Životinje i biljke donete u Evropu iz drugih delova sveta su veća opasnost po zdravlje i okolinu nego što se očekivalo i predstavljaju trošak od minimum 12 milijardi evra godišnje, navedeno je u studiji Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Kako prenosi Euractiv.com Više od 10.000 neevropskih vrsta nastanilo se u Evropi, počev od azijskih tigrastih komaraca pa do severnoameričke ambrozije, a najmanje 1.500 vrsta je opasno, navodi se u studiji. EEA traži bolji sistem nadzora vrsta koje ulaze u EU i razdvajanje štetnih od korisnih.

"U mnogim delovima Evrope ekosistemi su oslabljeni zbog zagađenja, klimatskih promena i fragmentacije staništa. Naseljavanje stranih vrsta predstavlja rastući pritisak na svet prirode koji je veoma teško povratiti" izjavila je Žaklina Mekglejd, šef Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Unete vrste koje se igrom slučaja namnože u Evropi, uključujući papagaje iz Afrike ili vodene zumbule iz Amazona, koštaju Evropu 12 milijardi godišnje, prema studiji.

"Ovaj broj je potcenjen", rekao je Pjero Djenovezi, vodeći autor u italijanskom Institutu za istraživanje i zaštitu životne sredine, i dodao da je izostavljen uticaj mnogih vrsta, poput "algi ubica" iz Mediterana.

"Problem je kulminirao u poslednjih 100 godina", rekao je on. Po njegovom mišljenju, Evropa je imala većinu podataka, ali problem se pogoršavao širom sveta. Uz to, sve više putovanja, klimatskih promena i razvijenija trgovina su verovatno pogoršali invaziju ovih vrsta.

"Invazivne vrste predstavljaju veči rizik nego što se smatralo po biološku raznovrsnost, ljudsko zdravlje i privrede" navodi EEA.

Evropska agencija za životnu sredinu skreće pažnju na potrebu za boljim sprečavanjem upliva neželjenih vrsta na tlo Evrope i boljim sistemom ranog upozorenja da bi se odvojile korisne vrste od štetnih, jer mnoge unete vrste, poput krompira iz Južne Amerike, donose ogromne koristi.

Naleti tigrastih komaraca

Među "osvajačima" Evrope je i tigrasti komarac, domorodac Azije, koji je bio prenosnik denga groznice i koji je bio povezan sa izbijanjem čikungunja virusa u Italiji 2007. godine. A klimatske promene su označavale da će se virus vrlo verovatno raširiti.

Ambrozija, poreklom iz Severne Amerike, koja se širi ka severu Evrope putem tople klime, takođe je uzročnik zdravstvenih tegoba budući da 10-20% pacijenata sa polenskom alergijom imaju problem sa ambrozijom.

Štetne vrste su prisutne već dug period vremena. Plinije Veliki je napisao 77. godine p.n.e. da su rimski vojnici bili raspoređeni na Balearskim ostrvima u Mediteranu u pokušaju da se otarase invazije zečeva donetih sa kopna, dok su sa druge strane evropski zečevi činili štetu šireći se po australijskom kopnu.

Mnoge strane štetne vrste unete su svesno, ali pobegle ili se brzo raširile - kao kune iz Severne Amerike ili ukrasna biljka rododendron iz Azije.

Druge su došle sticajem okolnosti, poput zebrastih dagnji zakačenih za brodove iz Crnog mora u 19. veku koje su začepile cevi za unos vode u elektranama i fabrikama.
Britanija je u kampanji od 5 miliona evra iskorenila barskog dabra, velikog glodara iz Severne Amerike čije jazbine mogu da ugroze rečne obale. U Italiji, namnožavanje dabrova nanese štetu od 12 miliona evra godišnje.

Studija je takođe pozvala na bolju procenu vrsta koje brzo rastu pre nego što se iskoriste kao usevi za biogorivo - kao što je japanski korov koji može da naraste 30 cm dnevno i da ugrozi biljke koje sporije rastu tako što im zablokira sunčevu svetlost.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Povoljni uslovi za tigraste komarce u Evropi