Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više od 50.000 praznih kuća u selima Srbije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U selima Srbije trenutno ima više od 50.000 praznih kuća, dok u 145.000 njih niko ne živi stalno. Istovremeno tri četvrtine sela nema dom kulture ni biblioteku dok je bez osnovne škole 230 od 4.600 sela u Srbiji. Stručnjaci procenjuju da će za deceniju nestati gotovo hiljadu sela i ukazuju na potrebu nove agrarne i socijalne reforme kako bi se sačuvalo selo i poboljšao život na selu. Takođe eksperti upiru prstom u problem neorganizovanog zadrugarstva.
Predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dragan Škorić kazao je na naučnom skupu "Perspektive i razvoj sela", koji se održava 17. i 18. aprila u SANU, da od 4.600 sela u Srbiji čak 73% nema dom kulture ni biblioteku, 400 sela nema nijednu prodavnicu, 2.760 sela nema vrtić a bez pošte je 2.000 sela.
"U 986 sela stanuje manje od 100 žitelja i ona će nestati za jednu deceniju. Najviše zabrinjava činjenica da 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu", naglasio je Škorić.
Prema njegovim rečima, u dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta, iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo u malom broju ruralnih naselja postoje biljne apoteke.
"Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje, najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana", kazao je Škorić.
Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović istakao je da je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma koja bi obuhvatila pravno i tehničko uređenje obradivog zemljišta, uređenje vodotokova, novo organizovanje zemljoradnika, pre svega u zadruge, kao i jačanje seoske samouprave, osiguranje sistemske državne potpore agrarnim naučnim institutcijama i reforma seoskih škola.
On je predložio da Skupština Srbije formira Nacionalni savet za selo i poljoprivredu koji bi davalo stručno mišljenje o zakonskim predlozima koji se odnose na održivi razvoj sela i poljoprivrede, na postojeću strategiju i tekuće mere agrarne politike.
Ističući da su sela u Srbiji zapuštena, predsednik Odbora za selo SANU je na skupu na kojem učestvuju i predstavnici Privredne komore Srbije naglasio da ne treba da se pomirimo sa takvim stanjem i "crnom slikom" srpskog sela.
Predsednik SANU Nikola Hajdin rekao je da je Odbor za selo jedan od najaktivnijih odbora te naučne institucije, podsetivši da je osnovan pre tridesetak godina, a ponovo je oformljen pre dve godine, nakon što je u jednom periodu "utihnuo".
On je naglasio da je krajnje vreme da se o multidisciplinarnim problemima sela progovori argumentovano i kompetentno.
"Srbija raspolaže povoljnim prirodnim i klimatskim uslovima za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje, međutim ti resursi ni izdaleka nisu adekvatno iskorišćeni", naveo je Hajdin dodajući da je došlo vreme kada proizvodnja hrane traži najkvalitetnije kadrove, najmoderniju opremu, vrhunsku tehnologiju i visoke standarde.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić istakao je da budućnost Srbije i njen razvoj, pre svega, leži u poljoprivredi, "kapilarnom razvoju" i jakom obrazovnom sistemu.
Stručnjaci su naveli da naučne institucije treba da se reorganizuju i modernizuju, kao i da pristupe novoj agrarnoj i socijalnoj reformi, jer je dugoročno perspektivnija razvojna strategija sela i poljoprivrede moguća samo u sklopu temeljnih institucionalnih reformi u Srbiji.
Poseban problem, kako je istaknuto, predstavlja neorganizovano zadrugarstvo koje čeka novi zakon od 1996. godine.
Danas je zadrugarstvo u Srbiji na marginama jer postoje samo 2.124 zadruge sa svega 123.000 zadrugara dok u svetu ima 750.000 zadruga sa više od 800 miliona članova.
Izvor: Beta, Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
