Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropa zakonom reguliše ofšor bušotine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija predložila je zakon kojim će se regulisati bezbednost bušotina nafte i gasa na moru (offshore) u EU i sprečiti ekološke katastrofe, poput one u Meksičkom zalivu 2010. godine. Zakonom su previđene mere prevencije, standardi bezbednosti, akcije u slučaju problema sa bezbednošću, kao i stroža kontrola i bolja saradnja na međunarodnom nivou. U Evropi više od 90% proizvodnje nafte i preko 60% proizvodnje gasa dolazi iz "ofšor" produkcije, uglavnom u Severnom i Norveškom moru.
Neke organizacije boraca za očuvanje životne sredine ocenile su da zakon, koji tek treba da dobije "zeleno svetlo" članica EU i Evropskog parlamenta, nije dovoljno oštar. Drugi pak smatraju da bi mogao da doprinese zaštiti arktičkih voda od izlivanja nafte.
Zvaničnici Velike Britanije, koja je vodeći "ofšor" proizvođač u EU, pozdravili su predloženi zakon dodajući da su britanski standardi bezbednosti, zasnovani na decenijama iskustva u zaštiti prirode u Severnom moru, već odlični i da će novi evropski zakon obavezati druge članice EU da ga slede.
"Zakon će osigurati da se najviši standarde bezbednosti, koji su uglavnom već na snazi u nekim članicama, poštuju na svakoj naftnoj i platforimi za gas širom Evrope", istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Otinger.
Otinger je kazao i da su događaji iz poslednjih nekoliko godina ukazali na katastrofalne posledice nezgoda na moru i potrebu strogog režima bezbednosti.
"Novi zakon osiguraće efikasnu i brzu reakciju u slučaju nesreće i umanjiti potencijalnu štetu po prirodu i prihode zajednica u priobalju", istakao je Otinger.
Evropska komisija je preispitala postojeće nacionalne propise o "ofšor" bezbednosti nakon katastrofe u Meksičkom zalivu, kada se posle eksplozije na naftnoj bušotini kompanije BP, u kojoj je poginilo 11 radnika, u more za tri meseca izlilo više od 200 miliona galona nafte.
Krajem januara 2013. godine američki sud je odobrio sporazum prema kojem naftni gigant BP pristaje da prizna krivicu za ubistvo bez predumišljaja i druge optužbe i isplati četiri milijarde dolara zbog nesreće na naftnoj platformi. BP bi mogao da plati i više milijardi dolara kazne za posledice po životnu sredinu u jednoj od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji SAD.
Kako je saopšteno, Komisija želi da garantuje najviše u svetu bezbednosne, zdravstvene i ekološke standarde za "ofšor" bušotine nafte i gasa u EU.
Predloženim zakonom utvrđeni su kriterijumi za izdavanje dozvola za poslovanje i kazne za kršenje standarda bezbednosti uz mogućnost oduzimanja dozvole za rad.
Navodi se da će nadležne vlasti članica EU morati da osiguraju da će dozvole za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u vodama EU dobiti samo kompanije sa dokazanim tehničkim i finansijskim kapacitetima neophodnim da obezbede sigurno "ofšor" poslovanje i zaštitu prirode.
Predviđeno je i učešće javnosti pre početka istraživačkih bušenja u regionima u kojima ih ranije nije bilo.
Kompanije koje na moru vade naftu i gas moraće neodložno da utvrde planove za delovanje u slučaju nezgode i da ocene sve potencijalne rizike.
Takođe će enrgetske kompanije biti u potpunosti odgovorne za svaku ekološku štetu načinjenu zaštićenim morskim vrstama i prirodnom staništu.
Kada je reč o ekološkoj šteti po morsku vodu, kompanije će biti odgovorne za onu nanetu u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, dakle na udaljenosti od oko 370 kilometara od obale.
Važećim zakonodavstvom EU za štetu morskoj vodi odgovornost je ograničena na teritorijalne vode ili oko 22 kilometara od obale.
I, mada će novi propisi važiti samo za EU vode, Komisija je najavila da će sarađivati sa međunarodnim partnerima kako bi promovisali dobre bezbednosne standarde širom sveta.
Reakcije čuvara životne sredine
Članovi grupe Zelenih u Evropskom parlamentu traže od Parlamenta da ne odobri predloženi zakon jer se njime "ne zatvaraju sve rupe u režimima bezbednosti".
"Tim predlogom se takođe ne poziva na moratorijum na bušenja u osteljivim ili ekstremnim uslovima (kao na Arktiku)", istakla je austrijska političarka iz grupe Zelenih Eva Lihtenberger.
Međutim, u Grinpisu, vodećoj nevladinoj organizaciji za očuvanje čovekove okoline u svetu, zadovoljni su predlogom i očekuju da odredbe u zakonu koje se tiču ocene rizika doprinesu otkrivanju beskrupoloznih kompanija.
"Sporazum EU o zakonu o bezbednosti 'ofšor' bušenja će na neki način obezbediti da naftne kompanije dobro razmisle pre nego što se odluče za rizične avanture na Arktiku", istakao je direktor Grinpisa za pitanja klime Joris den Blanken dodajući da "nažalost taj sporazum još ostavlja suviše prostora za 'izvrdavanja' u primeni (zakona)".
Inače, Velika Britanija je među zemljama koje se zalažu da novi zakon bude u formi direktive, odnosno da ga svaka članica EU ugradi u nacionalno zakonodavstvo, umesto da bude propis EU koji će se, kada bude usvojen, automatski primenjivati u svih 27 zemalja EU.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
