Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka zatvara sve nuklearne centrale do 2022.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka će zatvoriti sve nuklearne reaktore do 2022. godine, odlučeno je 30. maja na sastanku vladajućih stranaka u Nemačkoj. Nakon nuklearne nesreće u Japanu izazvane razornim zemljotresom, Evropska unija se priprema za testove izdržljivosti nuklearnih centrala od 1. juna, a lideri osam najrazvijenijih zemalja u svetu (G8) pozivaju na strožu primenu međunarodnih propisa o nuklearnoj bezbednosti.
Članice vladajuće koalicije u Nemačkoj, koju predvodi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, donele su 30. maja odluku da se u Nemačkoj do 2022. godine zatvore svi reaktori, što predstavlja drastičan zaokret u politici u toj oblasti.
Prema dogovoru koalicionih partnera, osam najstarijih od ukupno 17 nuklearnih reaktora na teritoriji Nemačke trebalo bi da ostane zauvek zatvoreno. Sedam je već privremeno zatvoreno u martu, neposredno nakon zemljotresa i cunamija koji su pogodili Japan, dok je jedan "pod katancem" već godinama.
Još šest reaktora će biti zatvoreno do 2021. godine, a preostala tri reaktora, poslednja sagrađena u Nemačkoj, ostaće otvorena godinu dana duže, do 2022. kako se ne bi omelo snabdevanje električnom energijom, rekao je nemački ministar za životnu sredinu Norbert Retigen (Roettigen) nakon razgovora lidera koalicije desnog centra.
Neki političari su želeli da ostave mogućnost da dogovor bude revidiran u budućnosti. Slobodne demokrate (FDP) nisu bile za striktno utvrđivanje datuma već za okvirni plan zatvaranja, s mogućnošću ponovne upotrebe jednog od sedam najstarijih nuklearnih reaktora ukoliko to bude neophodno.
Odluku koalicije koju čine CDU, njena sestrinska partija u Bavarskoj Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i mlađi partner u koalciji, Slobodne demokrate (FDP), još treba da odobri parlament. Lideri opozicionih socijal-demokrata i Zelenih prisustvovali su na delovima sastanka, kako bi se obezbedio širi konsenzus.
Odluci bi mogle da se protive RWE, E.ON, Vatenfal (Vattenfall) i EnBW, kompanije koje vode 17 nuklearnih elektrana, prvenstveno zbog planova da se zadrži sporni porez na šipke za nuklearno gorivo. Izvršni direktor najveće nemačke kompanije za proizvođu energije RWE Jirgen Grosman (Juergen Grossmann), zalagao se da nuklearne elektrane ostanu duže otvorene. On je upozorio da bi naglo zatvaranje moglo skupo da košta energetsku industriju i da ugrozi osnovu nemačke industrije.
Background Zemljotres i cunami koji su 11. marta pogodili severoistok Japana oštetili su nuklearnu centralu Fukušima 1, udaljenu oko 270 kilometara od Tokija. U reaktorima tog postrojenja desile su se eksplozije uprkos pokušajima hlađenja i sprečavanja topljenja nuklearnog jezgra.
Lideri EU su 25. maja postigli dogovor da se u oblasti nuklearne bezbednosti uvedu najviši standardi, a izdržljivost nukelarnih centrala testira.
U Evropi postoje 143 nuklearne centrale, još šest je u izgradnji, a u planu je izgradnja 15 centrala.
Merkelova je u martu odustala od nepopularne odluke o produžetku rada starih nuklearnih elektrana u Nemačkoj, donete samo nekoliko meseci ranije. Do tada, Nemačka je 23% svoje potrošnje energije obezbeđivala iz nuklearnih elektrana.
Testiranje nuklearnih centrala u EU od 1. juna
Od 1. juna 2011. godine sve 143 nuklearne elektrane u EU će biti proverene prema jedinstvenim kriterijumima koje je utvrdila Evropska komisija. Provere će se za sada odnositi na otpornost na prirodne pretnje, poput zemljotresa, ali ne i na bezbednosne pretnje, kao što su teroristički napadi.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) je rekao da je zadovoljan postignutim dogovorom predstvanika država u okviru mreže evropskih agencija za nuklearnu bezbednost (ENSREG), iako je ranije najavljivao da neće podržati nepotpuno rešenje. Etinger se složio da se najkontroverzniji deo testova izdržljivosti odloži za kasnije, bez utvrđivanja krajnjeg roka.
