Okeani i mora koji zapljuskuju obale Sejšelskih Ostrva i Nemačke su najzdraviji kada je reč o naseljenim područjima, dok je priobalje Sjera Leonea najnezdravije, pokazala je nova sveobuhvatna studija o stanju okeana u svetu. U okviru tog istraživanje grupa naučnika je proučila ekološke, socijalne, ekonomske i druge apsekte mora uz obale zemalja u svetu, i prvi put je ljudski faktor sagledan kao deo morskog ekosistema, a ne samo njegov štetan uticaj. Prema istraživanju, najzdravije područje je oko ostrva Džarvis, malog nenastanjenog ostrva u Pacifičkom okeanu, a slede druga nenaseljena ostrva u tom okeanu. Na začelju liste su zemlje zapadne Afrike. Ukupan prosečni rezultat za okeane i mora u svetu je 60 od 100 poena.

U okviru istraživanja uveden je indeks zdravlja okeana da bi se označilo stanje okeana i mora. Indeks predstavlja zbir od najviše 100 poena, a obuhvata različite aspekte, uključujući ulogu i delatnost ljudi.

Prvo na listi sa 86 od 100 poena je nenaseljeno ostrvo Džarvis u Pacifičkom okeanu koje pripada SAD.

"Očigledno, prisustvo ljudi vrlo negativno utiče na okeane, a broj bodova je u obrnutoj srazmeri sa naseljenošću obale", navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni 15. avgusta u naučnom časopisu Nejčer (Nature). Gotovo polovina svetske populacije živi u priobalju.

Zemlje u razvoju u zapadnoj Africi, na Bliskom istoku i centralnoj Americi lošije stoje u odnosu na najbogatije zemlje na severu Evrope, Kanadu, Australiju i Japan. Ima i nekoliko izuzetaka, poput Poljske i Singapura koji su u donjem delu liste.

Sejšelska Ostrva su jedina zemlja u razvoju koja je među prvih 12 područja na listi. Ta zemlje sa Nemačkom deli 4. mestu sa 73 poena. Iza njih sledi Francuska Polinezija sa 72 poena.

Rusija ima 67 poena, Francuska 66, SAD 63 poena (26. mesto), a Velika Britanija 62 od 100 poena, preneo je portal Vonderlast (www. wanderlust.co.uk).

Kanada i Holandija su na 7. mestu sa 70 poena, ali taj rezultat su ostvarile na osnovu različitih kriterijuma: Kanada ima više poeana kada je reč o čistoći vode, hrani i turizmu, a Holandija kada je reč o zastiti priobalja.

Jedanaest afričkih zemalja nalazi se na začelju liste sa između 42 i 36 poena, a najlošije je rangiran Sjera Leone sa 36 poena.

Samo 10 zemalja je imalo više od 70 poena, a na te zemlje otpada 5% ispitanog područja. Gotovo jedna trećina ili 50 zemalja na listi je imalo ispod 50 poena.

Listu su sastavli američki i kanadski istraživači koji su proučili 171 ekskluzivnu ekonomsku zonu u okeanima. Te zone se protežu i do 200 nautičkih milja od obala i u nadležnosti su zemalja koje izlaze na more. Zone predstavljaju 40% svetskih okeana, a ključne su za te zemlje kao ribolovni i turistički resurs i izvor radnih mesta.

Istraživači su proučavali 10 oblasti, uključujući more kao izvor hrane, kvalitet vode, ribolovni potencijal, sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida iz atmosfere, turizam i biodiverzitet, ali i esteski doživljaj. Prema toj studiji, prosečan indeks zdravlja okeana je 60, što "pruža značajan prostor za poboljšanja", smatraju autori studije.

U istraživanju je učestvovalo 30 naučnika koji su dve godine prikupljali podatke iz više izvora, uključujući UN i satelistke podatke o temperaturi okeana, površini leda i UV zračenju od američkih nadležnih vlasti.

Ranija istraživanja o morskom ekosistemu bila su uglavnom usmerena na štetu koju ljudi nanose prirodi, poput zagađivanja voda ili istrebljenja vrsta. U okvru ovog istraživanja bodovani su načini na koje okean koristi ljudima, iako mogu biti štetni kada se sagledava drugi aspektu. Tako, razvijena privreda u priobalju može da umanji rezultat regiona u pogledu kvaliteta vode, ali zato povećava ukupan rezultat.

Jedan od istraživača Bendžamin Halpern (Benjamin) sa Univerziteta u Kaliforniji rekao je za AFP da je to prvi put da se direktno porede i kombinuju vrlo različiti aspekti - ekološki, socijalni, ekonomski, politički - koji definišu stanje okeana.

"To je dobro sredstvo da se vidi gde smo sada i kuda idemo", rekao je on.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Reforma sektora ribarstva u EU
  
• 

  Vesti

  : Evropska mora se brzo menjaju zbog globalnog zagrevanja
  
• 

  Vesti

  : Najčistije more na plažama Kipra i Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Kršenje propisa na bugarskim plažama