U Rumuniji se ne smiruje polemika koja traje već godinama oko plana kanadskog preduzeća da otvori rudnik zlata u zapadnom delu Karpata. Protivnici plana ukazuju na opasnost da budu ugroženi ostaci antičkih rudnika, kao i životna sredina zbog planirane upotrebe cijanida pri izdvajanju plemenitog metala. Projekat godinama čeka na dozvolu rumunskog Ministarstva životne sredine koje je nedavno kao uslov postavilo smanjenje predviđene koncentracije cijanida i to znatno ispod evropskog dozvoljenog maksimuma.

Rumunski predsednik Trajan Basesku (Trian Basescu) nedavno je podržao taj plan, zbog čega je više desetina građana protestovalo 30. avgusta ispred zgrade predsedništva Rumunije.

"Ovaj projekat bi mogao da uništi baštinu od izuzetne vrednosti, uključujući hodnike rudnika iz rimske epohe. Ne možemo uništiti područje izuzetne baštine da bi se stvorio prostor za ekološku katastrofu i to zbog nekoliko godina eksploatacije", rekao je za AFP učesnik protesta i predsednik udruženja za zaštitu životne sredine EkoČivika (EcoCivica) Dan Trifu. Demonstranti su osudili planiranu upotrebu cijanida za izdvajanje zlata.

Takođe, zbog eksploatacije zlata moralo bi da se preseli više od 400 grobova sa groblja u mestu i oblasti Rošija Montana, na severozapadu Rumunije, kao i jedan broj meštana.

Basesku je razgovarao sa demonstrantima i ponovio svoje argumente. On je naveo da su planovi preduzeća Rošija montana gold korporejšen (RMGC) da otvori površinske kopove u Rošiji Montani dobro rešenje za otvaranje novih radnih mesta. Rumunska država je manjinski vlasnik u RMGC sa udelom od 20% dok je 80% kompanije u vlasništvu kanadske kompanije Gejbrijel risorzis (Gabriel Resources).

RMGC je godinama najavljivao da će otvoriti 1.200 radnih mesta u fazi izgradnje površinskih kopova koja će trajati dve godine, a od 2010. najavljuje otvaranje 2.300 radnih mesta. Još oko 800 ljudi bi trebalo da bude zaposleno kada počne eksploatacija u rudniku. Kanađani planiraju da ulože 1,7 milijardi dolara u rudnik u Rošiji Montani.

Basesku je ocenio da su državi potrebni prihodi od planirane ekploatacije zlata i srebra iz rudnika koja će, kako se procenjuje, doneti u periodu od 16 godina 300 tona zlata i 1.700 tona srebra.

"Ali kada bi u delti Dunava, koja je pod zaštitom Uneska, bila otrkivena nafta, da li bi se i ona eksploatisala zbog prihoda", upitao je jedna od demonstranata.

Počektom avgusta Mađarska je u pismu rumunskim vlastima navela da se protivi ovim planovima zbog najavljene upotrebe cijanida. Pored susednih zemalja i aktivista za zaštitu životne sredine otvaranju rudnika u Rošiji Montani se protive i mnogi istoričari i arheolozi.

Plan za otvaranje rudnika, koji postoji već godinama, zavisi od odobrenja Ministarstva životne sredine. Rumunski ministar životne sredine Laslo Borbeli (Laszlo Borbely) je prošle nedelje rekao da neće odobriti otvaranje rudnika ako se ne smanji planirana koncentracija cijanida.

"Zatražio sam od RMGC da ispuni dva važna uslova - da smanji procenat cijanida na nivo tako da ne zagađuje životnu sredinu i da obnovi prirodnu sredinu u prvim godinama eksploatacije", naveo je Borbeli.

On je naveo da je investitor predložio koncentraciju cijanida od 5 delova na miliona, što je upola manje od dozvoljenog maksimuma na evropskom nivou koji iznosi 10 delova na miliona. "Iako je to polovina, tražio sam da smanje (nivo koncentracije)", rekao je rumunski ministar 23. avgusta na konferenciji za novinare.

Ministarstvo kulture je odobrilo ovaj projekat u julu, pošto je RMGC saopštio da će uložiti 70 miliona dolara u očuvanje baštine, uključujući rimske rudnike iz 2. veka.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumuniji suspendovano pravo trgovine kvotama za emisiju štetnih ...
  
• 

  Vesti

  : Novi ekološki podsticaj automobilskoj industriji