Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stari laptopovi ekološki isplatljiviji od novih
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ulaganje u stare laptopove je energetski efikasnije od kupovine novih modela koje proizvođači reklamiraju kao "zelene", odnosno ekološke. Istraživanje nemačkog Eko instituta pokazalo je da u proizvodnji delova za nove uređaje, kao što su laptopovi i noutbukovi, nastaju nove količine jedinjenja od ugljenika. Studija je pokazala da 56% štetnih gasova u informaciono-tehnološkom sektoru nastaje u procesu proizvodnje noutbukova, što je značajno više nego što nastaje u samoj upotrebi uređaja. Time se praktično obesmišljava kupovina novih laptopova ukoliko za tim ne postoji stvarna potreba, jer je njihova ekološka isplativost praktično neutralisana u procesu proizvodnje.
Za proizvodnju jednog noutbuka, uređaja čiji je prosečan upotrebni ciklus pet godina, nastane 214 kilograma ugljen-dioksida, dok se tokom njegove upotrebe za sve te godine emituje još 138 kilograma tog jedinjenja.
To u praksi znači da, ukoliko je novoproizvedeni noutbuk za 10% energetski efikasniji od starog, emisija gasova koja nastane u procesu njegove proizvodnje je tolika da se njegova upotreba, sa stanovišta ekologije, isplati tek posle 41 godine, navodi se u studiji nemačkog instituta. Međutim, ukoliko korisnik uloži samo u obnovu delova, period amortizacije skraćuje se na oko 13 godina.
"Nije svrsishodno sa stanovišta zaštite životne sredine, uzimajući u obzir globalno zagrevanje, kupovati novi noutbuk posle samo nekoliko godina, čak iako bi pretpostavili da je taj novi uređaj proizveden po najsavremenijim ekološkim standardima", navodi se u studiji.
U izveštaju Globalne inicijative za održivost (GeSI), konzorcijuma koji čine vođeće kompanije u informaciono-tehnološkom sektoru (IT), se precizira se da bi emisija ugljen-dioksida u IT sektoru sa 530 miliona tona 2002. godine mogla povećati na 1,43 milijarde tona do 2020. godine.
Evropska unije je već počela da usvaja nacionalnu dugoročnu "zelenu" strategiju za IT sektor, s ciljem da se smanji emisija ugljen-dioksida i očuva energija. Evropska komisija razmatra mogućnost uvođenja sveobuhvatnijih propisa u toj oblasti.
Studija nemačkog Eko instituta takođe je pokazala da potrošači kupuju nove uređaje u proseku na tri godine, iako postojeći mogu i dalje da se koriste ili obnove. To se objašnjava visokom stopom inovativnosti u sektoru IT industrije, ali i padom cena novih uređaja. Zbog svega toga vremenom se znatno smanjuje period korišćenja nekog uređaja.
Istovremeno, novi modeli postaju energetski vrlo efikasni u fazi upotrebe, što takođe deluje podsticajno na kupce da ih kupuju. Međutim, energetska efikasnost uređaja zapravo tek počinje sa njegovom upotrebom, dok je proces proizvodnje taj u kojem se sve to praktično poništava.
Takozvana politika ekološkog dizajna Evropske unije do sada je bila uglavnom usmerena na smanjenje energije u upotrebnoj fazi proizvoda. Autori studije apelovali su na donosioce odluka u Uniji da prilagode propise IT sektoru tako da bude obuhvaćen i proces proizvodnje uređaja.
Oni takođe predlažu mere kojim bi se unapredio životni vek uređaja, kao što su mogućnost zamene pojedinih delova, dizajniranje uređaja pogodnih za reciklažu, dostupnost rezervnih delova, standardizacija komponenti, produženje garantnog perioda i slično.
"Korisnici vrlo cene dugotrajnost baterije u prenosnim uređajima poput noutbukova. Kao rezultat, važnije je preduzimati mere kojima se unapređuje životni vek baterija i unapređuje obnavljanje korišćenih materijala", navode autori izveštaja Eko instituta.
Ističe se takođe da je proizvodnja pojedinih komponenti komplikovan proces koji može da predstavlja rizik po životnu sredinu.
"Kobalt, na primer, uglavnom se vadi iz rudnika u Demokratskoj Republici Kongu pod opasnim uslovima, gde se nepoštuje u dovoljnoj meri bezbednost radnika, posebno dece", navode autori izveštaja. Dodaje se da čak i u tehnološki-razvijenim državama poput Nemačke, ti materijali predstavljaju nepovratan gubitak u industrijskom ciklusu zbog neefikasnosti u reciklažnoj infrastrukturi.
Izvor: euractiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