Neke članice EU insistiraju na tome da su tehnička sigurnost i bezbednost nuklearnih elektrana zapravo dva odvojena pitanja. Termin "tehnička sigurnost" odnosi se na opasnost od prirodnih nepogoda, a "bezbednost" na različite terorističke napade, uključujući i sajber napad na softverske programe u nuklearnoj elektrani. Nekoliko zemalja insistiralo je na tome da Evropska komisija nema nadležnost u pitanjima bezbednosti.
Na osnovu dogovora, provere nuklearnih elektrana će se odvijati u tri faze. Najveću novinu predstavlja to što će u kontroli učestvovati sedam međunarodno priznatih stručnjaka iz različitih zemalja.
U okviru provere biće neophodno popuniti upitnike i pripremiti studije i planove, a državne agencije će pripremiti nacionalne izveštaje kako bi se proverila verodostojnosti odgovora dostavljenih iz nuklearnih elektrana. Te mere ne predstavljaju novinu, s obzirom da su u različitim oblicima bile primenjene i ranije.
Evropska komisija pregovara i sa državama koje nisu claniče EU, ali su u njenoj neposrednoj blizini, o testovima izdržljivosti nuklearnih elektrana. Ovi pregovori se prvenstveno vode sa Švajcarskom, Rusijom, Ukrajinom i Jermenijom.
Grupa 8 poziva na primenu strogih pravila
Lideri grupe osam najrazvijenijih zemalja, Grupe 8 (G8), ocenili su da su potreba stroža međunarodna pravila o nuklearnoj bezbednosti, izjavio je 26. maja predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) na samitu G8 u Dovilu. "Svi želimo da dostignemo veoma visok standard u propisima o nuklearnoj bezbednosti, koji će biti primenjivani u svim zemljama koje su uključene u proizvodnju nuklearne energije za civilne potrebe i koji će pitanje bezbednost podići na najviši nivo do sada", rekao je Srakozi novinarima na samitu koji je prošle nedelje održan u Dovilu, na severu Francuske.
Sarkozi je rekao da ne postoji alternativa nuklearnoj energiji i naglasio da se u projektima treba rukovoditi bezbednošću a ne troškovima. Francuska najveći deo električne energije dobija iz nuklearnih elektrana.
Francuski predsednik nije rekao kako bi regulativa mogla biti poboljšana, ali su drugi zvanučnici, uključujuci predsednika Evropske komisije Žozea Manulea Baroza (Jose Barroso), pozvali na reviziju konvencije o nuklearnoj bezbednosti Medunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Saradnik japanskog premijera rekao je da Japan smatra da je potrebno revidirati standarde IAEA i obezbediti tešnju saradnju nacionalnih kontrolnih tela u toj oblasti. Šef kabineta japanskog premijera Tecuro Fukujama je rekao da Japan i IAEA žele da organizuju međunarodnu konferenciju o nukleranoj bezbednosti sledeće godine.
Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je ocenila da je potrebna bolja saradnja svih organizacija za nuklearnu organizaciju u svetu.
Rusija, članica G8 koja poseduje razvijenu nuklearnu industriju, smatra da bezbednosni standardi IAEA treba da postanu obavezujući, kao i da je potrebno ograničiti izgradnju nuklearnih reaktora u trusnim područjima. Zamenik direktora ruske državne nuklearne kompanije Rosatom Nikolaj Spaski rekao je da bi države koje koriste nuklearnu energiju trebalo da budu obavezane međunarodnim propisom da ispuni standarde IAEA za bezbednost. "Danas to definitivno nije slučaj", rekao je on i dodao da bi trebalo uzeti u obzir i odgovornost država da na vreme preduzmu neophodne mere u slučaju krize.
Međutim, diplomate u IAEA kažu da su države članice podeljene oko toga da li međunarodni standardi za nukelarnu bezbednost treba da budu obavezni i da li bi IAEA trebalo poveriti mogućnost da ih primora na primenu tih standarda. Međunarodna agencija za atomsku energiju sada daje samo preporuke o bezbednosti i nacionalne vlasti su te koji su najodgovornije za praćenje pitanja bezbednosti.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
