Prvi put od Drugog svetskog rata u Italiji je prodato više bicikala od automobila, preneli su mediji u toj zemlji. Italijanski dnevni list Republika (La Repubblica) objavio je da je 2011. godine u toj zemlji prodato 1,75 miliona bicikala, što je za 2.000 više od broja registrovanih novih automobila. Povratak bicikala u modu objašnjava se ekonomskom krizom, skokom cene benzina, ali i činjenicom da je vožnja bicikala ponovo postala moderna među Italijanima. Promovisanje bicikla kao prevoznog sredstva u Beogradu za sada je na nivou ideje, budući da u glavnom gradu Srbije ne postoji dovoljan broj biciklističkih staza pa je vožnja centrom gotovo nemoguća zbog gustog saobraćaja.

Prodaja automobila je, s druge strane, u Italiji pala na najniži nivo od 1964. godine. Iako upotreba bicikala ima veliku tradiciju u toj zemlji, na ulicama većih italijanskih gradova i dalje dominiraju zaglušujući zvuci motora, posebno skutera koji su popularni među mladima.

Prodajom rekordnih 1,75 miliona bicikala prošle godine zabeležen je rast prodaje od 10% u odnosu na 2010. godinu, dok je broj novih registrovanih automobila za 20% manji u odnosu na istu godinu.

Italijanski predsednik Đorđo Napolitano (Giorgio) povodom konferencije u Ređo Emiliji 5. i 6. oktobra na kojoj će biti promovisana upotreba bicikala u gradovima kao prevoznog sredstva, pozvao je lokalne vlasti da uhvate "priključak" sa ostalim evropskim zemljama i učine vožnju gradskim ulicama dostupnijom.

Italija je inače na prvom mestu po broju automobila i gustini saobraćaja među evropskim državama.

Konferencija se održava u Ređo Emiliji zbog toga što je to grad koji je najotvoreniji za bicikliste od svih gradova u Italiji, prenosi britanski sajt Road (road.cc) koji se bavi biciklizmom.

Jeftini automobil "fijat 500" bio je glavno obeležje posleratnog industrijskog razvoja Italija, jer je to vozilo važilo za simbol zemlje i mogle su da ga priušte i porodice sa najnižim primanjima. Postepeno, italijanska privreda uhvatila je veliki zamah, da bi 1987. godine njena veličina premašila privrednu snagu Velike Britanije.

Poslednjih godina Italija je zapala u ekonomsku krizu, zbog čega je 2011. godine došlo i do promene vlasti. Sada nova vlada sa premijerom Marijom Montijem (Mario) na čelu mora da sprovodi oštre mere štednje, kako bi se oporavila privreda.

List Republika podseća da je rapidni skok cena benzina još jedan od razloga za Italijane da pređu na ekološki prihvatljiv načine prevoza u gradovima.

Predsednik Napolitano je rekao da od predstojeće konferencije očekuje da promoviše mere koje će "značajno unaprediti kvalitet života svih u velikim italijanskim gradovima".

Očekuje se da će na konferenciji učestvovati nekoliko hiljada ljudi, među kojima će biti i predstavnici Biciklističkog saveza Italije. Akciju je podržalo udruženje lokalnih italijanskih opština Anči (Anci), italijansko udruženje ljubitelja bicikala Fiab i udruženje za zaštitu životne sredine Lega Ambiente.

Italijanske vlasti aktivno promovišu korišćenje bicikala. Ređo Emilija nije jedini italijanski grad koji je prihvatio bicikliste. I drugi gradovi u toj državi imaju staze za bicikliste. Ako se napravi poređenje sa Engleskom, skoro svi italijanski gradovi imaju daleko bolju infrastrukturu za bicikliste.

Pad prodaje automobila

Sajt Autonjuz (autonews.com), koji objavljuje vesti iz automobilske industrije, navodi da je u 2012. godini zabeležen pad prodaje novih automobila u većini evropskih država. U septembru je Španiji pad na godišnjem nivou iznosio 37%, u Italiji 25,7%, dok je u Francuskoj pad prodaje bio 18%.

Pad prodaje uticao je da većina evropskih proizvođača automobila, među kojima su Reno (Renault), Sitroen (Citroen), Pežo (Peugeot) i Folksvagen (Volkswagen), modifikuju svoje prvobitne procene prodaje i smanje očekivanja za naredni period.

Evropska biciklistička federacija (EFC) stimuliše lokalne vlasti u većim gradovima u Evropi da prave biciklističke staze i uvode bicikle na iznajmljivanje, jer se time smanjuje zagađenost vazduha i rasterećuje saobraćaj. Na sajtu te organizacije postoji spisak evropskih gradova koji su svojom infrastrukturom otvoreni za bicikliste. Na toj listi prednjače gradovi iz Danske i Nemačke.

To udruženje svake godine organizuje seriju konferencija s ciljem promovisanje vožnje bicikala u gradovima. Konferencije "Velo-siti" (Velo-City) nisu vezane samo za gradove u Evropi, a naredna takva konferencija biće održana od 11. do 14. juna  2013. u Beču.

U Beogradu je planovima gradskog sekretarijata za saobraćaj bilo predviđeno da se do 2021. godine izgadi mreža biciklističkih staza dužine 130 kilometara. Mreža bi povezivala centar grada sa Dorćolom, Mirijevom, Zvezdarom, Voždovcem i Banjicom, zatim sa Medakovićem jedan i dva sa Novim Beogradom i Zemunom.

Zbog nedostatka novca za sada se odustalo od realizacije te ideje, tako da trenutno u glavnom gradu Srbije ima oko 60 kilometara staza, uglavnom u Novom Beogradu.

Prilikom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti u Beogradu šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je rekao da je Beograd jedan od retkih gradovima u kojima je do sada radio, a da u njemu ne postoje uslovi da biciklom ide na posao, što je inače rado činio tokom službe u drugim zemljama.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nemci i dalje kupuju automobile velike snage
  
• 

  Vesti

  : Najmanje prodatih automobila u EU od 1998.
  
• 

  Vesti

  : Bolonja pobednik Evropske nedelje mobilnosti