Lišće kestenova, zasađenih u 19. veku kako bi pružili hlad u Parizu ili Beču, počelo je već da žuti i opada, a tome nije razlog rana jesen već gusenice vrste leptira sa Balkana koja se širi Evropom. U potrazi za rešenjem, istraživači proučavaju "prirodne neprijatelje", poput jedne vrste osa, kao i vrste kestena otporne na ovu pošast.

Larva duga 5 milimetara iz koje se razvija maleni leptir (Cameraria ohridella) otkrivena je 1984. godine u Makedoniji. Ova vrsta se vrlo brzo reprodukuje i ne ubija neposredno drveće već ga slabi. Zahvaljujući trgovini i saobraćaju, migrirala je na sever, istok i zapad da bi 1989. stigla do Beča i drveća u kompleksu carskog dvorca Šenbrun. U 2000. zahvatila je delove Francuske a 2002. je stigla do Londona, rekla je za AFP stručnjak za šumsku zoologiju Silvi Ogisten (Sylvie Augustin).

Ove vrste prakitčno nema u Španiji i Italiji a otporna je na ekstremne temperature i pogađa i nordijske zemlje napadajući isključivo divlji kesten (Aesculus hippocastanum), tamnih listova i ružičastih ili belih cvetova, koji su simbol mnogih gradova i parkova.

Klimatske promene koje su doprinele širenju vrste leptira čije larve napadaju bor, nisu uzrok širenja "kestonovih gusenica", kaže Silvi Ogisten i dodaje da su se ove godine gusenice pojavile mesec dana ranije zbog visokih prolećnih temperatura. "Ženke polažu sićušna jaja u nervaturi lista, prve larva prave kanale a larve druge i treće generacije ih proširuju. Možemo računati i na više od 100 larvi na listu", rekla je ona.

Karolin Lou (Caroline Lohou) iz direkcije za zelene površine gradske skupštine Pariza navodi da se procenjuje da je uništeno između 17.000 i 20.000 kestenova u parkovima, alejama, baštama i avenijama koje je posadio baron Osman, tvorac velikih urbanističkih promena u Parizu u 19. veku.

"Ove godine, sve je počelo krajem aprila, početkom maja", navela je ona. Imamo listove koji su potpuno uništeni a to izaziva slabljenje drveta. Malo po malo ono se iscrpljuje i postaje podložno drugim bolestima jer mu slabi imunološki sistem. Ali nema neposrednog uništavanja", rekla je ona.

Prema njenim rečima, gusenice se mnogo brže šire na mestima na kojima se sistematski ne skuplja lišće, pre svega u velikim parkovima i šumama.

Silvi Ogisten je navela da se lišće sakuplja i spaljuje kako bi se izbeglo lečenje vrlo skupim, otrovnim insekticidima koji se ubacuju u stablo, a čija upotreba je zabranjena u Frncuskoj.

Naučnici tragaju za prirodnim neprijateljem "kestonove gusenice" i otkrili su jednu vrstu male ose koja je uništava i koja bi mogla da predstavlja revoluciju u ovoj biološkoj borbi. Britanski istraživač u Prirodnjačkom muzije u Lonodnu Dejvid Liz (David Lees) rekao je da se istražuju i vrste kestena koje su prirdno otporne, kao i hibridne vrste.

U međuvremenu u Parizu i drugim oblastima, baštovani se sve češće opredeljuju za sadnju različitih biljnih vrsta, posebno mediteranskih zbog predviđanja o klimatskom otopljavanju.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Požari u Grčkoj uništili desetinu zemlje
  
• 

  Vesti

  : Svetski dan životne sredine 5. juna
  
• 

  Saopštenja

  : Novi sajt o zaštiti životne okoline