gasova sa efektima staklene bašte od 13 gigatona", upozorava se u izveštaju.
Kako se dodaje, po scenariju poslovanja uobičajenim tempom, stočarstvo može da pokrije više od 80% tog budžeta i tako onemogući zadržavanje rasta globalne temperature na do 1,5 stepeni Celzijusa.
Komentarišući rezultate istraživanja, direktorka IATP Šefali Šarma rekla je da ne postoji "jevtino meso".
"Decenijama masovnu proizvodnju mesa i mleka omogućavaju farmeri koji su plaćeni manje nego što su im troškovi proizvodnje, eksploatisani radnici i poreski obveznici koji plaćaju račun za zagađenje vode, vazduha i zemljišta od strane velikih mlečnih i mesnih kompanija", istakla je Šarma.
Ona je kazala i da je vreme da shvatimo da je preterana potrošnja direktno povezana sa subvencijama koje se daju industriji da nastavi da krči šume, pustoši prirodne resurse i preteranom upotrebom antibiotika izaziva veliku opasnost po javno zdravlje.
"Izveštaj pokazuje njihov ključni doprinos promenama klime", rekla je Šarma.
Održivi sistem
U Evropi su sve glasniji i sve brojniji oni koji se zalažu za održiviji sistem proizvodnje hrane.
"Tranzicija na održivu poljoprivredu i prehrambenu industriju je ključna. Izmene načina proizvodnje, prerade, distribucije i potrošnje hrane treba da idu istovremeno a Evropa treba da predvodi. Zato nam je potrebna Zajednička politika u sektoru hrane", rekao je u maju za EURACTIV.com belgijski stručnjak Oilivije de Šater koji je bio specijalni izvestilac UN za pitanje prava na hranu.
Razvoj kratkih lanaca snabdevanja, gde se uklanjaju posrednici između poljoprivrednika i potrošača, takođe zadobija sve veću pažnju jer unapređuje ekološki uticaj poljopivrede i finansijski jača farmere.
U 2015. godini 15% poljoprivrednika prodavalo je polovinu svojih proizuvoda kroz te kraće lance snabdevanja, pokazala je studija Istraživačke službe Evropskog parlamenta (EPRS).
Na zahtev Generalnog direktorata Evropske komisije za istraživanja i inovacije, grupa stručnjaka je u junu definisala nove mogućnosti za inovacije u sistemu proizvodnje hrane.
"Investicije iz Programa EU za istraživanja i inovacije biće neophodne da bi se ubrzala transformacija prehrambenog sistema EU u održiv sistem", rekao je za EURACTIV.com koautor izveštaja i direktor programa u francuskom Idri istraživačkom institutu Sebastijan Trije.
U globalizovanom svetu poljoprivredni i prehrambeni sektor EU, posebno stočarstvo, suočen je sa nizom izazova - finansijski (visoka zaduženost), nedovoljna konkurentnost u međunarodnoj trci za manje troškove, veliki ekološki uticaj, socijalna nejednakost u lancu snabdevanja.
"Put koji najviše obećava je onaj sa višim socijalnim i ekološkim ambicijama", kaže Trije upozoravajući da to znači restrukturisanje sektora uz velike ekonomske i socijalne troškove tranzicije.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
