Srbija je po stopi smrtnosti od različitih bolesti među vodećim zemljama u Evropi, a u grupi je država u kojima se najviše prerano umire od raka dojke, raka jetre i ciroze, pokazuje 13. marta objavljen Izveštaj o zdravlju u Evropi za 2012. godinu Svetske zdravstvene ogrganizacije (SZO). U poređenju sa devedesetim godinama, Evropljani generalno žive duže i zdravije, mada ima velikih razlika između istočnih i zapadnih zemalja. Gotovo polovina Evropljana umre od kardiovaskularnih bolesti, a zatim sledi rak koji "pokosi" 20% ljudi. Glavni faktori rizika po zdravlje Evropljana su duvan i alkohol.

Izveštaj obuhvata 53 zemlje i gotovo 900 miliona ljudi, a teme kojima se bavi su demografski trendovi, očekivana dužina života, smrtnost, faktori rizika, bolesti, socijalne determinante i nejednakosti u zdravlju, kao i zdravstvenim sistemom.Reč je o izveštaju koji SZO objavljuje svake tri godine.

Srbija je po stopi smrtnosti na 11. mestu  od 53 zemlje, a po očekivanoj dužini života na rođenju ispod evropskog proseka.

Srbija je takođe nakon Rusije i bivših sovjetskih republika šesta u Evropi po broju izgubljenih godina života zbog bolesti, invaliditeta ili prerane smrti, sa 24 godine na 100.

U izveštaju se ocenjuje da je stanje u oblasti zdravstva u evropskom regionu vidno unapređeno, ali da i dalje postoje vidne nejednakosti među zemljama.

Žene duže žive

Ističe se da generalno ljudi u Evropi žive duže i zdravije. Očekivana dužina života se produžava i porasla je pet godina od 1980. na 76 u 2010. godini.
Ovakav trend je posledica pada smrtnosti u slučaju određenih bolesti i napora da se ublaže faktori rizika i socijalno- ekonomski uslovi života.

Evropa ima najniže stope smrtnosti dece u svetu, 7,9 na 1.000 živorođenih, što je pad od 54% između 1990. i 2010.Ocenjuje se da će ljudi stariji od 65 činiti više od 25% ukupne populacije do 2050.

Međutim, najveće razlike u očekivanoj dužini života su između muškaraca i žena, između pojedinih zemalja i grupa stanovništva.Na primer, očekivana dužina života za žene u Evropi dostigla je 80 godina u 2010, a za muškarce 72,5 godina. Ovako velike razlike mogu se objasniti životnim stilovima i drugačijim poslovima.

Izveštaj takođe ukazuje na pad u ukupnoj stopi smrtnosti, mada stope značajno variraju. Najviše su na istoku regiona, na najniže u zapadnim zemalja.

Tumor kosi i mlade i stare

U Evropi se najviše umire od nezaraznih bolesti, oko 80% smrtnih slučajeva. Gotovo polovina ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, a zatim sledi rak od kog umre 20% ljudi.

U različitim životnim dobima su različiti uzroci smrti. Uzrok smrti kod dve trećine dece su respiratorne bolesti, a do 15 godine su česti i tumori. Ljudi od 15 do 39 najčešće umiru zbog spoljnih uzroka, što naročito važi za muškarce. Žene u istoj starosnoj grupi najčešće umiru od tumora.

Polovina obolelih muškaraca od raka umre od raka pluća, stomaka i prostate, dok dve trećina žena koje imaju tumor umre od raka dojke, pluća, raka na grliću ili materici.

Rak je smenio sa prvog mesta kardiovaskularne bolesti kao glavni uzrok preranih smrti (mlađih od 65) u 28 od 53 zemlje u regionu. Najveće stope umiranja od raka pluća ljudi mlađih od 65 registrovane su u centralnoj Evropi, a naročito u Mađarskoj, Srbiji i Poljskoj, preko 25 na 100.000 stanovnika.

Smrtnosti majki na porođaju je takođe pala 50% u istom periodu te je stopa smrtnosti 13,3 na 100.000 porođaja u 2010.

I broj umrlih od saobraćajnih nesreća se prepolovio od 1990, naročito onih u kojima je uzrok nesreshe alkoholisano stanje.Stopa samoubistava smanjila se od 24 do 40% u svim delovima Evrope nakon rasta početkom devedesetih.

Zarazne bolesti, iako su ređe u Evropi nego u ostatku sveta, i dalje su razlog za brigu, naročito tuberkuloza, HIV i polno prenosive bolesti. Broj umrlih od side opada, dok je broj umrlih od tuberkuloze u regionu pao 30% između 1990. i 2010. godine.

Moldavija lider u konzumiranju alkohola

Glavni faktori rizika za Evropljane su duvan i alkohol, a procenjuje se da je alkohol uzrok 6,5% svih smrtnih slučajeva u regionu. Procenjuje se takođe da 27% populacije starijih od 15 godina puši.

Srbija se po konzumiranju alkohola nalazi u drugom delu tabele u grupi zemalja čiji građani stariji od 15 godina piju godišnje manje od 10 litara alkohola, dok je apsolutni lider Moldavija sa oko 22 litra pića po glavi stanovnika, a Luksemburg je na drugom sa oko 16 litara.

U Evropi, prema izveštaju, živi 73 miliona migranata od kojih su 52% žene i čine skoro 8% ukupne populacije. Migranti su obično mladi,  nižeg životnog standarda i skloniji razboljevanju. Takođe, imaju manji pristup zdravstvenim uslugama u poređenju sa ostatkom stanovništva.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Evropi se živi zdravo 62 godine
  
• 

  Vesti

  : Zbog pušenja od raka u Evropi oboli 270.000 ljudi
  
• 

  Vesti

  : Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Gojaznost problem i u EU
  
• 

  Vesti

  : Svaki šesti Evropljanin pregojazan