Udeo energenata iz obnovljivih izvora u snabdevanju energijom u Evropskoj uniji gotovo se udvostručio u periodu od 1999. do 2009. godine, pokazuju najnoviji podaci evropske službe za statistiku Eurostat. Srbija bi do 2012. trebalo da poveća udeo električne energije iz obnovljivih izvora i biogoriva u ukupnoj potrošnji a najavljeno je utvrđivanje novih ciljeva u skladu sa standardima EU o obnovljivim energijama.

U izveštaju Eurostata, koji je objavljen 11. aprila povodom Evropske nedelje održive energije, navodi se da među članicama EU Letonija najviše koristi energiju iz obnovljivih izvora, dok je u Evropi uopšte u tome prva Norveška sa udelom od više od 40% u bruto domaćoj potrošnji energije.

U 2009. godini nafta je i dalje bila glavni izvor energije u 27 članica EU sa udelom od 37% u ukupnoj bruto domaćoj potrošnji energije, ali je u periodu od 10 godina došlo do promene u udelu različitih energetskih izvora u bruto domaćoj potrošnji energije.

Udeo energije iz obnovljivih izvora se gotovo udvostručio sa 5% bruto domaće potrošnje u 1999. na 9% u 2009. godini, dok se učešće gasa povećalo sa 22% na 24%. Udeo nuklearne energije nije se bitnije menjao i tokom 10-ogodišnjeg perioda bio je 14%, dok se udeo nafte smanjio sa 39% na 37% a čvrstih goriva sa 18% na 16%.

Među zemljama EU, obnovljive energije su najznačajniji izvor snabdevanja u Letoniji gde čine 36% bruto nacionalne potrošnje i Švedskoj (34%). Slede Austrija sa 27% i Finska sa 23%.

Malta se u potpunosti oslanja na naftu čiji je udeo u bruto nacionalnoj potrošnji energije 100%, dok na Kipru taj udeo iznosi 96%. Nafta je značajan izvor energije i u Luksemburgu (63%), Grčkoj (55%), Irskoj (52%) i Portugaliji (50%).

Najveći udeo gasa je zabeležen u Holandiji (43%), zatim Italiji i Velikoj Britaniji po 38% i Mađarskoj (36%). Estonija najviše koristi čvrsta goriva (58%), a slede Poljska (54%), Češka (41%) i Bugarska (36%).

Nuklearna energije je najzastupljenija u Francuskoj (40%), Litvaniji (34%) i Švedskoj (29%).

U svim zemljama EU se povećao udeo obnovljivih energija između 1999. do 2009. a najviše u Danskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Portugaliji.

U Danskoj se udeo povećao sa 8% ukupnog bruto domaće potrošnje u 1999. na 17% u 2009. Sledi Švedska sa povećanjem udela sa 27% na 34%. U Nemačkoj se udeo povećao sa 2% na 8%, u Portugaliji sa 13% na 19%, Slovačkoj sa 3% na 7%, Austriji sa 23% na 27%, Letoniji sa 32% na 36%, Španiji sa 5% na 9%, Sloveniji sa 9% na 13% i Mađarskoj sa 3% na 7%.

Istraživanjem su obuhvaćene i Hrvatska, Makedonija i Turska koje imaju status kandidata, kao i Norveška i Švajcarska koje nisu članice EU.

U Hrvatskoj se učešće obnovljivih energenata u potrošnji neznatno smanjilo sa 11,3% u 1999 na 10,9% u 2009. godini, a u Makedoniji je udeo ostao praktično isti oko 11%. U Turskoj se udeo značajnije smanjio sa 15% u 1999. na 9,9% u 2009.

Norveška, koja nije članica EU, u Evropi ima najveći udeo obnovljivih izvora energije, iako se on nešto smanjio za 10 godina - u 1999. iznosio je 44,4% a u 2009.42,4%.

Planovi za korišćenje obnovljivih energija u Srbiji

Srbija planira da poveća do 2012. godine udeo električne energije iz obnovljivih izvora za 2,2% u odnosu na ukupnu domaću potrošnju električne energije u 2007, odnosno da se proizvodnja električne energije iz tih izvora poveća za 731,8 gigavat-časova. Planirano je i da udeo biogoriva i drugih obnovljivih goriva na tržištu 2012. godine iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju.

Prema podacima Vlade Srbije, u periodu 2007-2012. proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora trebalo bi da se poveća za 7,4% - sa 9.974 gigavat-časa (GWh) u 2007. na 10.713,1 GWh u 2012. godini.

To znači da bi proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora trebalo da se do 2012. poveća za 739,1 miliona kilovat-časova što je, kako se navodi, dovoljno da pokrije godišnje potrebe za energijom 179 hiljada domaćinstava sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-časova.

U periodu do 2012. godine na tržište goriva bi trebalo da bude stavljeno više od 130 hiljada tona biogoriva.

Kako se navodi, planirano povećanje učešća biogoriva u saobraćaju u Srbiji je moguće obezbediti korišćenjem biodizela, pošto postoji mogućnost proizvodnje. Procenjuje se da bi u Srbiji moglo da se proizvede od 141.750 do 250.600 tona biodizela godišnje.

Državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić rekao je 11. aprila da bi Ministarstvo za infrastukturu i energetiku Srbije u ovoj godini godine trebalo da pripremi novu strategiju razvoja energetike do 2030. godine kojom će, kako je naveo, biti sagledane i mogućnosti snabdevanja energijom kroz povećanje raznovrsnosti izvora snabdevanja - u strukturi energenata i u geografskom smislu, uz uvažavanje održivog razvoja.

"Evropsko opredeljenje Srbije je ne samo put ka članstvu u EU, već radimo i nastojimo da to bude put ka modernoj, tehnološki unapređenoj, energetski efikasnijoj, zelenoj Srbiji", rekao je Mrakić i dodao da Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku očekuje i priprema akcionog plana za energiju iz obnovljivih izvora u skladu sa novom Direktivom Evropske unije o obnovljivim izvorima energije.

"Najvažniji deo tog dokumenta (akcionog plana) biće određivanje obavezujućih ciljeva o učešću obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije 2020. godine, zasnovanih na istoj metodologiji koju primenjuju zemlje Evropske unije", rekao je on na skupu Dan Energije koji je održan u okviru Evropske nedelje održivog razvoja.

Prema rečima Mrakića, uporedo sa aktivnostima vezanim za sprovodenje Ugovora o Energetskoj zajednici, radi se na unapređenju odnosno uspostavljanju novih zakonodavnih i institucionalnih okvira. Kako je istakao, pripremljen je zakon o racionalnoj upotrebi energije kojim ce biti obuhvaćeni i proizvođači i potrošači energije.

Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, kao i Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača struje, rekao je Mrakić.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Linkovi

Evropska unija

Eurostat: Share of renewables in the EU27 energy supply almost doubled between 1999 and 2009

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Solarni punjač za mobilne putuje iz Srbije u Brisel
  
• 

  Vesti

  : Novi koraci u stvaranju jedinstvenog energetskog tržišta u EU
  
• 

  Vesti

  : Obezbediti sigurno snabdevanje strujom i veće uštede
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljan napredak u smanjenju energetske potrošnje u EU