Širom Evrope, posebno u Danskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, gradi se sve više biciklističkih autoputeva koji ne samo da su dobri sa stanovišta saobraćajnih gužvi i zagađenja, već i za zdravlje ljudi, čime se umanjuju troškovi lečenja. Kopenhagen će ovog meseca dobiti 29. autoput za bicikliste, Berlin ih ima 12 a Švedska će uskoro imati prvi sa četiri trake. Autoputevi za bicikliste razlikuju se od bicklističkih staza jer imaju sve odlike "pravih" puteva u drumskom saobraćaju.

Biciklistički autoputevi, kako ističu zagovornici biciklizma, treba da premreže celu Evropu i pomognu vladama, naročito u vreme krize, da smanje izdvajanja za zdravstvo.

Projekat biciklističkih autoputeva krenuo je iz predgrađa Kopenhagena, gde je u aprilu prošle godine otvoren prvi koji se pokazao kao pravi hit među građanima. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. biciklistički autoput.

Procenjuje se da mreža biciklističkih autoputeva u ovom trenutku štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje autputeva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i "zeleni" rast za region Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhøj) rekao je za Euractiv.com da su biciklistički autoputevi prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara.

Šta je biciklistički autoput?

Biciklistički autoputevi razlikuju se od biciklističkih staza, prema rečima Gorhoja, jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg.

Biciklisti traže još bolju bezbednost na njihovim autoputevima, dobru signalizaciju i potrebnu opremu u blizini.

Nije zanemaren ni komfor, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume. Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni pa biciklisti mogu da koristeći "zeleni talas" voze 20 kilometara na sat bez čestog menjanja brzine.

"Nastojali smo da izbegnemo raskrsnice. To je, naravno, teško u centru grada ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja", istakao je Gorhoj.

Uspešna priča koja može da bude još uspešnija

Projektanti biciklistickcih autoputeva učinili su sve da podstaknu građane da biciklom prelaze razdaljine veće od pet kilometara i čini se da su uspeli.

Prvi autoput, lansiran pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10%.

Ipak, neki korisnici ukazuju da ima prostora za unapređenja na biciklističkim autoputevima, posebno kod signalizacije i kvaliteta puteva na nekim delovima.

Biciklom do zdravlja

Gorhoj navodi da saobraćajne gužve u Kopenhagenu ne samo da uvećavaju emisiju ugljen dioksida, nego za posledicu imaju i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.

"Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše ... Za to je biciklizam odličan. Bicklisti su zdraviji", istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i manje zagađenje vazduha.

Podrška i to aktivna EU

Polis, mreža evropskih gradova i regiona koji podstiču kretanje, dugo ukazuje da šetnja i biciklizam umanjuju izdavajanja za zdravstvo, doprinoseći i smanjenju zagađenja i gužvi.

U toj mreži kažu da iako se brojnim evropskim politikama priznaje da postoji veza između prevoza i zdravlja, i dalje postoji potreba za novim inicijativama, uključujući institucija Evropske unije, kako bi se što više promovisale zdravstvene koristi aktivnog prevoza.

Menadžerka Polisa Florinda Bosketi (Bosćetti) kaže da se gradovi iz mreže orijentišu na politike usmerene na zaštitu životne sredine i podršku biciklizmu.

"To je dobar znak, posebno u vreme krize. Cena goriva raste i to je sve teže izdržati", rekla je Bosketi.

Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 biciklističkih autoputeva, London se sprema da ih ima isto toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.

Predsednik Udruženja direktora za javno zdravlje u Britaniji Tim Krejford (Crayford) ističe da lokalne vlasti moraju da pređu sa reči na dela kako bi se smanjila gojaznost.

"Potrebne su vidljive investicije u infrastrukturu da bi građani izabrali biciklizam i hodanje kao vrstu prevoza", kaže Krejford.

Istovremeno Bosketi ukazuje da su brojnim gradovima u EU, iako Evropska komisija finansira mnogo biciklističkih projekata, potrebne detaljnije informacije o "gradskoj pokretljivosti" i mogućnostima finansiranja infrastrukture za bicikliste.

"Mogućnosti postoje i možda bi malo više informacija pomoglo nekim članicama EU", rekla je Bosketi.

Nema opravdanja

Florinda Bosketi naglašava da gradovi ne mogu da nađu izgovor da ne promovišu biciklizam, čak ni oni koji su na brdovitom terenu.

"Nekoliko brda ne predstavlja prepreku. Danas postoje različiti tipovi bicikala. Tako bi električni mogli da ohrabre neke da postanu ili ostanu biciklisti", kazala je Bosketi.

Gorhoj kaže je da za uspeh biciklističkih autoputeva u Kopenhagenu delom zaslužna biciklistička tradicija ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan na tom polju.

"U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna ali to nije tako svuda. Međutim, i u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi", zaključio je Gorhoj.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rak pluća svrstao Srbiju među lidere Evrope
  
• 

  Vesti

  : U Evropi se živi zdravo 62 godine
  
• 

  Vesti

  : Zdrava hrana nije dobra za prirodu kao za ljude
  
• 

  Vesti

  : Krenimo u pravom smeru, ali ne automobilima