Poljoprivredno zemljište na Kosovu zagađeno je teškim metalima koji mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi, pokazalo je preliminarno istraživanje evropskog projekta Dalja podrška korišćenju zemljišta (EULUP). Zbog toga je potrebno bez odlaganja sprovesti detaljna, statistički zasnovana istraživanja da bi se utvrdili i otklonili uzroci zagađenja, ali i ispitati uzorke hrane da bi se utvrdilo da li je bezbedna za korišćenje. U nacrtu izveštaja u koji je EurAktiv imao uvid navodi se da na Kosovu do sada nisu rađena opsežna istraživanja zagađenosti tla, iako su postojale naznake da problem zagađenja postoji, zbog čega je i urađeno ovo preliminarno istraživanje.

Poljoprivredno zemljište na Kosovu zagađeno je teškim metalima, pre svega hromom, niklom, olovom i arsenikom. Teški metali kroz poljoprivrednu proizvodnju ulaze u lanac ishrane i mogu ozbiljno da naruše zdravlje ljudi, tako da je potrebno hitno sprovesti dodatna detaljna istraživanja, otkriti uzroke zagađenja i otkloniti ih.

"Bez detaljnih istraživanja špekulacije će nadjačati znanje. Nema prostora za špekulacije u slučajevima kada je pitanju zdravlje ljudi, životinja i životna sredina", navodi se u izveštaju projekta Dalja podrška korišćenju zemljišta (EULUP). Trajna izloženost povećanim koncentracijama teških metala može da izazove genetske promene, bolesti nervnog sistema, rak i neplodnost, istakli su autori izveštaja.

Istraživanje nije sprovedeno na celoj teritoriji Kosova već na četvrtini poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je veći broj uzoraka uziman na područjima za koje je postojala sumnja da su zagađena. Zbog toga se, kako se navodi u izveštaju, rezultati istraživanja ne mogu primeniti na celo Kosovo, ali je izvesno da je poljoprivredno zemljište zagađeno i da su potrebne hitne mere.

Jedna od mera je analiza uzoraka prehrambenih proizvoda budući da je reč o zagađivačima koji mogu da imaju negativne posledice na zdravlje, čak i da dovedu do smrtnog ishoda. "Da bi se sprečila špekulacija i socijalni nemiri među stanovništvom, to je nephodno bez odlaganja proveriti i potkrepiti naučnim istraživanjima", navodi se u nacrtu izveštaja.

Ističe se, međutim, da će taj korak iziskivati posebnu pažnju i poverljivost jer bi kao posledica mogla biti ugrožena egzistencija mnogih poljoprivrednika.

Izveštaj je dotakao i problem poljoprivredne proizvodnje na Kosovu, koja se često odvija na malim parcelama, pri čemu se površina poljoprivrednog zemljišta se dodatno smanjuje zbog industrije i urbanizacije, što narušava ekonomičnu proizvodnju. Navodi se podatak da oko 95% poljoprivrednih površina, koje iznose ukupno 5.770 kilometara kvadratnih, obrađuju mali proizvođači.

Preporučuje se takođe da se u okviru daljih istraživanja uključe i parametri polodnosti tla, što će omogućiti da se utvrdi koja poljoprivredna područja su posebno plodna i zaslužuju posebnu zaštitu od zagađenja.

Dodatna istraživanja moraju biti dobro statistički zasnovana i omogućiti utvrđivanje različitih izvora zagađenja.

Iz rezultata se može zaključiti da uzrok leži u samoj strukturi tla, ali da je ljudska aktivnost poput eksploatacije rudnih bogatstava bez primene najviših standarda, kao i industrija, osetno povećala razmere problema.

Problem je i zagađenost reka, zbog izlivanja industrijskih voda, ali i kanalizacije, ističe se u tekstu, u kojem se navodi da je samo 50% stanovništva priključeno na kanalizaciju i da se ne primenjuju najbolji standardi poslovanja u industriji.

Veliki izvor zagađenja je i rudarstvo, navodi se u izveštaju, uz podatak da je 97% potrošene energije zasnovano na lignitu i da će, zbog obilnih rezervi, ta ruda ostati značajan izvor energije i u budućnosti. U prošlosti je na Kosovu razvijana pre svega teška industrija, bez ekoloških razmatranja. U rudarstvu su pre svega ekspolatisane rude hroma, nikla, bakra, olova i kalaja, a to ce ostati značajna ekonomska aktivnost na Kosovu i u narednim decenijama.

Teški metal hrom je, kako se čini, sveprisutan na Kosovu buući da su koncentracije veće od dozvoljenih pronađene u više od 70% uzoraka, a može se očekivati da će se slika dodatno pogoršati u detaljnom istraživanju.Izvor je, kako se navodi, verovatno u sastavu tla, ali je ljudska aktivnost kroz rudarstvo sigurno odigrala ključnu ulogu u širenju hroma. Prema navodima medija, još jedan rudnik hroma je 2011. otvoren u regionu Rahovice, navodi se u izveštaju.

Dosta je prisutan i nikl, najčešće u kombinaciji sa hromom.

Prema rezultatima istraživanja, najveća zagađenost olovom je u regionu oko Kosovske Mitrovice.

U Kosovskoj Mitrovici postoji veliki problem i kadmijuma, što je verovatno povezano sa ranijom proizvodnjom baterija, a jedno od objašnjenja za prisustvo kadmijuma moglo bi d bude i korišćenje mulja od otpadnih boda kao đubriva.

Izveštajem su obuhvaćeni i drugi teški metali kao i drugi izvori zagađenja.

Izveštaj još nije zvanično objavljen, ali je nacrt procureo u prištinske medije i izazvao burne reakcije zvaničnika, dok su u EULUP-u ocenili da su informacije u medijima "naduvane".

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Pred Kosovom izazovi i pored napretka
  
• 

  Vesti

  : Ekolozi u EU protiv elektrane Kosovo C