Evropska unija reciklira samo 25% komunalnog otpada, što je daleko manje nego što je obećala da će uraditi na putu ka ekonomiji koja efikasno koristi resurse, pokazuje najnovije istraživanje evropskog ogranka Prijatelja Zemlje. Komunalni otpad u EU se najmanje reciklira u Bugarskoj, koja ga uopšte ne reciklira, i Rumuniji, gde na deponijama završava 99% a u reciklaži samo 1% otpada. Najviše u EU reciklira Nemačka - 45% komunalnog otpada.

Direktivom o otpadu u EU iz 2008. godine predviđeno je da se u Uniji do 2020. godine reciklira najmanje 50% kućnog smeća i da Evropa postane "društvo koje reciklira".

Ekološka mreža Prijatelji Zemlje Evropa navodi da oko 60% komunalnog otpada u EU završi na deponijama ili u pećima za spaljivanje, što doprinosi povećanju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte u atmosferu, kao i sve većem ruženju zemljišta.

Evropljani se posebno rasipaju sa iskorišćenim tekstilom i 75% od 5,8 miliona tona tekstila koji se svake godine baci završi na deponijama ili se spaljuje, pokazao je izveštaj ekologa.

"Evropa je još zaglavljena u sistemu gde vredni materijali, od kojih se mnogi proizvode uz visoku ekološku i socijalnu cenu, završavaju na đubrištima ili u pećima za spaljivanje", rekla je za Euractiv.com Ariadna Rodrigo koja se u Prijateljima Zemlje Evropa bori za efikasno korišćenje resursa.

Ekolozi pozivaju EU da pooštri regulativu o upotrebi deponija i spaljivanju otpada i da postavi više ciljeve za recikliranje.

"Ciljevi u reciklaži predstavljaju dobar početak", istakla je Rodrigo dodajući da "ponovno korišćenje proizvoda i materijala i, na prvom mestu, sprečavanje nastajanja otpada neće postati norma ako EU prethodno ne postavi ciljeve".

U EU Bugarska ne reciklira ni delić komunalnog otpada, Rumunija reciklira samo procenat a Nemačka najviše, 45%. Ipak, gledano na nivou celog bloka, u EU se reciklira mnogo više nego u zemljama van Unije, uključujući u zemljama kandidatima. Tako u Turskoj na deponijama završi 99% otpada a u Hrvatskoj, koja će u julu postati članica EU, 96%.

Mapa puta za efikasno korišćenje resursa

Evropska komisija je u sklopu strategije rasta "Evropa 2020" sačcinila mapu puta za efikasnije korišćenje resursa u kojoj se naglašavaju opasnosti od prevelike potrošnje i rasipništva. Međutim, Prijatelji Zemlje smatraju da ta mapa puta mora da bude ojačana.

"Mapi puta nedostaju robusna i pouzdana rešenja za smanjenje potrošnje, uključujući kroz održive energetske, trgovinske i investicione politike koje će doprineti da se umanje ukupni efekti Evrope na globalnu prirodnu sredinu", naglašava se u izveštaju evropskog ogranka najveće svetske ekološke mreže.

Čuvari čovekove okoline kritikovali su lidere EU i što stavljaju naglasak na "zelenu" ekonomiju.

"Mapa puta je fokusirana na 'kapital prirode' s obrazloženjem da 'usluge ekosistema' daju prirodnim resursima - zemljištu, vodi, vazduhu, moru, ekonomsku vrednost koja će ih zaštititi od trošenja i zagađenja", navodi se u izveštaju.

Taj ekonomski prilaz, kako se dodaje, nije zamena za propise kojim će se regulisati upravljanje nad korišćenjem i odlaganjem resursa, kao i proizvođačkim procesima u kojima se ne razbacuju resursi.

Evropska komisija planira da na leto objavi prvi set preporuka sa kratkoročnim merama koje treba da budu usvojene za godinu dana. Zatim će 2014. godine Komisija revidirati ciljeve u reciklaži postavljene direktivom o otpadu da bi sredinom 2014. bile date i preporuke na dugi rok.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Protraćena ulaganja u deponije
  
• 

  Vesti

  : Stari laptopovi ekološki isplatljiviji od novih
  
• 

  Vesti

  : Novi propisi EU o elektronskom otpadu
  
• 

  Vesti

  : U upravljanju otpadom u EU najlošija Grčka
  
• 

  Vesti

  : Neiskorišćeno otpadno ulje u Srbiji