Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ugrožen i divilji kesten u Srbiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lišće divljeg kestena u prakovima, drvoredima i drugim zelenim površinama u Beogradu i Srbiji počelo je da žuti u avgustu, jer je to drveće napala larva koja uveliko ugrožava i zasade kestena širom Evrope, a najbolji lek je da se na jesen opalo lišće odmah pokupi, rekli su stručnjaci. Divlji kesten se u Srbiji već dugo gaji kao urkasna biljka i nalazi se na Topčideru, Pionirskom parku, Zemunskom parku, Novom groblju, u mnogim drvoredima i drugim zelenim površinama, ali u Srbiji nema šuma kestenovog drveta.
Profesorka pejzažne arihitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu u Beogradu Milka Glavendekić rekla je agenciji Beta da se najveća štetočina divljeg kestena u Srbiji - miner divljeg kestena (Cameraria ohridella) - pojavljuje krajem marta do sredine aprila, što zavisi od temperaturnih uslova.
"U to vreme lete leptiri i ženke polažu jaja na licu lista, potom se pojavljuju larve i odmah se ubušuju u tkivo lista, gde grade minu. Na jednom listu, u slučaju masovne pojave mogu se naći stotine larvi", rekla je ona i dodala se druga generacija javlja u junu, treća u avgustu i septembru, a ako je topla jesen forimra se i četvrta generacija.
Prema njenim rečima, "stabla divljeg kestena koja su pod jakim napadom minera ostaju bez lišća već u avgustu, što slabi stabla i ona postaju podložna za napad drugih štetnih i patogenih organizama".
Ona je objasnila da se miner divljeg kestena može suzbiti sakupljanjem lišća u jesen, odmah po njegovom opadanju. "Nije dobro da se oduva lišće, jer se tako prenose razvojni stadijumi štetočina i bolesti, a za hemijsko suzbijanje kod nas nema registrovanog insekticida", precizirala je Glavendekićeva.
Background Larva, duga pet milimetara iz koje se razvija mali leptir (Cameraria ohridella), otkrivena je 1984. godine u Makedoniji i ne ubija drveće već ga slabi. Vrlo brzo se reprodukuje i širi po Evropi.
U Srbiji je prvi put zabeležena 1987. godine, dve godine kasnije stigla je do Beča i drveća u kompleksu carskog dvorca Šenbrun. U 2000. zahvatila je delove Francuske, a 2002. stigla je do Londona.
Kako je navela, komunalna preduzeća u vreme leta koriste preparate na bazi regulatora sinteze hitina i ukoliko je tretiranje pravilno, može se postići zadovoljavajuća efikasnost.
Milka Glavendekić je dodala da se u poslednje vreme sve češće na divljem kestenu u Srbiji pojavljuju paučinaste grinje koje prilikom masovne pojave izazivaju opadanje lišća, a drveće je često i pod veoma jakom infekcijom patogene gljive Guignardia aesculi, "koja izaziva pegavost lišća".
"Veliki problem predstavljaju i gljive truležnice koje se javljaju kad se ozledi koren stabla, što se dešava prilikom rekonstrukcije ulica ili popločavanja, zatim saobraćajnih udesa", rekla je profesorka Šumarskog fakulteta. Ona je kao jedan od problem navela i posipanje soli zimi po trotoarima i saobraćajnicama, što izaziva odumiranje šire zone oboda lišća divljeg kestena.
Saradnik Zavoda za zaštitu prirode Dejan Baković rekao je agenciji Beta da u Srbiji ne postoje šume kestenovog drveta, pa je otuda problem sa larvom koja ubija to drveće manji.
On je rekao da je jedini način da se problem reši da se na jesen ukloni lišće u kome se tokom zime razvijaju larve. "Drveće, koje larva oslabi, leči se različitim metodama od kojih je najprimenjiviji - injektiranje insekticida u koren stabla", kazao je Baković i dodao da ista stetočina napada i gorski javor.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
