Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija za sada bez adekvatne prerade metalne ambalaže
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji od odbačenih materijala najviše se reciklira čelična ambalaža i u 2009. u proseku je prerađeno čak 72% takve ambalaže, pokazuju podaci udruženja proizvođača ambalažnog čelika u Evropi. U Srbiji ne postoje sveobuhvatni podaci o količini reciklirane čelične ambalaže, ali bi, prema nekim procenama, mogla da se reciklira gotovo trećina ambalaže plasirane na tržištu. U Srbiji još nije razvijena prerada metalne ambalaže koja bi omogućila da se sačuvaju i ponovo iskoriste njena svojstva, pa se takva ambalaža i dalje reciklira u inostranstvu, dok se u Srbiji metal uglavnom prerađuje pretapanjem.
U Srbiji postoji reciklaža metala, pa samim tim i metalne ambalaže, ali se ona zasniva na pretapanju metala, rekla je za EurAktiv Rebeka Božović, direktorka komunikacija u Sekopaku, ovlašćenom operateru za ambalažni otpad u Srbiji. "U Ju Es Stilu (U.S. Steel), u mnogim čeličanama koje pretapaju razne vrste metala i te kako je zaživela reciklaža metala. Međutim, kada imate limenku od čelika ili aluminijuma, šteta je da se taj 100% čisti materijal ne reciklira u postrojenjima koja vam daju isti takav materijal i koja ne služe pretapanju materijala", rekla je Božovićeva.
Ona je rekla da reciklaža metalne ambalaže na način na koji bi se očuvala njena svojstva nije ekonomski do kraja isplativa u Srbiji zbog čega se takva ambalaža izvozi i reciklira u inostranstvu. "Svi sakupljači, bilo privatni ili komunalni, koji dolaze u posed aluminijumske ili čelične ambalaže, uglavnom preko svojih partnera ili samostalno te količne izvoze van Srbije i recikliraju ih u postrojenjima najčešće u Evropi", dodala je ona.
Rebeka Božović je ocenila da će se, kako se bude povećavao priliv metalne ambalaže i razvijalo prikupljanje te ambalaže u skladu sa nacionalnim ciljevima na tom planu, stvoriti uslovi da se domaće i strane firme zainteresuju za ulaganja u takva postrojenja u Srbiji.
Prema podacima kojima raspolaže Sekopak, udeo čelične ambalaže koja se koristi za pakovanje proizvoda ili se uvozi u vidu upakovanih proizvoda je 63% u metalnoj ambalaži u Srbiji, u odnosu na aluminijumsku ambalažu. Božovićeva je navela da takav odnos čelične i aluminijusmke ambalaže posebno zanimljiv, jer se do sada verovalo da je aluminijumska ambalaža mnogo zastupljenija od čelične na tržištu.
"Sada smo utvrdili da taj odnos, za koji smo mi smatrali da ide u korist aluminijumske ambalaže od čak preko 70%, u suštini nije takav već ide u obrnutom smeru, odnosno da čelične ambalaže ima preko 60% u odnosu na aluminijumsku", rekla je ona.
Božovićeva je navela da se slika promenila, pošto je i prehrambena industrija koja koristi čelične konzerve za hranu počela da aktivnije dostavlja podatke, dok je to do sada činila industrija bezkoholnih i alkoholnih pića, koja plasira svoje proizvode u aluminijumskoj ambalaži.
U Srbiji za sada podaci o količini reciklirane čelične ambalaže ne daju pravu sliku, pošto su za 2010. i 2011. postavljeni opšti ciljevi u recikliranju otpada, a ne po vrstama materijala, rečeno je EurAktivu u Sekopaku. Prema podacima kojima Sekopak raspolaže, potencijal za reciklažu čelične ambalaže u Srbiji se procenjuje na oko 500 tona mesečno, odnosno oko 6.000 tona godišnje.
U Izveštaju o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u Srbiji u 2010, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u Srbiji je prošle godine na tržište plasirano oko 430.000 tona ambalaže, a udeo čelične ambalaže je bio između 16.000 i 17.000 tona ili 3,6%. Čelična ambalaža se najviše koristi za pakovanje prehrambenih proizvoda i u manjoj meri kao ambalaža za pića.
Božovićeva je navela da svako ko plasira prozivode široke postrošnje na tržište Srbije ima obavezu da ove godine 10% te amablaže po težini sakupi i reciklira. Ona je izrazila i očekivanje da će za pet do 10 godina biti u potpunosti uspostavljen nacionalni sistem za primarnu selekciju, u čijem uspostavljanju učestvuje i Sekopak.
