Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Proizvođači šampanjca se pripremaju za klimatske promene
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vinogradari i proizvođači vina u Šampanji, suočeni sa klimatskim promenama koje bi mogle da izmene prirodnu sredinu i podstaknu bolesti vinove loze, pokrenuli su program stvaranja novih sorti grožđa. Program je pokrenut kako bi se stvorile sorte otpornije na promene, s tim da se sačuvaju odlike šampanjca. U regionalnom strukovnom udruženju navode da će se to postići ukrštanjem sorti i ističu da se nikako neće koristiti genetski modifikovani organizmi.
"Radimo imajući u vidu dugoročnu perspektivu, ovo bi moglo da iz korena promeni sorte koje se uzgajaju u regionu", rekao je za AFP Tibo le Maju iz Odbora Šampanje, udruženja koje okuplja vinogradare i proizvođače vina.
Program je pokrenut u saradnji sa Nacionalnim institutom za agronomska istraživanja (IRNA) i Francuskim institutom za vinovu lozu i vino iz Monpeljea, a odnosi se na period od 15 godina. U tom periodu bi trebalo da bude stvoreno četiri do pet novih vrsti grožđa kako bi se vinigradarstvo i proizvodnja vina pripremili na promene u životnoj sredini.
"Radi se o tome da se ukrste sorte čije gajenje je dozvoljeno u Šampanji, sa prirodnim vrstama koje su otporne na određene bolesti ili imaju zanimljive odlike, poput kasnog zrenja, kako bi se stvorila prirodna otpornost ili bolja prilagođenost novim klimatskim uslovima", ističu u Odboru Šampanje.
Klimatske promene su već uticale na ciklus gajenja grožđa i proizvodnje vina u Šampanji.
Prema podacima strukovnog udruženja, od 1990-tih godina cvetanje vinove loze počinje dve nedelje ranije, grozdovi su veći a procenat alkohola povećava se za gotovo 1 stepen, dok povišeno prisustvo ugljen dioksida povećava fotosintezu.
Ovi parametri trenutno odgovaraju šampanjcu ali bi dugoročno gledano mogli da mu naškode ako se prosečna globalna temepratura poveća za između 1 i 5 stepeni Celzijusa do 2100. godine.
"Istraživanje se mora sada pokrenuti jer će kroz 25 godina biti suviše kasno", rekao je Maju.
U Šampanji je dozvoljeno uzgajanje sedam vrsti grožda. Pino noar, pino menijer i šardone su najrasprostranjeniji, dok se manje uzgajaju arban, peti melije, pino gri i pino blan. I ove vrste su plod istraživanja šampanjskih vinogradara.
Loze su ukrštane tokom cele istorije te oblasti, a posebno krajem 19. veka posle epidemije filoksere koja je opustošila vinograde.
Cilj sadašnjih napora jeste da se proizvedu vrste otporne na bolesti vinove loze poput pepelnice i plamenjače kojima pogoduje globalno otopljavanje, kao i da se istovremeno smanji korišćenje pesticida.
Pomoćnik direktora Odbora Šampanje za tehnička pitanja i životnu sredinu Arno Dekot je rekao da se postojeće vrste ukrštaju sa vrlo otpornim vrstama.
"Polazimo od vinove loze koja počinje da cveta i koju oprašujemo polenom sorte koja nas zanima. Prva ukrštanja su obavljena 2015. godine, a druga u junu 2016", rekao je on.
Tokom procesa trebalo bi da bude stvoreno 4.000 sadnica koje će biti kroz šest godina posađene na oglednim parcelama u Šampanji. Posle testiranja, anliza i degustacije 2030. godine četiri do pet sorti bi mogle biti upisane u francuski katalog sorti grožđa, a zatim i u listu loze sa kontorlisanim poreklom.
"Tu nema govora o GMO, već o hibridnim vrstama dobijenim zahvaljujući tehnologiji", rekao je Dekot.
Naučnici će tokom procesa voditi računa da se sačuvaju odlike vina koje se proizvodi u Šampanji. "Očuvanje šampanjskog stila je glavni cilj", navodi Tibo Le Maju.
"Nastavljamo sa tradicijom inovacija, ali šampanjac ostaje šampanjac", istakao je on.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
