Računi za struju u EU će se verovatno povećati zbog ulaganja u čistu energiju i obnavljanje i zamenu prenosnih mreža. "Pametni" strujomeri, koji potrošačima daju informacije u realnom vremenu, mogu pomoći domaćinstvima da ograniče potrošnju, rekao je jedan od direktora Dženeral elektrika (General Electric Energy) Bob Giligan (Gilligan). Istraživanja pokazuju da potrošači nisu spremni da ulažu u takve uređaje.

"Javna tajna je da su, želeli mi to ili ne, neophodna velika ulaganja u emergetsku mrežu", kazao je Giligan, potpredsednik za digitalnu energiju u Dzeneral Elektrik enerdži servisiz (General Electric Energy Services). On je za EurAktiv.com kazao da su mreže uglavnom građene posle Drugog svetskog rata i da je polovina došla do kraja predviđenog životnog veka. "Prosečna starost transformatora u Sjedinjenim Američkim Državama je veća od 40 godina, a predviđeno je da oni traju 30 godina. Potrebno je, znači, mnogo toga zameniti, a isto važi i za Zapadnu Evropu", rekao je Giligan.

U EU se pored toga povećava i udeo struje dobijene u vetroparkovima i solarnim postrojenjima, a Evropska komisija je upozorila da je potrebno da prenosna mreža bude manje centralizovana i "inteligentnija" da bi mogla da izdrži promene u snabdevanju i tražnji. Giligan je kazao da će to nametnutii dodatni trošak potrošačima i da ne vidi način da se to izbegne.

Evropska komisija u takvim okolnostima insistira da zemlje članice uvedu pametne merače struje koji će domaćinstvima oomogućiti da prate potrošnju struje u bilo koje doba dana. To će im omogućiti da planiraju potrošnju tako da više troše u periodima niske potrošnje, kada je i cena niža.

Energetske kompanije podržavaju uvođenje pametnih merača jer očekuju da će oni doneti uštede kako domaćinstvima tako i kompanijama. U Dženeral elektriku smatraju da se troškovi, koji se procenjuju na oko 500 dolara po strujomeru, mogu podneti. "Smatramo da je 500 dolara po strujomeru razumna cena, jer su potrebni ne samo strujomer već i senzori, oprema za komunikaciju, softver...", rekao je Giligan.

Prema podacima koje je izneo, u SAD je instalirano oko četiri miliona pametnih strujomera, a ukupni troškovi su oko dve milijarde dolara. Giligan je istakao da se uređaji isplate za manje od četiri godine i da to "ima smisla sa ekonomske tačke gledišta". Kako je rekao, pokazalo se da je potrošnja smanjena za 3% samo zahvaljujući tome što su domaćinstva imala podatke u realnom vremenu o potrošnji, bez ikakve dodatne automatizacije. Giligan je dodao da se mogu očekivati bolji rezultati, do smanjenja od 10% uz dodatnu automatizaciju.

Evropske direktive o struji i gasu iz 2009. godine propisiju da zemlje članice utvrde rokove za uvođenje pametnih sistema za merenje potrošnje. Kada je reč o struji, planirano je da do 2020. godine najmanje 80% potrošača bude opremljeno pametnim strujomerima.

U Italiji je kompanija Enel pokrenula investicioni program vredan dve milijarde evra za opremanje italijanskih potrošača pametnim strujomerima u narednih pet godina. To je do sada najveći program ove vrste u Evropi. Enel pokreće program za instaliranje 13 miliona strujomera u Španiji. Procena Enela je da je potrošnja u skupljoj tarifi smanjena za oko 5% zahvaljujući informacijama koje su potrošači dobili, a da su distributeri uštedeli 5% u godišnjim izdacima za troškove upravljanja strujomerima.

Međutim, evropsko udruženje potrošača BEUC upozorilo je da još nije sasvim jasno da li su pametni strujomeri koji su uvedeni u Italiji i delovima Francuske i Nemačke zaista doprineli uštedama.

Direktor komunikacija tog udruženja Johanes Klajs (Johannes Kleis) kazao je da neke kompanije uvode pametne strujomere sa vrlo skromnim funkcijama, koje se nekada svode na daljinsko očitavanje. On je istakao da takvi uređaji zapravo ne pružaju nikakvu dodatnu uslugu domaćinstvima i da postoji opasnost da ljudi izgube volju da koriste tehnologije u te svrhe.

"Industrija ima dobit od pametnih strujomera, a potrošači bi trebalo takođe da vide korist od toga, na primer kroz manji račun za struju", istakao je Klajs.

Organizacija BEUC istakla je takođe da se može dogoditi da pametni strujomeri ne budu ni od kakve koristi za siromašnija domaćinstva, posebno ona koja nemaju mogućnost da bez većih problema struju troše u periodu jeftinije tarife.

Giligan je rekao da je svestan toga da neće biti lako ubediti potrošače da pristanu na ulaganje u strujomere. Kako je naveo, može se dogoditi da se račun poveća zbog učešća u instaliranju uređaja, da se novi podaci u domaćinstvu pojave tek nakon godinu dana, a da i nakon toga potrošači nisu sigurni da li im je to od koristi.

"To je problem - svi očekuju da to dovede do smanjenja troškova, ali će u stvari troškovi biti povećani". Giligan smatra da je glavni izazov da se smanji povećanje cene.

Čini se da potrošači za sada nisu raspoloženi za uvođenje pametnih merača. Prema istraživanju koje je u Nemačkoj sprovela grupa za zaštitu potrošača VZBV, samo 4% potrošača bi po sadašnjim cenama pristala da instalira pametne merače, a samo 25% njih bi se složilo da uloži u njih ukoliko bi troškovi bili niži, a potencijane uštede veće.

Giligan je rekao da će deo potrošača uvesti pametne strujomere bez obzira na troškove, zato što vode računa o životnoj sredini ili zato što misle da je "kul" (cool) imati tehnološke novotarije.

Izvor: EurAtiv.com

Sledeći koraci

14. april 2011: Evropska grupa kompanija za pametne merače energije (ESMIG) organizuje konferenciju povodom Nedelje održive energije 2011.

Do 2020: najmanje 80% potršača u EU trebalo bi da imaju takozvane pametne merače struje

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Obezbediti sigurno snabdevanje strujom i veće uštede
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljan napredak u smanjenju energetske potrošnje u EU