Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ucene velikih trgovinskih lanaca ugrožavaju agroindustriju u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Netržišno poslovanje velikih trgovinskih lanaca i njihovo ucenjivanje dobavljača prete da ugroze sektor poljoprivrede i industriju hrane, saopštilo je savetodavno telo EU Evropski ekonomski i socijalni odbor (EESC). Najčešći oblici pritiska su snižavanje maloprodajnih cena bez nekog posebnog razloga, kašnjenja u plaćanju i jako dugi rokovi plaćanja. Međutim, odnos trgovaca i dobavljača karakterističan je najviše po prevaljivanju troškova reklamiranja na dobavljače kao i po retroaktivnom snižavanju cena proizvoda u slučaju da se nisu prodavali kako se to očekivalo. Ovo telo koje okuplja predstavnike civilnog sektora traži od Komisije da reaguje i poveća transparentnost strukture cena i rabata kako bi se saznalo koliko proizvođač zaista dobija za svoje proizvode.
Neravnoteže na tržištu utiču i na potrošače i na snabdevače, saopštio je EESC zatraživši da se zaustave ovi dramatični trendovi koji su eskalirali u krizi. Primećuje se da su žrtve politike lanaca samo dobavljači iz sektora hrane, ali ne i drugih proizvoda, i da kršenje ugovora ne postoji između dobavljača i poljoprivrednih proizvođača.
Generalno, između trgovaca i ponuđača dominiraju dve vrste odnosa. Prvo, svi troškovi poput reklama, promocije robe, distribucije i skladištenja su na snabdevačima robom. Lanci to postižu tako što nameću razne troškovi kao što su nadoknade za veću vidljivost robe ili troškovi za promotivne liflete.
Druga vrsta zloupotrebe je u tome što trgovinski lanci svoje poslovne rizike takođe prebacuju na dobavljače. U praksi to podrazumeva izmenu već dogovorenih cena u zavisnosti od toga koliko se dobro proizvod prodavao.
Dobavljači prihvataju ovakve uslove jer nemaju izbora. Proizvode ne mogu da plasiraju mimo trgovinskih lanaca, zbog čega i potpisuju ugovore nadajući se minimalnom profitu. Pošto se svi lanci ponašaju isto teško je odlučiti sa kojim lancem je bolje sarađivati.
Background Odnos dobavljača i trgovaca u EU dugo je bio tabu tema, sve do 1999. kada su britanske vlasti započele istragu zbog zloupotrebe položaja trgovinskih lanaca.
Neki od najpoznatijih evropskih lanaca su poznati svetski igrači: Tesko (Tesco) u Velikoj Britaniji, Ošan i Karfur u Francuskoj (Auchan i Carrefour), kao i nemači i austrijski lanci Faufland, Lidl, Metro i Bila (Billa).
Analiza tržišta pokazuje da ove kompanije dominiraju i imaju značajnu kontrolu na tržištima hrane u više zemalja. Na primer, u Nemačkoj četiri kompanije kontrolišu 85% tržišta. Slično je i u Britaniji gde veliki lanci kontrolišu 76% tržišta.
U Austriji tri lanca kontrolišu 82% tržišta, dok u Francuskoj i Holandiji 65% tržišta kontroliše pet kompanija. Iako je tačno da ni u jednoj zemlji ne dominira samo jedan igrač, veliki deo kolača je u rukama od tri do pet kompanija što odgovara definiciji oligopola.
"Činjenica je da nekoliko trgovinskih lanaca kontroliše većinu tržišta i nameće svoje uslove snabdevačima. Sloboda ugovaranja je ideja koja postoji samo na papiru", smatra EESC. Odbor koji čini više od 300 članova među kojima su organizacije civilnog društa ocenjuje da je reč o oligopolu koji izaziva poremećaje na tržištu i naširoko ugrožava kupovnu moć potrošača.
U izveštaju se navodi da u svakoj zemlji najveći lanci čine oligopol. Oligopol na tržištu postoji kada ima samo nekoliko prodavaca, a puno kupaca.
Odbor navodi da nema sumnje da članovi ovih oligopola predstavljaju jedan drugom konkurenciju, ali isključivo preko leđa njihovih klijenata, a naročito malih i srednjih preduzeća. Kupci su u boljoj poziciji budući da više mogu da biraju.
„EESC želi da stane na put takvom ponašanju“, kaže Igor Šarmir iz Udruženja poslodavaca Slovačke koji je izvestlac EESC za sektor velikoprodaje.
Dosadašnje mere Komisije bez rezultata
Iako je Evropska komisija ustanovila Visoku radnu grupu za bolje funkcionisanje lanca snabdevanja hranom, učesnici dosad nisu mogli da se dogovore o osnovnim principima borbe protiv nelojalne konkurencije.
Samoregulacija nije dala rezultata ni na nivou EU, ni na nacionalnom nivou. EESC zato traži da se donese obavezujući pravni dokument što hitnije kako bi se ohrabila fer konkurencija i da se reaguje protiv nezakonitih oligopola.
Od Komisije se traži da se pozabavi ozbiljnije uticajem oligopola, a kao konkretna mera predlaže se veća transparentnost u sistemu rabata. Kako je predloženo, treba naterati lance da u računicu konačne cene ubace sve troškove kako bi se videlo koliko tačno proizvođač dobija za svoje proizvode.
EESC takođe traži da Komisija nadležnim telima za konkurenciju pošalje jasne instrukcije o metodologiji računanja relevantnog tržišta kako bi uzeli u obzir sve dobavljače hrane na tom tržištu, a ne isključivo nacionalne.
Naime, napori farmera i prerađivača u nekim članicama da se organizuju, kaznile su nacionalne komisije za zaštitu konkurencije jer su takve radnje ocenjivale samo u odnosu na nacionalno tržište.
Loš uticaj na poljoprivredu
Nekonkurentske prakse koje veliki trgovinski lanci nameću dobavljačima hrane utiču da neki dobavljači ne mogu ni da ispune uslove za ulazak na police velikih lanaca. Posledica toga je pad agro sektora u nekoliko zemalja.
Pojedine zemlje koje su nekada mogle same da proizvedu dovoljno hrane za sebe, sada više nisu bezbedne po pitanju ponude hrane.
Prema istraživanjima tržišta, 84% evropskih snabdevača velikih lanaca bili su žrtve kršenja ugovora u 2009. godini. Više od tri četvtine njih dobilo je pretnje da će im proizvodi biti skinuti sa polica ako marketima ne plate nerazumno veliku maržu.
Oko dve trećine njih ili 63% doživelo je snižavanje cene njihovih proizvoda bez valjanog komercijalnog razloga, a dve trećine dobavljača bilo je prinuđeno da dodatno plaća za usluge koje nikada nisu dobili.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