Background U Srbiji je kao naciopnalni cilj u 2011. u upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom postavljeno da se ove godine ponovo iskoristi 10% materijala, a reciklira 8%. Za 2014. ti ciljevi su u ponovnom iskorišćenju 30% a u reciklaži 25%.
Prema ciljevima utvrđenim za određene vrste materijala, naredne godine bi trebalo da se reciklira 9,5% metalne ambalaže, 2013. 13,5%, a 2014% 18,5%.
Prema procenama, svaka tona reciklirane čelične ambalaže umanji količinu čvrstog otpada za 1.28 tonu, uštedi 40% vode i 85% potrebne energije za proizvodnju nove čelične ambalaže. Reciklaža čeličnih limenki umanjuje izduvne gasove za oko 86% i zagadenje voda za 76% .
Procenjuje se da je za razgradnju jedne konzerve od aluminijuma potrebno 500 godina i da bi se njeno preradom uštedelo između 90 i 95% energije koja bi se upotrebila za proizvodnju iz prirodnih sirovina.
Centralna Evropa zaostaje u recikliranju čelične ambalaže
Članice EU iz centralne Evrope zaostaju za drugim članicama u recikliranju čelične ambalaže i u tome leži neiskorišćeni potencijal, ocenjeno je na skupu o čeličnoj ambalaži koji je krajem septembra održan u Košicama, u Slovačkoj.
Stopa reciklirane čelične ambalaže u zemljama centralne Evrope je i dalje relativno niska u poređenju sa drugim članicama EU. Slovačka je u 2009. dostigla prosek EU koji je, prema podacima udruženja proizvođača čelika u Evropi, iznosio 72%. U Mađarskoj se reciklira 70% čelične ambalaže, dok Poljska i Češka znatno zaostaju za tim zemljama sa 48% i 47% reciklirane čelične ambalaže.
Među zemljama EU u vrhu su po reciklaži čelične ambalaže Belgija sa stopom od 98%, Nemačka (92%) i Holandija (87%).
Stručnjaci i predstavnici metalurških kompanija su na skupu u Košicama, prvom takvom skupu u centralnoj Evropi, istakli da proizvodi od čelika mogu da se neograničeno recikliraju. Čelik je, kao leguru sa magnetnim osobinama, lako odvojiti od ostalog otpada i ne utiče na kvalitet ili ukus hrane i pića, ukazali su stručnjaci.
Direktor Udruženja evropskih proizvođača čelika za ambalažu (APEAL) Filip Bisere (Philip Buisseret) rekao je da je čelik koji se koristi za ambalažu materijal koji se najviše reciklira.
U EU je 2009. u proseku reciklirano 72% čelične ambalaže, prema podacima APEAL-a, dok su drugi materijali za ambalažu znatno manje prerađivani. Reciklirano je 67% staklene amblaže, 64% aluminijumskih konzervi za napitke, 34% kartonske ambalaže za piće i 30% plastične ambalaže.
Prema podacima APEAL-a čiji su članovi Arselor Mital (Arcelor Mittal), Tata stil (Tata Steel), Tisen Krup (Thyssen Krupp) i Ju Es Stil Košice (U.S. Steel Kosice), u 2010. šest kompanija koje se bave proizvodnjom čelične ambalaže u EU proizvelo je 4.856.000 tona čelika za ambalažu.
U direktivi EU iz 2004. godine postavljen je cilj da se reciklira 50% metalnog otpada, a cilj APEAL-a je da se do 2020. u EU reciklira 80% čelične ambalaže. Ta organizacija namerava i da do tada potpuno ukine praksu odlaganja čelične ambalaže na deponije.
Tokom rasprave učesnici su se složili da je postavljanje ciljeva na nivou EU i usvajanje nephodnih zakona važno, ali da je presudno da se građani motivišu da vraćaju metalni otpad.
Na konferenciji u Košicama, održanoj 21. septembra, okupili su se predstavnici čeličana, potrošača i nacionalnih i lokalnih vlasti. Skup pod nazivom "Čelična ambalaža: zelena rešenja u centralnoj Evropi" organizovan je kako bi se ukazalo na značaj prerade čelične ambalaže za očuvanje životne sredine i održivi razvoj, preneo je slovački EurAktiv.
Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
