U svetu će u naredne dve sedmice biti obeleženi Svetski dan zaštite životne sredine i Svetski dan borbe protiv širenja pustinje, što je još jedna prilika da se pažnja svetske javnosti skrene na odgovornost ljudi da Zemlju zaštite od uništavanja i obezbede budućim generacijama prihvatljive uslove za život. U Srbiji će uoči Dana životne sredine 200.000 volontera 4. juna pokušati da očisti deo divljih deponija i Srbiju učini prijatnijim i zdravijim mestom za život. Uoči ovih aktivnosti Novinska agencija Beta je pokrenula sajt Zelena Srbija posvećen životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se  5. juna, a ove godine je posvećen šumama. UN su 2011. i proglasile godinom šuma, da bi ukazale na njihov značaj za čoveka. Zbog toga će Svetski dan zaštite životne sredine ove godine biti i svojevrsna najava Svetskog dana borbe protiv širenja pustinje (dezertifikacije), koji se obeležava 12 dana kasnije, 17. juna. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv širenja pustinje biće šume u sušnim područjima u kojima živi oko 2 milijarde ljudi. Za te ljude, šume predstavljaju život, izvor hrane, lekova, posao.

Širenje pustinje, pad kvaliteta šuma i suša narušavaju bezbednost ljudi lišavajući ih sredstava neophodnih za pristojan život. Te pojave negativno utiču na  proizvodnju hrane, pristup vodi i sredstva neophodna za ekonomsku aktivnost, a mogu i uništiti domove. U najgorem slučaju mogu dovesti do iseljavanja ljudi u druga područja, u potrazi za boljim uslovima za život.

Šume pokrivaju 31% teritorije kopna, a u njima se nalazi 80% biodiverziteta zemlje. Veliki deo najugroženijih životinjskih vrsta žive upravo u šumama, što je od presudnog značaja za održavanje ekosistema. Istovremeno, u ovim šumama živi i oko 300 miliona ljudi.Osim podrške prirodnom staništu, šume su značajne i za ekonomski razvoj. Trgovina proizvodima od drveta procenjena je 2004. godine na 327 milijardi dolara. Neprekidno nekontrolisano krčenje šuma nema razarajuće posledice samo po životnu sredinu, već i za ekonomije širom sveta.

Svake godine 36 miliona hektara prirodnih šuma nestaje, što ostavlja ogromne posledice po životnu sredinu.

Osim pomenutih problema, nestanak šuma doprinosi i povećanju emisija ugljen dioksida, izazivača klimatskih promena. Procenjuje se da bi šume, ukoliko bi se o njima vodilo više računa, apsorbovale 20% emisija gasova sa efektom staklene bašte U cilju rešavanja tog problema,  UN su  septembra 2008. godine pokrenule zajedničku inicijativu za smanjenje zagađenja gasovima sa efektom staklene bašte uzrokovane krčenjem šuma  i pogoršanjem njihovog stanja u zemljama u razvoju.

Taj program pomaže zemljama u razvoju  da pripreme i primene nacionalne uz pomoć organizacije UN  za hranu i poljoprivredu (FAO), Programa UN za razvoj (UNDP) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP). Ta REDD+ strategija predstavlja jedan od najefikasnijih načina kontrole prisustva gasova izazvanih efektom staklene bašte u atmosferi, što za cilj ima izbegavanje rasta prosečnih temperatura za 2 stepena celzijusa. U ovaj program uključeno je 29 zemalja širom Afrike, Azije, Pacifika i Latinske Amerike

Obeležavanje 5. juna najava Konferencije o održivom razvoju u Riju  2012.

Stručna i politička javnost polako se priprema i za veliku konferencija UN o održivom razvoju koja će se održati od 4 do 6. juna 2012. u Rio de Žaneiru. Ova konferencija će se, za razliku od prethodnih, fokusirati na jednu temu, a to je prelazak sa globalnog ekonomskog sistema na "zelenu" ekonomiju.

Prelazak na "zelenu" ekonomiju  mogao bi da izazove velike poteškoće jer još uvek nema primera u praksi koji potvrđuju da ona istovremeno zadovoljava ekološke standarde i da je ekonomski isplativa. U tom cilju, EU pokušava da sa agende konferencije u Riju istisne mapu puta ka zelenoj ekonomiji, koja bi trebala da pomogne zainteresovanim zemljama da pređu sa "prljave" na "zelenu" ekonomiju najkasnije do 2030. godine, preneo je portal I šarp (E Sharp). Prednost toga je, kako se navodi u analizi saradnika nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) Nilsa Simona, ćinjenica da bi svaka zemlja mogla da odabere sopstveni model koji joj odgovara.

Međutim, mapa puta ka zelenoj privredi može da uspe samo ukoliko se pokaže da zelena privreda zaista funkcioniše, odnosno da je dobra za zaštitu životne sredine, ali i ekonomski isplativa. Kada se to pokaže, ona će se spontano nametnuti. Dok se to ne dogodi, nijedna institucionalna reforma neće doneti nikakvu promenu, naveo je Simon.

Evropa je u idealnoj poziciji da postane glavni akter u zelenoj ekonomiji - bogata je, ima ekološke tehnologije i dokazala je da je korist od njih mnogo veća od troškova. Evropa, takođe, raspolaže i brojnom radnom snagom stručnom u toj oblasti.

Nedostaju, međutim, kratkoročne i srednjeročne mere koje će pokazati svetu kako transformisati postojeću ekonomiju u nešto što je znatno održivije. I pored odsustva primera u praksi koji opravdavaju prelazak na zelenu ekonomiju, postoji  ono što bi vlade mogle da učine, a što bi imalo pozitivne efekte.

To bi moglo da podrazumeva ukidanje subvencija za upotrebu fosilnih goriva. U izjavi za EurActiv.com  izvršni direktor Programa UN za životnu sredinu Akim Štajner (Achim Steiner) ističe da se "u svetu godišnje potroši 600 do 700 milijardi dolara subvencija za upotrebu fosilnih goriva i da bi njihovo ukidanje dovelo do ulaska na tržište drugih tehnologija za proizvodnju električne energije".  Kao primer ovakve prakse, Štajner navodi politiku EU, a naročito Dansku, čija je ekonomija u proteklih 15 do 20 godina zabeležila rast oko 6% do 7%  bez povećanja potrošnje električne energije, što ukazuje na povećanu energetsku efikasnost, i Nemačku, koja oko 17% svoje energije dobija iz obnovljivih izvora.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Saopštenja

  : Novi sajt o zaštiti životne okoline
  
• 

  Vesti

  : Potrebna veća svest o značaju zaštite životne sredine